приче | АНТОЛОГИЈА

ПРИЧА О ДОБРОЈ РОДИ – Стојанка Грозданов – Давидовић

ПРИЧА О ДОБРОЈ РОДИ – Стојанка Грозданов – Давидовић / Приче за децу, Дечја ризница, Текст

ПРИЧА О ДОБРОЈ РОДИ

Била једна бистра, плава и велика бара. По целој бари расла је трска само у средини није.

У сред баре било је плаво водено огледало. А у густој шуми трске имала је једна рода гнездо. Ноћу је спавала у гнезду а дању је стајала на једној нози у сред воденог огледала и кљуном – шарала по води!

Сви који слушају ову причу сад ће рећи: знамо зашто је рода шарала кљуном по води! Тражила је жабу да је улови!

Али – није тако.

Јер, ово није прича о таквој роди.

Рода, о којој је ова прича, ЦРТАЛА је по воденом огледалу! Цртала је најлепше лептире који постоје на свету! Можда је цртала и неке који пре нису постојали, али ПОСТАЛИ су кад их је рода нацртала. Рода је цртала по воденом огледалу, по површини воде. И слика се одмах ГУБИЛА. Насликан лептир брисао се са воде брже него што би прави лептир могао да одлети!

А кад рода нацрта лептира и он нестане, отплови или одлети, рода каже: Срећан ти пут!

И црта новог лептира. Још лепшег.

А КАД је ловила жабе?

Ова рода – није ловила жабе!

А шта је онда ручала?

Ништа није ручала.

Од раног јутра па све док се дан бели рода је цртала лептире.

А увече, кад потамни дан, потамни и водено огледало. Тада рода није могла да црта, и могла је да лови жабе, али жабе се ноћу сакрију – не можеш их уловити.

Зато је рода вечерала оно што има: мало водене траве и по неки трскин лист. И била је срећна и задовољна у свом гнезду мислећи на нов дан и лептире које ће цртати.

Волела је рода кад поред ње пролети неки одистински лептир. О, задивљено је гледала за њим и шапутала: Велики свет је леп зато што на њему има малих лептира!

Једнога дана док је рода цртала лептира кљуном по воденом огледалу – пролети тим путем прави лептир.

Рода је шапутала за њим: Како је свет леп!

Али, и жаба је видела лептира. И жаба је гледала за њим. Али, жаба је скочила и лептира ухватила. Држи жаба лептира за оба крила а рода виче:

– Пусти лептира! – али жаба није хтела и спремала се да га прогута. А рода у два скока дохвати жабу! Е, сад је жаба била у родином кљуну! Укљештена као орах у крцкалицу! Само јој је вирила глава. И још увек је држала лептира за оба крила.

Жаба је хтела да моли роду да је пусти, али није могла да говори јер би јој лептир одлетео!

И рода је хтела да каже жаби да пусти лептира, али није могла да говори јер би јој жаба побегла.

Само лептир, коме је жаба држала крила, могао је да говори и рекао је:

– Добра родо! Хоћеш пустити жабу ако жаба пусти мене?

А добра рода климнула је главом да хоће.

Само, шта вреди, жаба је била глупа и ништа није разумела. Жаба ту није видела КОРИСТ за себе, мислила је: ако ја пустим лептира а рода пусти мене – сви ће остати гладни! Боље је да ја прогутам лептира и да се наручам а рода нека прогута мене па нека се наруча!

Глупа жаба! Није се сетила да јој не вреди ручак у стомаку кад је неко прогута!

– Глупа жабо! Зини, да ја одлетим! Онда тебе рода неће појести! – љутито је повикао лептир.

Жаба није хтела да зине, али је морала нешто да пита, јер ништа није разумела.

Али, чим је отворила уста – лептир одлети!

А добра рода пусти жабу и запрети јој својим лепим црвеним кљуном да други пут лептире не дира.

Али, ко би знао да нам каже да ли је жаба то разумела… Ми знамо да је побегла, а – где, то не знамо. Можда да пита некога оно што не зна. А можда да прича жабама како постоји рода која не лови жабе! И да их позове да гледају ту роду. Онако, издалека. За сваки случај.

Стојанка Грозданов-Давидовић

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЛАВ И ЧОВЕК – Арапска народна прича

ЛАВ И ЧОВЕК – Арапска народна прича / Приче за децу, Текст

ЛАВ И ЧОВЕК

Стара лавица отхранила је насред пустиње сина, младог лава. Усадила му је у груди мржњу према човеку, који му је убио оца и два брата.

Када је млади лав дорастао и осетио да му је снага голема, опрости се с матером обећавши да неће имати мира док не нађе и не уништи свога највећег непријатеља, човека.

Дуго је путовао, непрестано тражећи оно за чим је пошао. Једном на пучини пешчаног мора сусретне велику животињу дуга савијена врата, обраслу длаком, а са две грбе на леђима. Одмах је срдито запита:

– Ти си човек, је ли?

Камила уздахну и мирно му одговори:

– Не ја, човек је друкчији. Ти налазиш да сам ја снажан створ. И јесам. Нико не може тако дуго издржати глад и жеђ као ја. Нико ме не може стићи кад се запутим овом пешчаном пустињом. Али ја сам ипак човеков роб, ја пред њим клекнем кад хоће да ме узјаше. Он управља свом мојом снагом на своју корист, а зато ми допушта да се могу хранити бодљикавим чкаљем. А после моје смрти човек ми одере кожу, од које направи себи шатор да се заклони од сунца и зла времена.

Лавић се замисли па оде даље. Сад наиђе на неку чудновату животињу. На челу је имала два рога. Врат јој је био дебео и јак. Кад јој се лав приближи, она снажно лупи ногом о земљу. „То ће бити човек?“, помисли лав. Па одмах упита:

– Јеси ли ти човек?

– Ја човек? Љуто се вараш, драги мој. Ја сам његов слуга, а он господари над свима нама. Натакне ми јарам на врат, па му морам орати и највеће терете вући. Месо ми поједе, а од коже прави себи опанке.

Лав се намршти и оде даље.

Идући тако зачује неки топот. Земља као да се потресла и, ево, дотрча стасита, поносита, племенита животиња. Све јој одскакује дуга грива на врату, а остраг јој се превија дуги реп.

– Ха, ти си човек! – рече лав.

Коњ ржући застаде, па тужно рече:

– Нисам, ја сам слуга човеков.

– Зар ти његов слуга? А како си поносит!

– Такав сам кад сам сам. Али кад сам у близини човека, онда немам поноса. Он ми тури жвале у уста, заузда ме и узјаше, а ја га морам носити куд је њему драго. У човека је моћ, а ми смо сви ништавни према њему.

Сад се лав одшуња у неку шуму. Чуо је ударце као да неко дрва цепа. Приближи се тамо да види шта је. Ту види неког омањег, према себи незнатног створа. Сад је баш оборио горостасну јелу, само је остао доњи део стабла, два педља висок над земљом. Лав упита тог незнанца да ли је где видео човека.

– Ти човека тражиш? – одговори човек. – Шта би с њим?

– Убио ми је оца и два брата, па хоћу да му се осветим.

– Па лепо је то од тебе, заиста лепо.

Та је похвала лаву годила. И он исприча све што је чуо о своме оцу и својој браћи. Још замоли човека нека само настави свој рад. Човек је баш засекао у пањ, па замоли лава да му помогне. А лав
упита како ће му помоћи.

– Немам клина да га метнем у овај расцеп, него буди добар па тури своју шапу унутра.

– Хоћу, драге воље.

Чим лав тури шапу у процеп, човек извуче секиру, а лавова шапа се уклешти у пукотини. Лав је био ухваћен.

Тад му човек рече да је он човек.

– Видим ја већ шта је – уздахну лав. – Да је по снази, ти не би био тако страшан, али то чини твоја памет. А сад ћеш ме убити, је ли?

– Нећу те убити. Пустићу те да одеш па да причаш како је човекова памет јача од најјачих сила, али да каткада има милостиво срце. Јер иначе не би био човек.

Арапска народна прича

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И СИН – Народна прича

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И СИН – Народна прича / Приче, Приче за децу, Текст

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И СИН

А када је светитељ тако путовао по народу, учећи га и крепећи, а оно изађу пред њега отац и син. Отац се жаљаше на сина како га не слуша и не поштује. А син се жаљаше на оца, како не прима његове савете и неће да му уступи домаћинство.

Слушао Свети Сава и оца и сина, па ће на крају рећи сину: „Прекрсти се!“

А он се прекрсти: „У име оца и сина…“

„Кога си прво поменуо?“

„Оца.“
„Где си прво метнуо прсте?“

„На чело.“

„А шта ти је на челу или под челом?“

„Памет.“

„А после оца кога си поменуо?“

„Сина.“

„Где си метнуо прсте кад си поменуо сина?“

„На трбух.“

„Има ли ту памети?“

„Нема.

„Па код кога је онда већа памет; код оца или код сина?“

„Код оца.“

„Ето видиш, несрећни сине“, рече најзад Свети Сава, „сам си казао да је отац већи од сина, јер је он први, а син други, он старији, а син млађи. И онда оца свога треба да поштујеш, да цениш и слушаш, докле је год жив, ако мислиш после да и тебе млађи поштују и цене.“

„А знаш ли ону четврту заповест Божију?“

„Ја знам.“

„Кажи је!“

И он је каза…

„Ето тако, оца и мајку треба поштовати ако хоћете да будете срећни и дуговечни“, рече најзад Свети Сава непослушном сину, па оде…

Народна прича

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – Народна приповетка

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – Народна приповетка / Приче за децу, Народне приче, Текст

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА

Удруже се међед, свиња и лисица, па се договоре да ору земљу и да сију пшеницу, да се ране. Запитају једно другога шта ће које радити и како ће сјеме наћи.

Свиња рече: „Ја ћу провалити кош и украшћу сјеме; и ја ћу мојом сурлом узорати“.

Међед рече: „Ја ћу посијати“. А лисица ре~е: „Ја ћу мојим репом подрљати“.

Узораше, посијаше. Дође жетва. Сташе се разговарати како ће пожети. Свиња рече: „Ја ћу жети“. Међед рече: „Ја ћу снопље везати“. Лисица рече: „Ја ћу класје купити“. Пожњеше и снопље повезаше.

Сад се сташе договарати како ће да вршу. Свиња рече: „Ја ћу гувно начинити“. Међед ре~е: „Ја ћу снопље снијети и ја ћу и вријећи“. Свиња рече: „Ја ћу претресати и раставићу сламу од пшенице“. Лисица рече: „Ја ћу мојим репом трнити пљеву са пшенице“. Свиња рече: „Ја ћу овијати“, а међед рече: „Ја ћу жито раздијелити“.

Оврхоше. Међед жито подијели, али га не подијели право: јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.

Расрди се лисица па отиде на тужбу и каза им да ће им довести једнога царског човјека који ће жито право раздијелити.

Уплаше се свиња и међед, па ре~е међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку“. Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку.

Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво да иду на гувно да ватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама.

Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло, свињо! Ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута“.

Уто се мачка украде међеду из о~ију, па кроз траву дође на гувно и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш, па скочи, те свињу шапама за нос. Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама.

Народна приповетка

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ С МАЛИМ ДЕТЕТОМ – Народна прича

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ С МАЛИМ ДЕТЕТОМ – Народна прича / Приче за децу, Народне приче, Текст

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ С МАЛИМ ДЕТЕТОМ

Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срећу.

„Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу благословио, али му срећу не могу дати. Само ви, родитељи његови, ако га зарана научите да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље.“

Родитељи су учинили што им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, поштен и побожан човек. То се после чуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу светом Сави, те да их благослови и да им да срећу. А свети Сава свима је одговарао као и онима првима.

Народна прича

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

ТАЈНА – Рада Солдат

ТАЈНА – Рада Солдат / Приче за децу, Текст

ТАЈНА

Тајна је кад нешто мислиш, па о томе нећеш никоме да кажеш. Тајна може и да се направи. Да се направи? Да, да се направи. Како?

Испричаћемо вам како је Немања лако направио тајну. Лако и случајно.

Чепркао је по маминој остави и на полици угледао обичну теглу, која је због нечег мами требала.

Тегла која и није била баш тако обична, као што ви мислите, већ широка и лепа, а уз то још и празна, допала се Немањи јер је њему била потребна за његове кликере. Кроз тако лепу стаклену теглу
могао би он, увек када то пожели, да посматра своје разнобојне кликере, стакленце и гвозденце. Да их гледа и да им се диви.

Баш када је хтео да сложи своје кликере у теглу, она је пала и разбила се.

Уплашио се Немања, па је брзо покупио парчиће стакла и бацио их.

Дошла мама с посла, а Немања ћути. Ништа не говори. Тајна о разбијеној тегли почела је да га боцка, мучи, штипка и шапуће: „Немања, нећу да будем твоја тајна. Нећу и готово! Хајде, испричај мами све о мени…“

Досадило Немањи, а и видео да м уто баши није нека тајна, кад га тако нервира, па исприча све мами.

Рада Солдат

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ИЗЛЕТ ПЧЕЛА – Константин Ушински

ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ИЗЛЕТ ПЧЕЛА – Константин Ушински / Приче за децу, Текст

ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ИЗЛЕТ ПЧЕЛА

Дошло је пролеће. Снег се отопио, никла млада трава, дрвеће озеленело. Пробудиле се пчеле из зимског сна, протрљале очи и излетеле напоље. Прво су одлетеле јабуци.

– Драга јабуко, имаш ли меда за нас?

– Још немам. Рано сте дошле. Мој је цвет још у пупољцима. Него идите трешњи.

– Драга трешњо, имаш ли меда за нас?

– Још ми се пупољци нису отворили. Кад се расцветају, бићете ми драги гости. Него идите вишњи.

Пчеле одлетеше вишњи.

– Мала вишњо, имаш ли меда за нас?

– Дођите, пчелице, сутра! Још ми цветови нису отворени.

Већ су се пчелице хтеле вратити у кошницу, кад у жбуну спазише љубичицу. Одмах њој свратише, насркаше се мириса и сласти и задовољне се вратише у кошницу.

Константин Ушински

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

СРЕЋА – Дубравка Угрешић

СРЕЋА – Дубравка Угрешић / Приче за децу, Текст

СРЕЋА

Окитила се једне недеље Срећа јер је одлучила да посети људе.

Закуцала Срећа на прва врата:

– Ко си ти? – упита први човек.
– Срећа – одговори Срећа.
– Дивно! Дођи да те поједем!
И поједе је човек и би срећан.

Закуца Срећа на друга врата:
– Ко си ти? – упита други човек.
– Срећа – одговори Срећа.
– Дивно! Дођи да те попијем!
И попије је човек и би срећан.

Закуца Срећа на трећа врата:
– Ко си ти?
– Срећа!
– Дивно! Дођи да те ставим у касицу.
И стави је човек и би срећан.

Закуца Срећа на четврта врата:
– Ко си?
– Срећа!
– Дивно! Дођи да те поклоним пријатељу!

И поклони је човек пријатељу и би срећан… И Срећа би срећна…

Дубравка Угрешић

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

КАКО СУ АФРИКАНЦИ ПРОЧИТАЛИ ИТАЛИЈАНСКО СЛОВО „О“

КАКО СУ АФРИКАНЦИ ПРОЧИТАЛИ ИТАЛИЈАНСКО СЛОВО „О“ – Слободан Ж. Марковић / Одломак из књиге „ЗЛАТНА КЊИГА“ / Приче за децу, Текст

КАКО СУ АФРИКАНЦИ ПРОЧИТАЛИ ИТАЛИЈАНСКО СЛОВО „О“

У једној италијанској тосканској вароши десила се недавно читава узбуна. На железничку станицу приспело је десетак вагона препуних мајмуна, који су се дерали и вриштали тако да се од њих ништа
друго није могло да чује. Нико није знао откуда толики мајмуни.

Мало доцније сазнало се да су мајмуни упућени у тамошњи зоолошки врт. Он је, међутим, био мален, тако да у њега не би могли да стану сви приспели мајмуни. Стога је забуна била још већа. По товарном листу видело се да су мајмуни заиста упућени у зоолошки врт, али нико, па ни сам шеф врта, професор Цингарели, није могао да објасни откуд толики мајмуни кад је он тражио свега пет или шест комада.

Тек када су избројани сви приспели мајмуни, нађено је објашњење. Било их је 506. Професор Цингарели је тражио од добављача у Африци да му пошаље пет или шест комада и написао то овако: „5 о
6″. Међутим, добављач мајмуна је оно „о“, које на италијанском језику значи „или“, прочитао као нулу и уместо пет или шест послао 506 мајмуна.

Слободан Ж. Марковић

Из „ЗЛАТНЕ КЊИГЕ“

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

КАД САМ БИО ГАРАВ – Мирослав Мика Антић

КАД САМ БИО ГАРАВ – Мирослав Мика Антић / Из књиге ГАРАВИ СОКАК / Видео, Рецитација, Текст

КАД САМ БИО ГАРАВ

У она тако дивна и далека времена, кад сам био дечак, имао сам у основној школи друга Милета Петровића, малог буљооког Циганина кога су звали Миле Глупави, или како се то на циганском каже: Миле Дилеја. Многи Цигани зову се Николићи, Петровићи или Јовановићи, многи се и данас зову Миле, али онај мој друг, онакав Миле Дилеја, био је ипак, и остао, нешто другачије од свих осталих.

Убили су га фашисти 1942. године у Другом светском рату, 1942. године. Сахрањен је негде ка селу Јабуци, код Панчева, у велику заједничку гробници безимених жртава. Две хумке у равници, на дну негдашњег Панонског мора, личе на два острва које запљускује велико ниско небо јужног Баната. Понекад тамо одем, запалим свећу и плачем.
А мени се још и сада учини да Милета понекад сретнем. У градској вреви. У метежу аутобуских станица или аеродрома. На обалама река крај којих ме носе бродови. На пустим пољанама у предвечерја, кад провирим кроз окно воза. Кроз ваздух, благ и пепељаст као свила, иде черга. А за њом, на педесет корака, провидан као стакло: Миле. Кад воз зађе за окуку, а он, као да надраста крошње, расплињује се и претвара у велики бели облак. И тако усамљен, дуго још лебди на јужном небу.

Иако најмањи у разреду, Миле је увек седео у последњој клупи као да неком смета, као да је него друго него остала деца. седео је увек у последњој клупи као да неком смета, као да је нешто друго него остала деца. Тукли су га сви редом, без разлога, просто зато што је Циганин. Кад год неко нешто украде, Миле је добијао батине ни крив ни дужан. А владало је и веровање да је урокљив, због зрикавих очију, и да се ноћу дружи са ђаволима.

Једног дана, кад је све то превршило меру, преместио сам Милета код себе у прву клупу и потукао се због њега до крви. Прогласио сам га за свог друга. Правио сам се да сам и ја разрок кад смо плашили другу децу. Научио ме је цигански, па смо нас двојица говорили нешто што нико не разуме, и били важни и тајанствени.

Био сам доста нежан, плавокос и кукавица, али одједном се у мени пробудио неки враг, и ја сам тукао све редом, чак и оне најјаче. Данима сам долазио кући раскрвављен и поцепан. Шутирали су ми торбу по блату. Нападали су ме понекад и петорица. Али издржао сам.

Миле ме је обожавао. Почео је да краде због мене гумице, бојице, ужине, оловке . . . и доносио ми са неком чудном, псећом верношћу. Имао сам због тога много неприлика. Јер морао сам све те ствари после кришом да враћам, да га не увредим. А враћати је понекад много теже него красти.

Миле Дилеја је био највећи песник кога сам познавао у детињству. Измишљао је за мене циганске песме на већ познате мелодије, прерађивао оне старе које је слушао од маме и баке, и дуго смо, данима, памтим то као из неке чудне магле, дуго смо говорили о необичним световима биља и животиња, о злом духу Чохану што једе децу, о сновима и клетвама, о чергама и скитњама, и горко, и шеретски, и тужно, и безобразно.

Једног дана рекао ми је своју тајну: лош ђак је зато што не може да мисли, а да не пева. Кад би могао, рекао је, да отпева све своје лекције, и земљопис, и познавање природе, и таблицу множења, али да све то изврне како се њему чини да је лепше, био би најбољи ђак у разреду.

Онда је дошао рат. Дошло је страшно Чохано кога се плаше и деца и одрасли Цигани. Пробајте, ако не верујете: то је нешто у крви. Чудно. Идите у неку циганску кућу и, кад дете у колевци плаче, дете које не зна још ни да говори, плашите га ђаволом, вилењацима, вештицама, плашите га бабарогом, чиме год хоћете — вриштаће и даље.

Али ако му кажете, гледајући га у очи: мир, иде Чохано — дете ће окренути главу, најежити се у заспати.

У кућама Гаравог сокака тих првих ратних ноћи стално су гореле свеће. Кажу да се Чохано боји светлости, јер је дух мрака и смрти.

„Чохано једе свеће“, говорили су. „Палите зато једну на другу, да се продужи светлост“.

Мој Миле је морао да носи на руци жуту траку. Тако су окупатори одредили. Жута трака је значила да он није човек, него Циганин и да свако може да га убије кад хоће.

Био је на смрт преплашен. Водио сам га кући из школе, узимао од њега траку и стављао на свој рукав. Догодило се да смо једном, враћајући се тако, срели немачког војника. Једног од ових наших, домаћих, регрутованих у дивизију „Принц Еуген“. Био је у шлему, под оружјем, а једва шест или седам година старији од нас двојице. Имао је два плава ока, округло румено лице, у први мах чинило ми се чак доброћудно. Уперио ми је пушку у груди. У вилици му се цаклио златан зуб.

„Чега се то вас двојица играте?“

„Ничега“, рекао сам. „Он се боји, а ја му чувам страх.“

„А шта је он теби кад му чуваш страх?“

„Брат“, рекао сам.

И даље се смешкао. Исукао је бајонет и ставио ми врх у ноздрву. Дигао га је тек толико, колико могу да се успнем на прсте.

„А кога се то бојиш?“ упитао је Милета.

Миле је ћутао и гледао у земљу.

„Боји се да га не убијете, господине војниче“, казао сам дижући се и даље на прсте као да ћу полетети. Осећао сам да ми ноздрва полако пуца и крвари.

„А ти се не бојиш?“

„Свако ко је мали мора да има старијег брата који ће га чувати“, рекао сам.

„А где је твој старији брат?“

„Немам га, господине војниче“, казао сам. „Зато се и ја бојим кад сам сам. Али пред овим дечаком не смем.“

Не престајући да се смешка, војник ме је повео улицом. Ишао сам тако на прстима, са бајонетом у раскрвављеној ноздрви и људи су нам се склањали с пута. Војника је све то веома забављало. Очекивао је, ваљда, да ћу заплакати. А ја од силног страха и бола, ништа друго нисам умео да мислим, него сам стално понављао у себи: немој се саплести, остаћеш без носа.

Водио ме је тако два угла. Онда му је, изненада, све то досадило, ошамарио нас је обојицу и отерао. И данас, кад ме Цигани загрле и кажу ми: брате, ја се пипнем за ноздрву. А ону жуту траку чувам за успомену, сложену у једној књизи као што деца у споменарима чувају неки, само њима драги, цвет.

Милета су једне ноћи одвели са групом Цигана и стрељали. Ја сам остао жив. И кад год видим неког Циганина да му треба помоћи, станем уз њега да му сачувам страх.

Једно време одлазио сам у кафане где свирају најбољке циганске дружине. Они то зову: музичка капела. Дружим се с њима и плачем. Терам их да ми свирају Милетове песме. Они кажу да то не постоји. Да речи тако не иду. А ја знам да иду баш тако, и још понешто измишљам, и сад већ полако неки добри оркестри, као што је Тугомиров или Јанике Балажа, Жаркова банда, Џанетова или Милоша Николића из Дероња, певају те песме.

„Из поштовања“, каже ми Стева басиста. „Жао нам кад плачете. Ако не постоје песме, измислићемо их за вас.“

И ја, ево, већ годинама лутам и измишљам песме Рома. Роми — то је исто што и Цигани, њихово право име, са много поштовања и части, само што на циганском Ромален значи и: људи. И увек се пише великим словом.

А Миле Дилеја?

Ја у бога не верујем. Ни у страшно Чохано. Али ако га негде има, онда га молим да тамо, у том свету мрака, корења и тишине, купи мом Милету Дилеји плишан шешир.

Увек га је тако много желео.

Мирослав Мика Антић

Из књиге: ГАРАВИ СОКАК

Прочитајте више:

Мирослав Мика Антић – АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ, ЦИТАТА И ПРОЗНИХ ДЕЛА

МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео. . .

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Cookie	Duration	Description
cookielawinfo-checkbox-analytics	11 months	This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional	11 months	The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary	11 months	This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others	11 months	This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance	11 months	This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy	11 months	The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.