ПРИЧА О МАСТИЛУ И ХАРТИЈИ – Леонардо да Винчи / Приче за децу, Текст
ПРИЧА О МАСТИЛУ И ХАРТИЈИ
Лист хартије који је, одавно већ са другим истим таквим листовима, спокојно лежао на писаћем столу, једног лепог дана освану сав прекривен знацима. Неко перо, натопљено као гар црним мастилом, беше га прекрило многим цртежима и речима.
„Зар ме ниси могло поштедети овога понижења?“, рече увређено лист хартије мастилу. „Упрљало си ме, заувек си ме упропастило проклетим црнилом“.
„Чекај“, одговoри му мастило. „Ниси ти сада упрљан, него оденут речима. Више ниси обичан лист хартије, већ порука. Ти сада чуваш човекову мисао, постао си његов драгоцени помоћник“.
И збиља, мало потом, распремајући сто, човек опази расуте листове хартије и покупи их да би их бацио у ватру. Тад угледа лист исписан мастилом, па баци све остале, а онај који је носио
разговетну поруку људског ума врати на место.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин.🙂
ЈАБУКА – Драган Лукић / Приче за децу, Видео, Текст приче
ЈАБУКА
На брду је расло дрво. На њему је висила румена јабука.
Наишао је лопов. Попео се на дрво и кад је хтео да дохвати јабуку, грана се затресла и јабука је рекла:
„Нисам ја за тебе“.
Откинула се, пала на земљу и почела да се котрља низбрдо. С пропланка су јабуку видели чобани.
„Гле лепе јабуке!“
Настала је свађа око тога ко ју је први угледао. Сви потрчаше према њој. А јабука рече:
„Нисам за вас“.
Скрене нагло и откотрља се даље.
Котрљала се тако јабука, котрљала и наишла на два путника. Видели је и један и други, и помислили: „Лепе ли јабуке! Узећу је, али да не види мој сапутник!“
А јабука рече: „Нисам за вас“.
Скрене и откотрља се даље преко ливаде. На ливади је спавао дечак, а девојчица је седела поред њега.
Угледала је јабуку и рекла:
„О, дивне ли јабуке! Пробудићу брата, па ћемо је заједно појести.“
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин.🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин.🙂
ЗМАЈЕВО ДЕТИЊСТВО – Јован Јовановић Змај / Приче за децу, Текст
ЗМАЈЕВО ДЕТИЊСТВО
Његова кућа је била у улици Златна греда. Имала је велико огњиште са гомилом дрва. Поред огњишта је живела и мачка с мачићима, а ту је и куја Бела оштенила своје псиће.
Мали Јова је много мажен и пажен од родитеља који су били племићког порекла. Морао је да изађе на улицу обучен као господичић, у рукавицама и са сламним шеширом. Али, он је више волео гацање
по барама босих ногу, трчање, рвање, песме и игре са децом из улице.
Зато се често враћао кући каљав.
Учили су га да чита још пре поласка у школу. Богати деда из Сентомаша доносио му је поклоне, а тетка Мика му је причала занимљиве приче. У кући је имао библиотеку изабраних књига. Његов отац био је градски сенатор и претплатник на нова издања књига.
У осмој години отац му је купио свеску у којој је требало да мали Јова пише своје забелешке и песмице. На свесци му је записао наслов:
„Старе песме младог стихотворца“.
Сви су желели да Јова постане песник. То се и остварило.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ВЕТАР И СУНЦЕ – Наподна приповетка / Приче за децу, Текст
ВЕТАР И СУНЦЕ
Једном су се Сунце и свирепи Северац препирали ко је од њих јачи. Дуго су се тако препирали и најзад одлучили да испробају своју снагу на путнику који је у то време јахао великим друмом.
— Пази — рекао је Северац — кад се сручим на њега, одмах ћу му скинути огртач!
Чим је то изговорио, одмах поче дувати из све снаге. Али, што је онвише дувао, то се путник јаче увијао у свој огртач. Проклињао је невреме, али је ипак јахао све даље и даље. Северац се љутио, беснео, бацао на јадног путника и снег и кишу. Проклињући Северца, путник је обукао свој огртач и чвршће затегнуо појас. Онда се и сам Северац уверио да не може скинути огртач са путника.
Видећи немоћ свог противника, Сунце се насмешило, извирило иза облака, огрејало и осушило земљу и јадног полусмрзнутог путника.
Осетивши топлоту Сунчевих зрака, путник је сам скинуо свој огртач и привезао га за седло.
– Видиш – рекло је онда Сунце свирепом Северцу: „Милошћу и добротом може се много више урадити него љутњом“.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ПЕТОРО БРАЋЕ – Ханс Кристијан Андерсен / Приче за децу, Текст
ПЕТОРО БРАЋЕ
Седело у махуни пет грашкових зрна. Седела зрна у реду тесно стиснута једно уз друго и била задовољна.
Под сунцем и кишом махуна је расла и била све прозирнија. И зрна су расла и бубрила све више.
Код куће је било добро, али су зрна хтела напоље.
– Дуго седимо код куће – рече једно зрно. – Овако можемо и отврднути. А шта онда? Иза наше куће мора да је још нешто: свет.
Прође недеља дана. Грашак пожути, а пожути и махуна.
– Ето, сав је свет пожутео – говорила су грашкова зрна.
Наједанпут се силно потресе њихова кућица. То је дечак откинуо махуну.
– Скоро ћемо напоље – рекоше зрна радујући се.
– Волео бих да знам ко ће од нас најдаље стићи – рече најмање зрно.
Крррх!…
Махуна се распукла и грашкова се зрна весело скотрљају на дечаков длан.
– Какав диван грашак! – рече дечак. – Баш за моју пушку.
Стави једно зрно у цев од зове и опали. Зрно одлети.
– Летим, летим! – викне зрно. – Нека ме ухвати ко може! – И нестане.
Полети и друго зрно. Викне:
– Летим према сунцу! Ех, то волим.
– Трудићемо се да паднемо негде близу и да уснимо – рекоше два старија зрна.
– Нека буде шта мора бити – рече последње зрно које је узлетело увис.
Падне на кров старе дрвене куће и скотрља се у пукотину, пуну црне земље и маховине.
У поткровљу је живела жена која је имала болесну девојчицу. Мати је радила тешке послове да може да прехрани себе и своје дете.
Девојчица је била слабашна и нежна као цвет. Била је тако болесна да није могла да хода. Читаве је дане непомично лежала у кревету.
„Умреће“, мислила је мајка. „Отићи ће од мене као и њезина сестра. Ох, како ми је тешко да се растанем са њом!“
Горко је плакала гледајући бледо лице свога детета.
Грану пролеће. Сунашце завири у собицу под кровом.
– Мајко, шта се оно зелени крај прозора? – упита девојчица.
Мати отвори прозор и угледа нежну биљчицу.
– Мислим да је грашак – одговори мати. – Ето, имаш баштицу.
Помери кревет ближе прозору да би девојчица могла да гледа биљку. И оде на посао.
– Мама – рече девојчица – чини ми се да се осећам боље. Сунце је цео дан грејало и мене и грашак. Гледај како је свеж и зелен. А и мени као да је боље.
– Добро је – рече мати. Али се њено срце није надало тој срећи.
Забоде крај грашка малу мотку, а од мотке до крова разапне конац.
Грашак је растао, хватао се витицама за конац, успињао се све више и ускоро процвета.
По читаве дане девојчица је уживала посматрајући грашак. Њено се здравље поправљало све више. Образи јој се заруменели. Очи јој почеле да блистају. Она је без ичије помоћи почела да устаје и седи у кревету. Материно срце је почело да се нада.
Прође још недеља дана и девојчица устане.
С таквом је радошћу отворила прозор и нежно пољубила танке латице ружичастог цветића! Цео је сат седела крај прозора грејући се на сунцу. То је била радост!
А шта је било са осталим зрнима грашка?
Прво зрно, које је летело куд је хтело, пало је у олук, а одатле у – голубов кљун.
Голубови су позобали и она два зрна која су маштала како ће лепо уснити.
Зрно које је хтело да одлети сунцу пало је у јарак, лежало спокојно у хладовини и бубрило од влаге.
– Непрестано се дебљам – говорило је зрно. – Право кажу да ћу се ускоро распукнути. Уверен сам да то није постигло ни једно друго зрно. Најодлучнији сам од свих петоро.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ШАРЕНОРЕПА – Гроздана Олујић / Приче за децу, Текст
ШАРЕНОРЕПА
У буци зоолошког врта малишани су обично застајали пред кавезима с мајмунима, па одлазили да се диве слоновима и фокама.
Само је једна девојчица, чије је плаво теме једва допирало чувару до појаса, редовно одлазила до кавеза иза чијих је решетака живео тигар. Затим је, све док се врт не затвори или је родитељи не одвуку кући, стајала нежно гледајући у звер чије су се зенице при јакој светлости скупљале у оштру црну пругу.
Чувару се чинило да и звер посматра девојчицу с нежношћу у очима, као да погледима воде неки неми, тајни разговор. На тренутке му је једва успевало да га препозна. Је ли могуће да је то она иста звер чији урлик леди крв у жилама и људима и животињама, а ударац шапе угиба решетке кавеза?
С чуђењем и неверицом чувар је гледао како се тигар у дететовом присуству мења, како му кретње постају блаже а очи, упрте у девојчицу, питомије. „Па, он би се као псић склупчао крај дететових ногу, само да је кавез отворен!“, помисли чувар не верујући сопственим очима: њушке ослоњене о шапе, тигар је лежао, гледао у девојчицу, и прео.
– Пусти ме да га помилујем! – замоли девојчица једнога дана чувара, а овај задрхта од ужаса и одлучи да је ни за тренутак не оставља саму с тигром.
Ко зна колико је пута девојчица долазила! Колико дуго стајала и гледала у тигра! Звезде дане не броје. Недеље и месеци су пролазили уливајући се у пролеће, лета и зиме као шаре с тигрових леђа у реп.
Девојчица је просто била опчињена тим репом, јер се час умилно увијао тигру око шапа, час гневно ударао о решетке. Ај, кад би неко, макар на трен, пустио тигра из кавеза! Девојчица је с тугом гледала заробљену звер, а тигар је, као да нешто наслућује, пружао шапу ка њој.
Мајка с нелагодношћу опази сузу у оку девојчице, трже је и одвуче од кавеза, а те исте вечери откри да је девојчицина цртанка испуњена цртежима моћне пругасте звери.
„Тигра воли више од родитеља!“ – пролете јој кроз главу.
– Нема више одлазака у зоолошки врт, запамти! – припрети љубоморно, па гурну цртанку у ладицу. – Доста је мени тих глупости… – И мајка љутито залупивши вратима изађе из дететове собе, а девојчица извади цртанку и стави је себи под узглавље, па леже, али читаве ноћи не склопи ока од ватруштине и повраћања.
Шта све нису чинили родитељи да јој помогну, па ништа. Чак су и цртеж с тигром ставили изнад дететовог кревета, али мала је наочиглед свих све брже копнела.
У свом кавезу, одбијајући храну, копнео је и тигар. Нико није могао да одреди од чега болује, али он је из дана у дан постајао све тањи и све мањи.
„Ако овако настави, ускоро га неће ни бити!“, промрмља чувар сетивши се да већ данима крај тигровог кавеза није видео плавокосу девојчицу, па уздахну. „Вероватно тигар за њом тугује!“ – погледа још једном измршавелу звер, решен да од сутра о свему обавести управника. Затим још једном обиђе врт, па леже.
Дуго није могао да заспи, а кад је заспао, пред саму зору, трже га урлик тигра.
Заборавивши чак да обуче капут, он потрча ка тигровом кавезу. Стигавши надомак кавеза, он застаде као укопан.
„Сањам ли ја ово?“, упита се кад виде закључана врата и празан кавез. „Није тигар врабац, па да излети кроз решетке!“ Још једном оптрча празан кавез, па читав зоолошки врт, али тигру ни трага.
Истога трена, дететова мајка чу девојчицин раздрагани смех и, не верујући сопственим ушима, скочи с кревета. Улете у дететову собу и готово занеме од чуда. Крај самог дететовог узглавља лежала је пругаста, шаренорепа мачка и прела, а девојчица се смејала.
Иза прозора руменила се зора. И прозор и врата били су затворени. Откуда мачка? Никада сличну њој није видела, а ипак јој је некако позната…
Мајка нехотице подиже поглед ка зиду и крикну. Са цртежа, право у њу, гледао је пругасти, шаренорепи тигар. У дететовом кревету лежала је иста таква пругаста, шаренорепа мачка са оштром, црном пругом уместо зеница. Од зебње мајка задрхта.
„Да се није тигар у мачку претворио?“, помисли па одмахну руком.
„Мачка је мачка, а малој је уз њу, очигледно, добро!“
Већ пред крај тога дана мајка опази да девојчица лакше дише и, обрадована, заборави и тигра и своју зебњу.
Девојчица се све чешће смејала, а Шаренорепа се од ње није одвајала.
У мраку, као жишци, гореле су њене очи.
„Па она то као пас стражари!“, пролете мајци кроз главу. „Кад једе? Када спава?“, упита се па усхићена дететовим све бржим опоравком заборави своја питања.
Као киша низ олук текли су дани. Девојчица је већ почињала да устаје са кревета и помало хода по соби праћена пругастом шаренорепом мачком.
Коначно, дође и дан да крене у школу. Она раздрагано зграби торбу и полете низ улицу, унапред се радујући сусрету с друговима и другарицама из разреда.
Истога трена Шаренорепа нестаде, а чувар, пролазећи крај недељама празног кавеза, иза решетака угледа тигра.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo dok se krećete kroz sajt. Od toga, kolačići koji su kategorisani kao neophodni se čuvaju u vašem pretraživaču jer su neophodni za rad osnovnih funkcionalnosti sajta. Takođe koristimo kolačiće treće strane koji nam pomažu da analiziramo i razumemo kako koristite ovu veb lokaciju. Ovi kolačići će biti sačuvani u vašem pretraživaču samo uz vašu saglasnost. Imate opciju da isključite ove kolačiće. Ali odustajanje od nekih od ovih kolačića može uticati na vaše iskustvo pregledanja.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.