ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ – Бранко Миљковић / Поезија, Видео, Рецитација, Текст песме
ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ
Сан је давна и заборављена истина
Коју више нико не уме да провери
Сада туђина пева ко море и забринутост
Исток је западно од запада лажно кретање је најбрже
Сада певају мудрост и птице моје запуштене болести
Цвет између пепела и мириса
Они који одбијају да преживе љубав
И љубавници који враћају време уназад
Врт чије мирисе земља не препознаје
И земља која остаје верна смрти
Јер свет овај сунцу није једина брига
Али једнога дана
Тамо где је било срце стајаће сунце
И неће бити у људском говору таквих речи
Којих ће се песма одрећи
Поезију ће сви писати
Истина ће присуствовати у свим речима
На местима где је песма најлепша
Онај који је први запевао повући ће се
Препуштајући песму другима
Ја прихватам велику мисао будућих поетика:
Један несрећан човек не може бити песник
Ја примам на себе осуду пропевале гомиле:
Ко не уме да слуша песму слушаће олују
Али:
Хоће ли слобода умети да пева
Као што су сужњи певали о њој?
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ОБЛАЦИ – Вислава Шимборска / Поезија, Видео, Рецитација, Текст песме (српски и пољски)
ОБЛАЦИ
Морала бих веома да журим
са описивањем облака –
након делића секунде
престају да бивају ови, а почињу да бивају други.
Њихово својство јесте
никада се не понављати
у облицима, нијансама, позама и смењивању.
Неоптерећени сећањем на било шта,
без напора се дижу изнад чињеница.
Као некакви сведоци било чега –
сместа се распршују на све стране.
У поређењу са облацима
живот се чини утемељен,
готово трајан, такорећи вечан.
У односу на облаке
и камен личи на брата
на кога се можеш ослонити,
док су они попут далеких и ветропирастих рођака.
Нека људи, ако хоће, постоје,
а после нека редом умиру,
њих, облаке, брига за сва та чуда.
Над целим твојим
и мојим, још недовршеним животом,
парадирају у сјају као што су увек парадирали.
Немају обавезу да заједно са нама нестају,
да би пловили, не морају да буду видљиви.
Други превод:
Морала бих да пожурим
с описивањем облака —
по делићу секунде
престају да буду они, а почињу да бивају други.
Њихово својство —
никада се не понављати
у облицима, нијансама, позама и ређању.
Неоптерећени сећањем на било шта,
без напора се дижу изнад чињеница.
Као некакви сведоци било чега –
сместа се разгоне на све стране.
У поређењу с облацима
живот се чини утемељен,
и готово трајан и вечан.
У односу на облаке
чак и камен личи на брата,
на кога се можеш ослонити,
док су они попут далеких и ветропирастих рођака.
Нека људи, ако хоће, постоје,
а после нека редом умиру,
њих, облаке, брига за све то,
веома чудно.
Над целим Твојим
и мојим, још не целим, животом,
парадирају у раскоши као што су парадирали.
Немају обавезу да заједно с нама нестају.
Да би пловили, не морају да буду виђени.
Вислава Шимборска
(Превод: Бисерка Рајчић)
Chmury
Z opisywaniem chmur
musiałabym się bardzo śpieszyć –
już po ułamku chwili
przestają być te, zaczynają być inne.
Ich właściwością jest
nie powtarzać się nigdy
w kształtach, odcieniach, pozach i układzie.
Nie obciążone pamięcią o niczym,
unoszą się bez trudu nad faktami.
Jacy tam z nich świadkowie czegokolwiek –
natychmiast rozwiewają się na wszystkie strony.
W porównaniu z chmurami
życie wydaje się ugruntowane,
omalże trwałe i prawie że wieczne.
Przy chmurach
nawet kamień wygląda jak brat,
na którym można polegać,
a one, cóż, dalekie i płoche kuzynki.
Niech sobie ludzie będą, jeśli chcą,
a potem po kolei każde z nich umiera,
im, chmurom, nic do tego
wszystkiego
bardzo dziwnego.
Nad całym Twoim życiem
i moim, jeszcze nie całym,
paradują w przepychu jak paradowały.
Nie mają obowiązku razem z nami ginąć.
Nie muszą być widziane, żeby płynąć.
(Chwila, 2002)
Maria Wisława Anna Szymborska
Вислава Шимборска (пољ. Maria Wisława Anna Szymborska; Бнин, 2. јул 1923 — Краков, 1. фебруар 2012), била је пољска песникиња, есејиста и преводилац. Добитница је Нобелове награде за књижевност.
У својој поезији, Шимборска често користи иронију, парадокс, контрадикцију и недореченост да би осликала филозофске теме и интересовања. Њена поезија је препуна егзистенцијалних питања и рефлексија о људима као индивидуама и члановима људске заједнице. Израз јој је интроспективан и хумористичан. Објавила је релативно мали број дела – свега око 250 песама.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
СВЕТИ САВО – Народна песма / Народна епска песма преткосовског циклуса / Видео, Рецитација, Текст песме
СВЕТИ САВО
Збор зборила господа ришћанска
код бијеле цркве Грачанице:
„Боже мили, чуда великога!
Куд се ђеде цар Немање благо,
седам кула гроша и дуката?“
Ту се деси Немањићу Саво,
па говори господи ришћанској:
„Ој, Бога вам, господо ришћанска;
не говор’те о мом родитељу,
не говор’те, не гријеш’те душе:
Није бабо расковао благо
на наџаке ни на буздоване,
ни на сабље ни на бојна копља,
ни добријем коњма на ратове;
већ је бабо потрошио благо
на три славна српска намастира:
једну бабо саградио цркву:
б’јел Вилиндар насред горе Свете,
красну славну себе задужбину,
вјечну кућу на ономе св’јету,
да се њему поје летурђија
оног св’јета, као и овога;
другу бабо саградио цркву:
Студеницу на Влаху Староме,
красну славну мајци задужбину,
својој мајци царици Јелени,
вјечну кућу на ономе св’јету,
да с’ и њојзи поје летурђија
оног св’јета, као и овога;
трећу бабо саградио цркву:
Миљешевку на Херцеговини,
красну славну Сави задужбину,
вјечну кућу на ономе св’јету,
да с’ и њему поје летурђија
оног св’јета, као и овога.“
Углас викну господа ришћанска:
„Просто да си, Немањићу Саво!
Проста душа твојих родитеља!
Проста душа, а честито т’јело!
Што носили, свијетло вам било!
Што родили, све вам свето било!“
И што рече господа ришћанска
на састанку код бијеле цркве,
штогођ рекли, код Бога се стекло!
Народна песма
ришћанска – хришћанска
бабо – отац
наџак – ратна секира
буздован – гвоздена кугла с дршком, оружје
Вилиндар – Хиландар
летурђија – литургија
Народна епска песма „Свети Саво“ припада преткосовском циклусу. У преткосовски циклус спадају песме о Немањићима и Мрњавчевићима. О светом Сави има доста песама и много приповедака. Ова песма не описује какво јуначко дело, што је најчешће у епским усменим песмама, већ је религиозно-поучно усмерена према ширењу култа Стефана Немање.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ЗИМСКО ЈУТРО – Војислав Илић / Поезија, Рецитација, Видео, Текст песме
ЗИМСКО ЈУТРО
Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,
А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези,
И круже видокруг тавни.
У селу влада мир. Још нико устао није.
А будан петао већ, живосно лупнувши крилом,
Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом
Тај мир у часу милом.
Ил’ каткад само тек звиждање јасно се чује,
И тежак промукô глас. То ловац пролази селом,
И брзе мамећи псе, погурен у поље жури,
Покривен копреном белом.
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе –
А свежи, јутарњи дах, прелеће долине мирне,
И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом
У голе гранчице дирне. . .
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
НОЋ СКУПЉА ВИЈЕКА – Петар II Петровић Његош / Поезија, Рецитација, Видео, Текст пјесме
НОЋ СКУПЉА ВИЈЕКА
La douceur de l’haleine de cette déesse surpassait tous les parfums de l’Arabie heureuse.
Плава луна ведрим зраком у прелести дивно
тече
испод поља звјезданије’ у прољећну тиху
вече,
сипље зраке магическе, чувства тајна нека
буди,
те смртника жедни поглед у дражести
слаткој блуди.
Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола
воде;
под њом капље ројевима зажижу се росне
воде;
на грм славуј усамљени армоничку пјесму
поје,
мушице се огњевите кâ комете мале
роје.
Ја замишљен пред шатором на шарени
ћилим сједим
и с погледом внимателним сву дивоту ову
гледим.
Чувства су ми сад тријезна, а мисли се
разлетиле;
красота ми ова божа рàзвијала умне силе.
Него опет к себе дођи, у ништавно људско
стање,
ал’ лишено свога трона божество сам неко
мање;
претчувствијем неким слатким ход Дијанин
величави
душу ми је напојио – све њен в’јенац гледам
плави.
О насљедство идејално, ти нам гојиш
бесмртије,
те са небом душа људска има своје сношеније!
Слух и душа у надежди пливајући танко пазе
на ливади движенија – до њих хитро сви
долазе!
Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса
с струка –
све то остром слуху грми, код мене је страшна
хука;
затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,
стрецања ме рајска тресу, а витлења мучê главе.
Тренут ми је сваки сахат – моје време сад не
иде;
силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.
Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми
лети –
завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај
свети!
Ход је вилин млого дичнî на Аврорин када
шеће,
од сребрног свога прага над прољећем кад се
креће;
зрак је виле младолике тако красан кâ Атине
(Паладе),
огледало и мазање презиру јој черте фине.
Устав’, луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,
кад су сунце над Инопом уставити могле виле.
Прелесницу како видим, загрлим је кâ бог
вели,
уведем је под шатором к испуњењу светој
жељи.
Под зракама красне луне, при свјећици
запаљеној
пламена се споји душа ка душици раскаљеној
и цјеливи божествени душу с душом драгом
слију.
Ах, цјеливи, божȁ мана, све прелести рајске
лију!
Цјелителни балсам свети најмириснî аромати
што је небо земљи дало на усне јој стах
сисати.
Совршенство творенија, таинствене силе боже,
ништа љепше нит’ је када нити од ње створит
може!
Малена јој уста слатка, а ангелски
обрашчићи –
од тисуће што чувствујем једну не знам сада
рећи!
Сњежана јој прса кругла, а стрецају светим
пламом,
дв’је слонове јабучице на њих дубе слатком
мамом;
црна коса на валове низ рајске с игра груди…
О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди!
Б’јела прса гордија су под црнијем валовима
но планина гордељива под вјечнијем сњеговима
на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне
гледим,
кроз мрежицу танке магле величину кад јој
сл’једим.
Играм јој се с јабукама – два свијета срећна
важе,
к восхиштењу бесмртноме лишеника среће
драже;
зној лагани с њеном косом с занешене тарем
главе…
Друге среће, мало важне, за њу би дâ, и све славе.
Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи
ц’јеле!
Јошт се сȉтан не наљубих владалице вила’
б’јеле;
свезала се два погледа магическом слатком
силом,
као сунце с својим ликом када лети над
пучином.
Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,
тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!
Фото колажи и текст: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ЛИКА – Бранко Ћопић / Песма из 1948. године / Видео, Рецитација (говори Бранко Ћопић), Текст песме
ЛИКА
По теби сува бура низ голи камен лиже,
опусти све и душу па човјек сања ружно,
збрише топлину ока, разбије дјечије игре,
тада, у касну јесен, чак је и јаре тужно.
А некад опет, Лико, просинеш модрином неба,
па плавет из ока зрачи, из цвијета и шкртих вода,
брда одишу смиљем и цврчак дозива шеву,
ковиље милује вјетар и капље крв јагода.
На врелом камену твоме љута се шарка свија
и босу ногу чека, мутно се цакли зјена,
трава опоро шкрипи, а камен прљи и жеже;
некад си сва у трњу, мрка и најежена.
А некад с гостима сједиш, тињају луле из Брувна,
чекају, меки ко душа, лички јастуци наши,
а ти све нудиш хљебом, радошћу својом и тугом
и дугом старом причом о Лази харамбаши.
С торбом и гуњем идеш, покорно тупо благо,
мјериш океан пусти, бескрајан — твоја туга —
стегнута срца рујеш у смрзлој Минесоти,
рударска кртица нијема и тамни туђи слуга.
Памтим те најзад, Лико, с бомбом буне у руци
како се рушиш напријед, громадан усов у лијету,
мрвиш бункере сиве, туђинце покопаваш,
израсла у сама себи и равна сваком на свијету.
И знам да никад више савити плећа нећеш,
пред туђим прагом стати, камена, тупог лица.
Сад си у својој кући, дигнутој рођеном руком,
вијеш се, драгано Лико, у колу љепотица.
А сјутра, крене ли неко да ти окује руке,
устаћеш, сурови ратник, изнад голога крша
и преко спржених брда, опорих и непокорних,
крвава марама твоја бурно ће да залепрша.
(1948)
Бранко Ћопић
До краја живота Бранко Ћопић ће говорити да има два завичаја: први је Лика, постојбина његове мајке и деда Рада, а други је Босанска Крајина. Ти његови завичаји, говорио је, били су му „основни капитал, литерарни“. Његови преци су купили имање у Хашанима од богатих турских бегова „који су отишли у Турску“ и он је читаво „дјетињство чувао овце и јагањце“. Био је, као дете, врло стидљив, добар ђак. Ујак Андрија је, посебно, утицао на Бранково школовање јер је и сам био веома писмен и начитан.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo dok se krećete kroz sajt. Od toga, kolačići koji su kategorisani kao neophodni se čuvaju u vašem pretraživaču jer su neophodni za rad osnovnih funkcionalnosti sajta. Takođe koristimo kolačiće treće strane koji nam pomažu da analiziramo i razumemo kako koristite ovu veb lokaciju. Ovi kolačići će biti sačuvani u vašem pretraživaču samo uz vašu saglasnost. Imate opciju da isključite ove kolačiće. Ali odustajanje od nekih od ovih kolačića može uticati na vaše iskustvo pregledanja.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
