МОЈ ДЕЧАК – Бранко В. Радичевић / Приче за децу, Текст
МОЈ ДЕЧАК
Имам дечака. Радознао дечак. Пита, а ја – одговарам ли, одговарам. Нешто знам – нешто не знам. Неки пут га, признајем, мада то није лепо, и преварим.
– Има ли непоједив сладолед? – пита тако.
– Нема – кажем, а видим њему жао.
– Ни чоколада?
– Ни чоколада.
– Штета – каже озбиљно. А већ се растужио.
„Несавршен је овај свет“, као да говори његова чупава главица. Шта да радим? Како да га утешим?
– Чекај! – викнем. – Немој се расплакати. – И онда почнем надугачко да му причам. Када сврши школу, а треба да буде радишан, постаће чувен човек, заслужан и славан. Биће понос свога краја. Живеће у изобиљу. И тад ће имати све. Чак и непоједив сладолед и непоједиву чоколаду.
– Сад мени треба – клима његова главица. – А то је далеко. Ко ће дочекати?
Било је лето, па од јаре умекшао асфалт.
– Време је – каже мати – да га водиш код баке.
Сад је лето на селу. Нека пије доста млека. А ваздух планински ће га добро ојачати.
– Тако је – сложим се. И почне спремање на пут.
У возу је био добар све до ужине. Мати му је спремила питу од трешања.
Загризао парче, упро очи у мене.
– Има ли непоједив колач? упита изненада.
– Мислиш: једеш га, једеш и већ си сит, а он стоји, ни за мрву се није смањио?
– Баш такав – рече.
– Е, таквога нема.
– Значи, све има свој свршетак – као да кажу његове растужене очи.
И опет се сневесели.
Код баке чудан постаде: одби се од мене. Од ње се не миче. Све нешто шапћу. И, рекао бих, нешто крију од мене, јер чим приђем, као завереници ућуте. Увече исто: са баком леже. Ја слушам: „Шу… шу… шу…“ бака шапће, а он тек засмеје се, или ћути – сав се претворио у уво.
Помирио сам се са судбином. Сад је бакин, кажем, није више мој. Али, чекај, вратићемо се у град. Опет ћеш ти око мене; а ја се нећу дати. Баш тако мислим, кад угледам њега – трчи преко поља к мени, а у корпици носи пуно јагода.
– Да те питам нешто? – виче издалека.
– Питај! – одговорим и ја, онако, издалека.
– Има ли непоједивих јагода?
– Опет ти исто. Нема. Ето, пробај, па ћеш видети.
– Значи, све се потроши, све се сврши?
– Тако је… Друкчије не може бити.
Стиже и стаде поред мене. Утом и бака дође. Гледа он баку, а у очима му некакве враголије.
– А има ли неиспричивих прича?
Опет на муци, кажем му да нема.
– Како нема! – чуди се мој дечак.
– Погледај, ето неиспричиве приче.
Бака!
Јесте, бака.
Признадох му: – Е, баш си ме надмудрио. Тачно, бака је неиспричива прича. То никако нисам смео заборавити.
Насмејасмо се све троје. И ја му честитах.
Баш је паметан мој дечак, најпаметнији.
Бранко В. Радичевић
Прочитајте више:
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂