ТЕСТАМЕНТ – Мирослав Мика Антић / Видео, Цитати, Занимљивости, Поезија, Рецитација, Текст
ТЕСТАМЕНТ
Тестамент? Па у реду, морамо написати тестамент: ако ме задеси зло и не умрем на мору, што сам вечито желео, ако не будем спуштен са палубе низ даску у најежени мир океана, него умрем на копну, што је огромно понижење, нека ми не држе говоре и на мени се мртвом вежбају раштимованом беседништву.
Нека ме до гроба испрате Цигани тамбураши, и нико осим њих. Нека ми свирају ону. . . знају то они која је.
(Петроварадинска тврђава, 1972. са оркестром Јанике Балажа и Звонком Богданом. Ноћ. Завејани смо.) – Мирослав Мика Антић
Касније је Мика тестаменту ипак додао још једну клаузулу. Драшко Ређеп:
24. јун 1986.
Негде око пола осам, јавила Боба Латиновић, кратко: „Мика је умро. Дођите!“
Већ увелико иза поноћи отворено је писмо, адресовано Дуди, из комшилука, које је апсолутно потврдило његову жељу да измакне маленим замкама баналних говора и овешталих посмртних слова:
„Дудо, кад ме износе, нека прочитају „Бесмртну песму“.
А кад ме покопају нека Јаника Балаж или Тугомир одсвира „Пиро манђе коркоро“. Нико не сме да ми држи говор.
М. Антић“
(Из књиге: Драшко Ређеп, УЛЕПШАВАЊЕ НЕВИДЉИВОГ / Хагиографија о Мирославу Антићу)
Тако је и било. 26. јуна у 17 сати – сахрана на Новом новосадском гробљу. Није било говора. Сам је нама и себи одржао говор „Бесмртном песмом“. Од десетак хиљада присутних, сваком понаособ се обратио и сваког у груди погодио. Антићевски – шеретски нас је разуверио да је он то умро. Намигује нам са неба. Над гробом Јаника Балаж са дружином свира „Пиро манђе коркоро“.
Мира Бањац: „Свакога дана ја идем на пијацу и прођем поред тог споменика и оставим једну цигару, једну попушим и једну оставим за Мику.“
Златни прах
Мирослав Мика Антић је напустио овај свет 1986. године са рукама замоченим у златни прах. Хтео је те вечери да наслика још један сунцокрет, мешајући окер са златним прахом.
„Хтео ја још, па стао.“ Тако је написао на тој недовршеној слици.
Покушали су да му оперу руке, али прах није силазио. Две старије жене су се прекрстиле. Помислиле су да се песник беатификује. А он је отишао на онај свет са златним рукама да се тамо рукује са својом браћом по перу, Ђуром, Јесењином, са његовим Мајаковским…
Мика је лежао на одру док су му руке светлуцале као у библијској причи.
(Немања Ротар „Сутрадан после детињства“)
Антић није хтео у калуп, у биографију, и онда када је промишљено правио. Са златним прахом међу прстима отишао је на онај свет да нам са небеских висина у зведаном јату покаткад намигне. То је та његова трајна и тајна веза:
Љубав је једини ваздух
који сам удисао
И осмех једини језик
који на свету разумем
На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг. . .
Мирослав Антић живи свој други живот у бљеску комета, а његов дух је у свему што је својом руком урадио.
2. БЕСМРТНА ПЕСМА (део) – Мирослав Мика Антић
Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
можда ће и у теби
одједном нешто посивети.
На трепавицама магла.
На усни пепељаст траг.
Да ли си икад размишљао
о томе шта значи живети?
. . .
По мердевинама маште
у младост храбро се попни.
Тамо те чека она
лепа, ал’ лукава дуга.
И живи.
Сасвим живи.
Не грицкај као миш дане.
Широко жваћи ваздух.
Престижи ветар и птице.
Јер свака вечност је кратка.
. . .
Ако ти јаве: умро сам,
ево шта ће то бити.
Хиљаде шарених риба
лепршаће ми кроз око.
И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети високо. . .
Високо.
. . .
Знаш, ја сам стварно са звезда.
Сав сам од светлости створен.
Ништа се у мени неће
угасити ни скратити.
Само ћу,
обично тако,
једне случајне зоре
свом неком далеком сунцу
златних се очију вратити.
. . .
Ако ти јаве: умро сам,
ти знаш – ја то не умем.
Љубав је једини ваздух
који сам удисао.
И осмех једини језик
који на свету разумем.
На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг.
Немој да будеш тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт и чудно драг.
Ноћу, кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.
то нека буде тајна.
Упркос данима сивим,
кад видиш неку комету
да видик зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим и живим.
Мирослав Мика Антић
Видео: Мирослав Мика Антић – ТЕСТАМЕНТ, Бесмртна песма, Пиро манђа коркоро / 1. Тестамент и писмо Дуди из комшилука 0:00
2. Бесмртна песма (део) 01:30
3. Мира Бањац о Мики 04:19
4. Златни прах 04:37
Музичка подлога: „Пиро манђе коркоро“
Прочитајте више:
Мирослав Мика Антић – АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ, ЦИТАТА И ПРОЗНИХ ДЕЛА
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂