СВЕТА ВОЈВОДИНА – Милош Црњански

Милош Црњански – СВЕТА ВОЈВОДИНА / Видео, Текст

СВЕТА ВОЈВОДИНА

Господар Пантелија Попић, варошки капетан назван „Тутало“, спустио је пет грумена шећера у каву.

Он је био сам у соби намргођен, „царски“ чиновник. То царски се изговарало врло тихо, а чиновник гласно, врло гласно. Беше то у једном градићу, једног мокрог јутра, пред пролеће.

По ланцима пред магистратом скакутали су и љубили се врапци, а он их је нерадо слушао. Радо су их слушали само робијаши, што су уз- дисали иза тамних решетака, по подрумима доњим. Било је рано, свуд тихо по собама, ипак, он је знао да му је жена устала. Господар Панта Попић, варошки капетан, назван „Тутало“, осећао је жену и кроз зидове. И то би га одмах ражљутило. Устао је и пошао горе-доле, у својим плавим, набораним панталонама. Гледао је у земљу, имао је мале, врло мале ноге и радо их је загледао, како се играју у малим, лакованим чизмицама. Припасао је свој златни, танки „деген“, и стао у прозор да се сунча. Чуо је како слушкиња на тавану пева: „Што се боре мисли моје.“

Господар Пантелија имао је грдне, жуте, мокре очи, празне као испијене чаше винске. Погладио би се по намирисаној коси и махао клобуком, који је увек губио, и најрадије заборављао под
столом. Ишао је горе-доле, ситним корацима, рамена су му била страшно широка и висока. Застао је пред огледалом, погледао се, и прошаптао: „е Панто, још си леп“. Кроз отворен прозор се зачу
кикот и трка; слуга и слушкиња су вијали кокоши, штипали се, и гурали. Њега обли бес, он је мрзео слушкиње пред пролеће.

Господар Панта је волео љубав, праштао је сваком, али ето, јуче, препадоше његову слушкињу и слугу у загрљају међу двојим вратима. Иза једног крила беше соба пуна пандура, иза другог
његова писарна, а то двоје несрећних љубавника наслађиваше се међу четири даске. Бог милостиви једини зна како им је било.

Дошло је било време љубичица.

Он се бесно осврте и оде од прозора.

Пре је и он имао разне драгане, већином шваље и глумице Народног позоришта, док је био сасвим млад и циганке што свирају у тамбуре. Па и сад беше Позориште дошло; он се радовао, певуцао, и мирисао се, али није дизао главе, само се осмејкивао, гледао је у земљу.

Милош Црњански

Прочитајте више ~ АНТОЛОГИЈЕ

Милош Црњански – БИОГРАФИЈА, ЦИТАТИ, ПОЕЗИЈА, ПРОЗА

ПОЕЗИЈА ~ Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂