Кад је Бранко Ћопић био дете – анегдоте, занимљивости / Видео (говори Бранко Ћопић), Текст
Име са чаше
Ујак Бранка Ћопића имао је неколико чаша са ликовима познатих писаца: чика Јове-Змаја, Ђуре Јакшића, Бранка Радичевића, Августа Шеное, Петра Кочића, Лазе Костића…
Кад се Бранко родио, окупили се укућани и родбина да му одаберу име.
– Могло би — Ђуро! Лако се памти!
– Какав Ђуро? У селу има један Ђуро и краде коње!
– Па, ето, Јован… То би било име за дјечака!
— Јован је име за стара човјека! Не може!
Забринула се Баба Милица да јој унук не остане без имена:
— Има ли још које име на тим чашама?
— Има, како да нема!… Бранко!
Ово име допало се свима.
Од тога дана, овај плавокоси дечак зове се Бранко Ћопић.
Заборављен у кафани
Кад су се тако лепо договорили, отишли су у кафану да прославе Бранково крштење; Малог Бранка оставили су иза топле пећи, Бранко је спавао а они су пили. Пили су, напили се, платили и пошли кући.
Испред куће чекао их је Бранков деда.
— А гдје вам је дијете?
Збиља, где им је дете? Заборавили су га у кафани!
Кум је хтео да се нашали:
— Остало дијете у кафани, да попије нешто са људима!
А дед дохвати рогуље и дрекну:
— Вратите ми унука или ћете главом платити!
У том часу појави се једна комшиница са дететом на рукама:
– Нашла сам ово дијете у кафани. Да није ваше?
– А чије ће бити него наше! — ускликну деда. прихвати унука и поче му тепати.
Како је Бранко проговорио
Мали Бранко је растао и ћутао. Имао је већ годину дана и још није почео да говори. Сви се уплашили и замислили. Деда Раде сетио се неке сеоске бабе. Она би могла помоћи детету да проговори.
Одмах позову бабу. Она их посаветује како да умесе и испеку погачу од које ће дечак проговорити.
Они учине све онако како их је баба научила. Кад је погача била готова, дају је малом Бранку и он је у сласт поједе.
Да ли ће сад проговорити?
Сви су се окупили око колевке и чекали.
И Бранко је проговорио! И више нето што су они тражили!
Чули су од њега и неке речи, које мала деца не говоре. Говорио је све више и све безобразније. Шта сад да раде?
Дедине гаће
Поново су питали бабу: шта сад да раде, како да га одвикну од таквих речи и толиког причања?
Баба им рече да га нахране рибом. Рибе ћуте па ће и он заћутати.
И деда оде да лови рибе. Удице није имао па је скинуо своје ланене гаће и од њих направио прибор за пецање. Вукао је гаће кроз воду и чекао.
Одједном, улете у гаће повећа риба и отрже их деди из руку.
– У помоћ! Однесе ми гаће!
Деда је једва некако стигао рибу и своје гаће.
Рибу су испекли и дали брбљивом дечаку. Мали Бранко се слатко најео рибе.
Опет су се сви окупили око њега, да виде хоће ли заћутати.
Али, ништа! Риба није помогла. Бранко је причао све више и све горе.
Прва песма
И тако, мали Бранко није престајао ни да расте ни да прича.
Кад је напунио четири године, отац га је ставио на колено и учио да пева као велики мушкарци:
– У МОГ ЋАЋЕ ПОДЕРАНЕ ГАЋЕ!
Бранко је брзо научно ову песму и отишао да се похвали мајци Соји. А мајци се песма није допала:
— Говори, од кога си научио те безобразлуке?
— Од свог оца! — признао је Бранко.
Љута мајка отрча код деда Раде:
— Твој син учи мога сина безобразлуцима!
А деда Раде скочи, зграби неку мочугу и викну:
— Ти удри свог сина а ја ћу мог!
И тако су и мали Бранко и његов велики отац добили батине због ове безобразне песме.
Бранко Ћопић прича како није знао своје презиме:
Текст у чланку: Милорад Гончин
Илустрације: Иво Кушанић
Припрема и обрада: Антологија – www.antologija.in.rs
Видео: Бистрооки – Кутак за бистрооке
Прочитајте више:
Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница
ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂