ЦРВЕНКАПА – Браћа Грим / Бајке, Текст
ЦРВЕНКАПА
Била једном једна мала слатка девојчица, коју је свако заволео чим би је угледао. А највише ју је волела њена бака, која већ није знала шта би све учинила детету. Једном јој је даровала калу
од црвене кадифе, и пошто јој је тако лепо пристајала да другу више није хтела да носи, назваше је Црвенкапа.
Једног дана рече јој мајка:
— Хајде, Црвенкапице, да онесеш поклоне баки. Ево ти комад колача и боца вина. Бака је слаба и болесна и то ће јој пријати. Пођи пре но што запече сунце. А кад будеш напољу, иди пристојно и не скрећи с пута иначе ћеш пасти и разбити боцу, па бака неће ништа добити. А кад уђеш у њену собу, не заборави да јој пожелиш добро јутро и не завируј прво у сваки угао.
— Све ћу урадити како треба, — обећа Црвенкапа мајци.
Бака је становала у шуми, пола сата хода од села. Кад је Црвенкапа ушла у шуму, срела је вука. Она није знала каква је то зла звер, па се није плашила.
— Добар дан, Црвенкапице, — рече он.
— Хвала ти на жељи, вуче.
— Куд си тако поранила, Црвенкапице?
— Идем баки.
— А шта то носиш под кецељом?
— Вино и колач. Јуче смо пекли, па носим слабој и болесној баки да се заслади и окрепи.
— Црвенкапице, а где станује твоја бака?
— Још добрих четврт сата хода дубље у шуми. Кућа јој је испод она три велика храста, а доле су леске, свакако знаш где је, — рече Црвенкапа.
Вук помисли: „То младо, нежно створење биће добар залогај, биће слађе него баба. Само мораш да поступиш лукаво да их обе уловиш“.
Неко време ишао је поред Црвенкапе, а онда јој рече: — Црвенкапице, гле како је дивно цвеће на све стране, зашто не погледаш мало око себе? Ти као да и не чујеш како лепо певају птичице? Гледаш преда се као да идеш у школу, а овде у шуми тако је весело.
Црвенкапа подиже поглед и видећи како се сунчеви зраци пробијају кроз грање и како је све препуно дивног цвећа, помисли: „Бака ће се обрадовати ако јој донесем букет свежег цвећа. Још је рано, стићи ћу на време“.
Она скрену с пута и потрча у шуму да бере цвеће. Кад би један цвет убрала учинило би јој се да је тамо даље још лепши, па би потрчала онамо, и тако је залазила све дубље у шуму.
А вук се упутио право бакиној кући и закуцао на врата.
— Ко је?
— Црвенкапа. Доносим ти колача и вина, отвори!
— Притисни само кваку, — викну бака, — ја сам слаба и не могу да устанем.
Вук притисну кваку, и врата се отворише. Он се без речи упути право бакином кревету и прогута је. Онда обуче њене хаљине, стави на главу њену капицу, леже у кревет и навуче завесу.
Црвенкапа је дотле трчкарала тамо амо берући цвеће, а кад га је већ толико набрала да више није могла понети, сетила се баке и пошла к њој.
Зачудила се што су врата широм отворена. А кад је ушла у собу, учинило јој се унутра тако необично да је помислила: „Чудновато како ми се данас стеже срце, а иначе тако волим да будем код баке“.
Она викну: — Добро јутро! — али не доби одговор.
Онда приђе кревету и разгрну завесу. У кревету је лежала бака, с капицом навученом сасвим на лице и некако је чудновато изгледала.
— Бакице, што су ти тако велике уши?
— Да те боље чујем.
— Бакице, што су ти тако велике очи?
— Да те боље видим.
— Бакице, што су ти тако велике руке?
— Да те боље ухватим.
— Бако, што су ти тако огромна уста?
— Да те лакше поједем.
Рекавши то вук искочи из кревета и прогута сироту Црвенкапу.
Пошто је задовољио своју прождрљивост он поново леже у кревет, заспа и поче гласно да хрче.
Уто поред куће прође ловац па помисли: „Ала старица хрче, да видим да јој није зло“. Он уђе у собу, приђе кревету и виде да у њему лежи вук.
— Ту ли те нађох, матори грешниче, — рече он, — сад си долијао! — Хтеде да нанишани. али се сети да је вук можда прогутао баку и да би се она још могла спасти.
Стога не опали из пушке него узе маказе и поче заспалом вуку да пара трбух. Тек што је неколико пута засекао, виде како се црвени капа, а кад је засекао још неколико пута, искочи девојчица и узвикну: — Ах, што сам се уплашила, како је мрачно било у вуковој утроби!
Потом је изишла и бака, али је једва дисала.
Црвенкапа брзо довуче велико камење, те њиме напунише вуку трбух. А кад се пробудио, вук је хтео да побегне, али камење је било тако тешко да је одмах пао и толико се ударио да је остао на месту мртав.
Сви су били радосни.
Ловац је вуку одрао кожу и однео је кући; бака је појела колач и попила вино што јој је донела Црвенкапа, па се опет опоравила, а Црвенкапа се зарекла: — Никад више, докле год живим, нећу скренути с пута и отрчати у шуму кад ми то мајка брани.
Браћа Грим
Прочитајте више:
БАЈКЕ И ПРИЧЕ – Најлепше бајке и приче за децу свих времена
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂