Добрица Ерић – ЧИК, ДА ПОГОДИТЕ ЗБОГ ЧЕГА СУ СЕ ПОСВАЂАЛА ДВА ЗЛАТНА БРАТА / Текст, Видео, Прича за децу, Драмски текст за децу, Проза, На позорници
ЧИК, ДА ПОГОДИТЕ ЗБОГ ЧЕГА СУ СЕ ПОСВАЂАЛА ДВА ЗЛАТНА БРАТА
Лица: ПЕСНИК, ДЕЧАК, ДЕВОЈЧИЦА, ПЕВАЧ, СУНЦЕ, МЕСЕЦ, ПЛАНИНКА, ОКЛАГИЈА, ЧИЧА, БАБА
(На средини позорнице је мали млекар, дрвена кућица, широм отворених врата, кроз која се виде шерпе и лонци. Над млекаром је дрво. Око млекара и дрвета поскакују Дечак, Девојчица и Певач и тапшу длановима. Песник скочи међу њих са дрвета.)
ПЕСНИК: Да ли сте чули, да ли сте знали. . . (Мало застане.) Сунце и Месец се посвађали!
ПЕВАЧ: Ооо, чујете ли шта каже песник, децо!
ДЕЧАК и ДЕВОЈЧИЦА: Шта, шта?
ПЕВАЧ: Сунце се посвађало са Месецом!
ДЕЧАК и ДЕВОЈЧИЦА: Свашта!
ПЕСНИК: Смем да се закунем у клас пшенице и у све булке и меденице!
Па та причица, као птичица,
већ седам дана кружи по Гружи!
ПЕВАЧ: Још није стигла у моју дољу.
ДЕЧАК: Да ми је знати шта њима фали?
ДЕВОЈЧИЦА: Само се играју по плавом пољу!
ПЕВАЧ: Због чега су се посвађали?
ПЕСНИК: Е, у томе и јесте трик.
Чик, да погодите због чега, чик!
ПЕВАЧ: Ја ћу. Ја знам.
ПЕСНИК: Ма шта ти знаш?
ПЕВАЧ: Ја знам. Због неке принцезе, баш.
ПЕСНИК: О, не. . .
ПЕВАЧ: Због. . . неке виле румене. . .
ПЕСНИК: Не, не.
ДЕЧАК: Да није. . . због бистрих извора?
ДЕВОЈЧИЦА: Плавих вечери и рујних зора?
ДЕЧАК: Звезданог јата?
ДЕВОЈЧИЦА: Крилатог ата?
ПЕВАЧ: Или због дворца од злата!
ПЕСНИК: Није. . .
ДЕЧАК: Због тога — ко ће да бере воће!
ДЕВОЈЧИЦА: Земљу да рије, небо да брије!
ПЕВАЧ: Грожђе да муља, звона да љуља!
ДЕВОЈЧИЦА: Росу да пије. . .
ПЕСНИК: Ма није, није!
ПЕВАЧ (врти се на једној нози и пева, а Дечак и Девојчица га прате):
Није па није!
Росу не пије,
коња не јаше,
сабљу не паше,
земљу не рије,
небо не брије,
звоно не љуља,
грожђе не муља!
Па где се крије,
кад није па није!
ДЕЧАК: Него шта је?
ДЕВОЈЧИЦА: Види ти њега.
ПЕВАЧ: Е па, брате, реци због чега?
ПЕСНИК: Хоћу. . . нећу. . . хоћу! Ал’ нико не сме да зна ко вам је рекô!
СВИ: Та говори већ једном, плашљивко!
ПЕСНИК: Због једне плаве шерпе са млеком!
СВИ: Шта? Пла. . . Шее. . .
ДЕЧАК: Шта си то рекô?
ПЕСНИК: Због једне плаве шерпе са млеком!
ПЕВАЧ (окреће се око себе): Е, ја сад тек. . .
ДЕЧАК: Ма чек’ бре, чек’ . . .
ДЕВОЈЧИЦА: Какве шерпе. . . и каквог млека?
ПЕСНИК: Па рекô сам: пла. . .
ПЕВАЧ: Молим те братски, преведи то на српскохрватски!
ПЕСНИК: Добро. Да почнем из почетка. . .
ПЕВАЧ (врти се и пева, Дечак п Девојчица га прате):
Почни, почни,
и лепо срочи,
па зашећери,
па побибери,
па распреди,
све натенане,
ал’ пази да ти
стихови буду
лепи и сочни
кô воће с гране!
ПЕСНИК: Једном Сунце, око подне,
шепурећи се на врху родне
крушке, виде како дечица
провлаче танке ражане сламке
између оних жутих летвица,
и. . . док жедан бумбар шара
златну тишину око бунара, —
сркућу млеко из млекара . . .
ДЕЧАК: Их, то су трице!
ДЕВОЈЧИЦА: То је бар лако.
ПЕВАЧ: Ја сам пио сто пута тако!
(Све троје извлаче из рукава дуге сламке, провлаче их кроз летвице на млекару, забадају у шерпе и „пију“ млеко. Из грања полако провирује Сунце и задивљено их гледа.)
ПЕСНИК: И чим је то Сунце видело,
то се њему страшно свидело.
(Сунце чини брзе кретње рукама, као да пушта стреле.)
ПЕСНИК: И оно поче децу да пеца
својим жарким мушпицама
по образима и ручицама. . .
(Дечак, Девојчица и Певач машу рукама као да се бране и беже око млекара.)
. . . све док нису побегла деца.
И онда. срећно што је дознало
тајну, пружи жедне и дрске
(Сунце чини све што песник говори.)
зраке у млекар, кроз лишће меко
и замочи их радознало
у једну плаву шерпу са млеком.
Па се намести још удобније
и поче слатко млеко да пије.
ДЕВОЈЧИЦА: Ооохооо! Види ти њега само!
ДЕЧАК: А после. . . све ми испаштамо.
ПЕВАЧ (поскакује око млекара и Сунца и пева):
О-хо-хо. види ти њега само.
А после, после. . . ми испаштамо!
ПЕСНИК: Подне је давно с крушке опало.
Грлица предвечерја у житу грче.
А Сунашцу се млеко допало,
па само трепће и срче ли срче. . .
ПЕВАЧ: Па ја чујем. . . да нешто срче. . .
ДЕЧАК и ДЕВОЈЧИЦА: И ја! И ја!
ПЕВАЧ: Али мислим. . . грлица грче. . .
ДЕЧАК и ДЕВОЈЧИЦА: И ја! И ја!
ПЕСНИК: И рâни Месец подиже главу
из булке, кô из златне колевке:
угледа Сунце и шерпу плаву,
па и он пружи сребрне цевке.
(Месец протрчи поред Сунца и почне да пије млеко.)
СВИ: Па и он поче млеко да срче.
ПЕСНИК: И дан кô плод с крушке опаде.
Грлица вечери у житу грче.
И Месецу се млеко допаде,
па и он поче слатко да срче.
ДЕЧАК: Види, види, те безобразне. . .
ДЕВОЈЧИЦА: Остаће све шерпе празне!
ПЕВАЧ (поскакује около и пева, Дечак и Девојчица га прате):
И тако су они сркали
док су около хрчци хркали
и зрикавци травке стругали
и њима се кришом ругали . . .
ПЕСНИК: Једна бака бану с вретеном. . .
БАБА (изађе и застане; с неверицом гледа Сунце и Месец):
Чича! Чича, дај брзо пушку.
Да видиш чудо невиђено:
два неваљалца обрала крушку,
па се прикрала млекару, деко,
и попише нам, врагови, млеко!
ЧИЧА (бане с пушком и застане):
Шта си рекла, враг ти твој ћаћа,
па то су златна небеска браћа!
(Обоје се повлаче и даље говоре.)
БАБА: Све ти џаба. . .
ЧИЧА: Ћути, баба!
БАБА: Откуда оба у исто доба!? (Одлазе.)
ПЕСНИК: Већ први свитац пали пшенично
поље, где плаве грлице грчу,
а златна браћа наизменично
само трепћу и срчу ли срчу. . .
ПЕВАЧ (поскакује около, Дечак и Девојчица такође):
Ја чујем. . . срче. . . а мислим. . .
грче. . .
Они пију. . . а сви нас бију. . .
СУНЦЕ: Једно је звонце ћуткало попце
и једно куче негде лајало.
И да та шерпа беше чаробна,
и то би вече сву ноћ трајало.
Али то беше обична плава
шерпа за бело млеко од крава,
и тако, пре него што преста
та лепа игра — млека неста.
ПЕВАЧ (поскакује и пева, деца за њим):
Млека нестаде, игра престаде,
млекца нестаде, игра престаде!
ПЕСНИК: Сунце сиђе још мало ниже
и поче плаву шерпу да лиже.
А његов брат истеже врат
и завуче главу у шерпу плаву.
(Сунце и Месец чине оно што говори песник.)
Споречкаше се и покошкаше
као око царске столице
и оборише са полице
и шерпицу и још две флаше.
(Тресак посуђа.)
И тад Планинка бану на врата. . .
ПЛАНИНКА (појави се и застане пренеражена).
ПЕВАЧ (радосно поскакује и пева а Дечак и Девојчица извирују):
И тад Планинка бану на врата
и виде како два златна брата
(Сунце и Месец је угледају и брзо дохвате неку гранчицу, опкораче је и праве се невешти.)
на зањиханој гранчици јашу . . .
ПЛАНИНКА: Шта ћете ту, богу вам вашу!
(Пауза. Дечак и Девојчица се кикоћу.)
МЕСЕЦ (муца): Ја. . . овај. . . ја. . . ја. . . хоћу рећи. . . нисам ни пио. . . ни оборио. . .
СУНЦЕ: Јеси, јеси. . . смем да се. . . овај. . .. ти си и мене наговорио!
МЕСЕЦ: И јој, што лаже!
СУНЦЕ: Шта, шта то кажеш?
МЕСЕЦ: Лажеш, мајке ми!
СУНЦЕ: Ко? Ја! Ти лажеш!
ПЛАНИНКА: Сваког дана ви, неваљалци,
обигравате око тарабе.
Лажете оба, кô неки врапци,
а ја испљесках децу за џабе!
ДЕЧАК: Ето ти, видиш! На правди бога!
ДЕВОЈЧИЦА: Ми испаштамо, а они пију!
ОБОЈЕ (обраћају се песнику):
И. . . шта је било после тога?
ПЕСНИК: Питајте једну оклагију!
(Сунце и Месец покуњено стоје испред Планинке а Певач, Дечак и Девојчица поскакују око њих и певају):
ПЕВАЧ и ДЕЦА: О. Оклагијо,
о Пелагијо,
ти што се кријеш
у тамном кутку,
реци нам, реци,
добро испеци,
шта је све било
у том тренутку?
ОКЛАГИЈА (појављује се, храмље и посрће):
Ту сам ја, ту сам, незвани гости,
ал’ нисам више на дужности.
Ја сам вам, моји цветови златни,
ја сам од тада — инвалид ратни!
ПЕСНИК: Е, због тог рата, два златна брата
беру лишће и звезде круне
те један другом изворе труне.
И од тог данца та два близанца
што се целом свету јављају —
један другог не поздрављају.
А кад их жеђ, као коприва,
ожари изнад пшеничних њива,
опет они, о опет они
кô надувени златни балони
са кићанкама чудесних шара —
поцупкују и попљуцкују
по дрвећу око млекара
и обојици, кô златне жице —
расту ли расту — зазубице!
СВИ (сви се хватају у коло и поскакујући око млекара певају):
Зује пчелице, цвркућу птице,
цветају свици око живице. . .
а наше непце жари и пецка
јена жеђ стара, око млекара,
па нам свима, ко златне жице,
расту и расту — зазубице. . .
па нам свима, кô златне жице,
расту и расту. . . зазубице. . .
Завеса
Добрица Ерић
Из књиге: „НА ПОЗОРНИЦИ“, Издавач: НОЛИТ, Београд, 1990. године (пето издање).
Прочитајте више:
Добрица Ерић – Најлепше песме и приче Добрице Ерића за децу
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
МУЗИКА – Антологија најлепших музичких композиција и песама
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂