Braća Grim – TRNOVA RUŽICA / Bajke, Tekst
TRNOVA RUŽICA
U davno vreme živeli su jedan car i jedna carica koji su svakog dana govorili: „Ah, kada bismo imali dete!“ – a nisu mogli da ga dobiju.
No jedanput, dok se carica kupala, jedna žaba izmile iz vode na suvo i reče joj: „Tvoja želja biće ispunjena: pre no što se navrši godina, rodićeš ćerku“.
Što žaba reče, to se i dogodi, i carica rodi jednu devojčicu koja je bila tako lepa da car nije znao šta će od radosti, pa priredi veliki pir.
Na pir nije pozvao samo svoje rođake, prijatelje i poznanike nego i mudre žene–suđaje, da bi bile prijazne i naklonjene detetu. Njih je u njegovom carstvu bilo trinaest, ali kako je on imao samo dvanaest zlatnih tanjira, to je jedna od njih morala da ostane kod kuće. Učini se velika svetkovina i pre nego što će se pir završiti, suđaje stadoše detetu poklanjati svoje čarobne darove: jedna vrlinu, druga lepotu, treća bogatstvo, i tako redom sve što se može poželeti na zemlji. Taman kad njih jedanaest izrekoše svoje, uđe iznenada ona trinaesta.
Ona je bila naumila da se osveti zato što nije bila pozvana, pa i ne pozdravivši, čak i ne pogledavši nikoga, glasno uzviknu: „Neka se careva kći u svojoj petnaestoj godini ubode na vreteno i padne mrtva“.
I, ne rekavši ni reči više, okrete se i napusti dvoranu.
Svi se uplašiše, no tad istupi dvanaesta, koja je još imala da kaže svoju želju. I, kako nije mogla da opovrgne presudu, već samo da je ublaži, ona reče: „Ali to što će snaći carevu ćerku neka ne bude smrt nego stogodišnji dubok san“.
Car, koji je silno želeo da sačuva svoje milo dete od te nesreće, naredi i obznani da se spale sva vretena u njegovom carstvu.
Međutim, na devojci su se ogledali svi darovi mudrih žena, jer je bila tako lepa, čedna, ljubazna i razborita da ju je morao zavoleti svako ko bi je video. I dogodi se da car i carica nisu bili kod kuće baš onog dana kada je ona napunila petnaest godina i tako je ostala sasvim sama u dvorcu. Tumarala je kroz dvorac, razgledala do mile volje sobe i odaje, pa najzad dođe do jedne stare kule.
Pope se uz jedne zavojite stepenice i stiže do nekih malenih vrata. U bravi se nalazio zarđao ključ, a kada ga okrete, vrata se otvoriše, i ona ugleda u sobičku neku staricu kako sedi s vretenom i vredno prede lan. „Dobar dan, bakice“, reče careva kći, „šta radiš to?“ „Predem“, reče starica i klimnu glavom. „A šta je to što tako veselo trčkara u krug?“ reče devojka, pa uze vreteno i pokuša da i sama prede. Ali tek što dodirnu vreteno, kad se mađijska kletva ispuni i ona se ubode u prst.
Istog trenutka kad je osetila bol, ona leže u krevet koji se tu nalazio i pade u dubok san. A taj san se proširi na ceo dvorac: car i carica, koji su se baš bili vratili i stupili u dvoranu, počeše da tonu u san, a s njima i cela dvorska svita. Onda pospaše i konji u štali, psi u dvorištu, golubovi na krovu, muve na zidu, čak i vatra koja je plamsala na ognjištu, čak se i ona utiša i zaspa. I vetar se smiri, pa se na drveću pod dvorcem nije više pomerao nijedan listić.
Oko dvorca poče rasti trnova ograda, koja je svake godine postajala sve viša, dok najzad nije obavila ceo dvorac pa ga prerasla, te se uopšte nije mogao videti, čak ni zastava na njegovom krovu. Međutim, zemljom je kružila priča o lepoj usnuloj Trnovoj Ružici, jer tako prozvaše carevu ćerku, pa su s vremena na vreme dolazili carevići i pokušavali da kroz živu ogradu prodru u dvorac. Ali to im nije polazilo za rukom, jer ih je trnje zadržavalo, kao da je imalo ruke, i mladići su ostajali da vise na njemu, nisu se mogli osloboditi i umirali su na žalostan način.
Posle mnogo, mnogo godina opet dođe jedan carević u tu zemlju i ču od nekog starca priču o trnovoj ogradi iza koje se nalazi jedan dvorac u kome stotinu godina spava lepa careva kći, nazvana Trnova Ružica, a s njom spavaju i car i carica i svi dvorani. A i od dede je slušao da su već mnogi carevići dolazili i pokušavali da prođu kroz živu ogradu, ali da su ostali da vise na njoj i da su svi umirali na žalostan način.
Tada mladić reče: „Ja se ne bojim, odoh tamo da vidim lepu Trnovu Ružicu“. I ma koliko ga je dobri otac odvraćao od toga, on ne posluša njegov savet.
Međutim, baš se toga dana navršilo onih sto godina i došao je čas da se Trnova Ružica probudi. Kad se carević približio trnovoj ogradi, on ugleda lepo i krupno cveće koje se razmače samo od sebe da bi ga neozleđenog propustilo, a onda se opet sastavi u živicu. U dvorskoj avliji on vide konje i šarene kerove kako leže i spavaju, a na krovu su sedeli golubovi glava uvučenih u krila.
Kad je stupio u kuću, tamo su spavale muve na zidu, u kuhinji je kuvar još držao ruku kao da hoće da ščepa momka, a kuvarica je sedela pred crnim petlom kojeg je trebalo očerupati. On pođe dalje i vide u dvorani celu dvorsku pratnju gde leži i spava, a gore kraj prestola ležali su car i carica.
On onda pođe još dalje, a sve je bilo tako mirno da je čovek mogao da čuje svoje disanje. Najzad stiže do kule i otvori vrata sobička u kome je spavala Trnova Ružica. Ležala je tu i bila tako lepa da nije mogao da odvoji oči od nje, pa se saže i poljubi je.
Kako je on dotače usnama, tako Trnova Ružica otvori oči, probudi se i milo ga pogleda. Onda njih dvoje siđoše. A dole se probudiše car i carica i cela dvorska pratnja, pa se stadoše gledati razrogačivši oči. I konji u dvorištu ustadoše i stresoše se; kerovi skočiše i počeše da mašu repovima; golubovi na krovu izvukoše glavice ispod krila, obazreše se i poleteše u polje; muve na zidovima produžiše da mile; vatra u kuhinji se podiže, zaplamsa i nastavi da kuva jelo, pečenje opet poče da cvrči; kuvar ošamari momka da je zajaukao na sav glas; i kuvarica očerupa petla.
A potom se bogato i sjajno proslavi venčanje carevića i Trnove Ružice, i oni su živeli srećno i zadovoljno celog života.
Braća Grim
Pročitajte više:
BRAĆA GRIM – Antologija najlepših bajki
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu – Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…
BASNE – Antologija najlepših basni
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂