Oznaka: Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić – CITATI / Video, Citati, Stihovi, Recitacije, Tekst

CITATI

Najveće vrednosti i najveće visine čovekove, upamtite to, nisu tolike ono kad se izmeri koliko je ko visok i koliki kaput oblači i koliki broj cipela ima, nego kolika mu je duša i koliko je onaj svet koji je u njemu ogroman, veliki. Onaj svet koji u njega može da stane, ona ljubav prema drugovima, prema prijateljima, ljubav prema ljudima uopšte. (govori Mika Antić)

Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celoga damo, tek tada i možemo postati celi. Saznaćemo — tek ako kažemo reči iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne. (OPOMENA)

Nežnost je zarazna. Ko me dodirne ili udahne usnama, biće romantičan. Nemoj da piješ iz moje čaše. Dobićeš potrebu da voliš ljude, ceo svet, čovečanstvo. (IZDAJSTVO LIRIKE)

A ja živim, jer se nadam da me i sad negde čeka jedna šuma iz detinjstva i vedrica vrućeg mleka, i tišina ispod brega, i plav lepet ptičjih krila, i ogromne žute zvezde kao što je moja bila. (PROTESTNA PESMA)

Ja sam, možda, zato rođen da to shvatim i zapišem: i kad nebom ima ptica, i kad nebom nema ptica, uvek vredi, poverujte, da se živi, da se diše, na ovome čudnom svetu topova i ljubičica.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji miris sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom. (KROJ)

Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrede. Živi se svaki put iz početka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvome srcu već sada sto zlatnih zvezda unapred čuje. (ODLUKA)

Ko deca smo voleli smeh i proleća. U kući je bilo troje nas. Majka nas je učila: sve što se oseća to uvek treba reći naglas. (BELEŠKA)

Ako mi život krila skrati i sneg u oku počne da veje, znam, bar se neću pokajati što sam umeo da se smejem. (AUTOBIOGRAFIJA, pesma)

A sigurno je važno i od svega najpreče: za svaki obraz na svetu po jedan poljubac skrojiti. I kad se umoriš pseći, i bude najcrnje veče, umeti svoj jastuk nadom zaliti i obojiti. (USPAVANKA)

Oprosti, bio sam skitnica samo, pa sam u tvoje oči zalutô. (SERENADA)

Ljubav je kao snaga: ako je više trošiš, više ćeš je i imati. (LJUBAV)

Zubi su mekši od usana. Čuvaj se poljupca i budi na oprezu. Zubi ujedaju za trenutak. Poljubac za ceo život. (KLOVN)

Ljudi su čudne biljke. Kad rastu – u sebe siđu. Sretnu se. Pa se raziđu. Ili se mimoiđu. (SPOMENIK)

Kada poželim da ti nedostajem odsanjam pesmu, zatvorim oči i na kaldrmi zamislim cvet beli. (KADA MI NEDOSTAJEŠ)

Vi, možda, shvatate: Bio sam tu, da vam prstom na usni napišem osmeh i na trepavicama suzu u isti mah. (POSMRTNI MARŠ KLOVNOVA)

Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem. (BESMRTNA PESMA)

Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti. (USPAVANKA NA DOMAKU SVITANJA)

Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja. Ludo moja, zar ne znaš: divno je nemati plan. (BOSONOGA PESMA)

A o kiši ti nisam ni rekao: sve mi je usne ulubila. Malo me ljubila. Malo ubila. (EKSPRES ZA SEVER)

Volim te. Eto. A nebo je u proleće plavo kao nešto čega se nikada setiti neću. (BOLEST)

Gospođice, ja nisam za tobom bio onako obično, gimnazijski zanesen. U meni je sve do tabana minirano. (EPILOG)

Svašta umem. Stvarno umem. Samo – sebe ne razumem. (PROTESTNA PESMA)

Tamo gde blista površnost, mudri se na vreme povlače u svoje senke. (IZDAJSTVO LIRIKE)

Ja sam, ispred nosa svoje vrlo cenjene generacije, prvi išao da onjušim oblake, i prvi se namršten vratio. I sad znam da je mudrije učiniti korak van sebe, nego proći milione kilometara u svojim grudima. Inače, bio sam pomalo vanbračno zaljubljen u vetrenjače i stanične restoracije. I pošteno sam, čini mi se, platio kiriju što sam živeo među ljudima. (POSMRTNI MARŠ KLOVNOVA)

Zamislite tu nesreću kad neko ne ume da bude ono što zaista jeste, i da u tome što jeste bude i svečan i uspravan, nego vam stalno zavidi što ne zna da bude: vi. (VUK)

Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je, sine moj, imati neuredan um. (RAZGLEDNICE)

Jedino nikada neću umeti da se ne naježim kad se rukuju mlitavo. Ko se mlitavo rukuje, znači da mlitavo misli i da mlitavo vekuje. (GORKA PESMA)

Neko na vratima zvoni. Traže me. Šta vredi i da otvaram, kad nisam tu. Ko zna gde sam ja. (KO ZNA GDE SAM JA…)

Ovo su tvoje pesme. Ne pitaj kako sam saznao šta misliš. Možda sam ponekad bio: ti. Možda si i ti pomalo bio: ja. Možda smo zajedno bili ceo svet. (Uvodna pesma iz zbirke Plavi čuperak)

Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. – Miroslav Mika Antić

Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti. (Miroslav Mika Antić, USPAVANKA NA DOMAKU SVITANJA)

Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad nekog umeš, ali kad kroz tog nekog i sebe predivno umeš. (Miroslav Mika Antić, PRVA LJUBAV)

Kada jednom budete odrasli, ponašajte se kao svemir, a ne kao njegov deo. – Miroslav Mika Antić

Dok drugi objašnjavaju život, ti mahni rukom i odživi ga. (Miroslav Mika Antić, IZDAJSTVO LIRIKE)

Delio sam pesme. Neprestano. Nije me bilo briga hoće li završiti u knjizi ili u slivniku, u korpi za otpatke ili spomenaru. Bilo mi je bitno da ih utisnem što dublje u srca svojih čitalaca, da ih prožive, da ih pošteno isplaču. – Miroslav Mika Antić

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam. (Miroslav Mika Antić, EPILOG)

Poezija je doček. Hleb i so poverenja. Poezija su širom izgovorena vrata koja vode u ljude. – Miroslav Mika Antić

Ako ti jave: umro sam, ti znaš — ja to ne umem. Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem. (Miroslav Mika Antić, BESMRTNA PESMA)

Bežati u svet poezije – to je moja naivnost. Bežati u svet slikarstva – to je moje lukavstvo. Bežati u svet filma – to je moja surovost. Bežati u svet novinarstva – to je moja potreba da živim. E samo kad sam pobegao u svet poezije za decu, imao sam istinska krila. Verujte mi – tada sam leteo! – Miroslav Mika Antić

Koliko ja razumem, najveća poezija je trenutak kad nisi svestan pesme. I najveći je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš. (Miroslav Mika Antić, HIMNA)

Ako mi život krila skrati i sneg u oku počne da veje, znam, bar se neću pokajati što sam umeo da se smejem. (Miroslav Mika Antić, Autobiografija)

Večan je samo onaj ko nema pojma šta je kalendar, sat i istorija. Privremeni su izmislili vreme. (Miroslav Mika Antić, IZDAJSTVO LIRIKE)

Odmah da ti kažem: more nije stanje, ni geografski pojam. More je godišnje doba. Možda peto godišnje doba. More je raspoloženje koje imam ili nemam. (Miroslav Mika Antić, MORE)

MORE, PETO GODIŠNJE DOBA – Miroslav Mika Antić

Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: ljubav. – Miroslav Mika Antić

Skupljaču neobičnih stvari, nek drugi skupljaju značke i marke. Nek drugi skupljaju sličice fudbalera. Ti skupljaj dane, časove i trenutke. – Miroslav Mika Antić

Ludo moja, zar ne znaš: divno je nemati plan. – Miroslav Mika Antić

Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju. (Miroslav Mika Antić, EPILOG)

Bilo je mnogo pesama koje nisam razumeo, ali nisam ih odbacivao, niti sam smatrao da je to neka sebična, zatvorena i besmislena igrarija pisca, nego sam se trudio da ih naučim napamet i dugo ponavljam u životu, odmeravajući im na jeziku i u pameti ukus i smisao. – Miroslav Mika Antić

Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše. – Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić

Pročitajte više:

Miroslav Mika Antić – ANTOLOGIJA POEZIJE, CITATA I PROZNIH DELA

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂