ZBIRKA MARAKA – Karel Čapek / Priče za decu, Tekst
ZBIRKA MARAKA
Kad sam imao deset godina, počeo sam da skupljam marke. Imao sam druga, Lojzika Čepelku, pa sam se s njime predao toj filatelističkoj strasti. Lojzik je bio sin siromašnog verglaša, čupav i pegav dečak, otrcan kao vrabac, a ja sam ga voleo kao što samo deca mogu voleti svoje drugove.
Mome ocu ta zabava nije bila po volji: mislio je da ću zbog toga slabo učiti. Morao sam dakle da skrivam svoju zbirku maraka na tavan. Tamo je bio stari sanduk za brašno. U nj smo se uvlačili kao miševi i pokazivali jedan drugome marke: Gledaj, ovo je Holandija, a ovo je Egipat, a ovo Sverige ili Švedska. A što smo se s ovim blagom morali tako skrivati i u tome je bilo nešto draži.
Kako sam marke dobavljao, to je opet bila posebna pustolovina. Obilazio sam poznate porodice i moljakao da mi dozvole da odlepim marke s njihovih starih pisama.
To su dakle bile najlepše godine moga života, ovo prijateljstvo s Lojzikom i sakupljanje maraka. A onda sam dobio šarlah pa nisu puštali Lojzika k meni, premda je on stajao u hodniku naše kuće i zviždao da bih ga čuo.
Jednom nisu na mene dobro pazili pa sam utekao iz kreveta. Odjurio sam na tavan da vidim svoje marke. Toliko sam bio slab da sam jedva podigao poklopac našeg sanduka.
A sanduk je bio prazan. Kutije s markama nije bilo!
Stajao sam nad sandukom kao skamenjen i nisam mogao ni plakati kako mi se grlo steglo. Bilo je strašno što su moje marke, moja najveća radost, nestale; ali još je strašnije bilo što ih je zacelo ukrao Lojzik, moj jedini prijatelj. To je bilo moje prvo i najveće razočarenje u čoveka.
Kad sam se oporavio od bolesti, oporavio sam se i od bola zbog izgubljene zbirke. Samo me još ubolo u srce kad sam video da Lojzik već ima nove drugove. Kad mi je prišao, rekao sam mu suho i ozbiljno:
– Odlazi, s tobom ne razgovaram.
Lojzik je pocrveneo, nekoliko trenutaka zbunjeno ćutao, a onda rekao:
– Dobro.
Prošle su godine.
Jednoga dana prevrtao sam na tavanu u starom ormaru svakojake porodične uspomene: fotografije, pisma, moje stare školske sveske. Na dnu jedne ladice nalazila se zapečaćena kutija. Kad sam je otvorio, našao sam u njoj onu zbirku maraka koju sam sakupljao pre mnogo godina.
Potekle su mi suze na oči a kutiju sam odneo u svoju sobu kao kakvo blago. Shvatio sam odmah. Kad sam ono bio bolestan, neko je našao moju zbirku, a otac ju je zaplenio da ne bih zbog nje zanemario učenje.
A onda mi je palo na um: Lojzik nije ukrao marke! Kakvu sam mu uvredu naneo!
Onda mi se pred očima pojavi onaj pegavi i otrcani deran. Ko zna šta se sa njim desilo i da li je još živ! Bilo mi je tako mučno i stid kad sam sve to obnavljao u sećanju. Zbog neosnovane sumnje izgubio sam jedinog druga, izgubio sam detinjstvo.
Zato kroz čitav život nisam mogao pogledati poštansku marku.
Karel Čapek
Pročitajte više:
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂