ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ – Бранко В. Радичевић (Текст бајке) / Текст
ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ
Ја често кажем: причала ми мати. Иначе, не знам како би друкчије и могао да почнем причу. Ја, у ствари, препричавам све оно што сам давно, давно, кад сам био дете, чуо од своје мајке. И опет
морам да признам, мати је моја много, много лепше причала.
Лепше — то није права реч. Хиљаду пута боље. И више — сто хиљада пута.
Сећам се: лежим тако, а она почне:
— Једном је Месец сишао на Земљу. Лепо, као човек, силази он низ сребрне лествице. Ноге му у сјајним чизмама. Гази, а чизме звецкају и сијају потпетицама као дукатима. Силази он тако, а свет поустајао, гледа и чуди се:
– Гле, Месец! Па и руке има. Ко би рекао да је тако наочит момак!
У селу само један човек није изишао да види ово чудо. Беше то познати тврдица, надалеко чувен по својој пакости. Имао је дућан и велику земљу. Свога слугу, малога Радојицу, нагонио је да ради најтеже послове. А када дође време вечери, терао би га да пије много воде, па дете после не би окусило ништа од јела. Вода би му напунила стомак да у њега не би могао стати ни залогај хлеба.
Кришом би по ноћи Радојица узимао свећу и горе, на тавану, у сеојој собици читао књиге. Беше паметно момче. Волео је науку. Али га тврдица ухвати и истуче. А онда, дрхтећи од љутине, рече:
— Ето ти Месеца, па нек ти он светли. Не дам ја своју свећу. И онако те џаба храним. Још ми и штету правиш…
Радојица, тужан и уплакан, узео је књигу и сео поред прозора. Месец је сијао, али његов сјај беше слаб. Узалуд је дечак ширио очи. Једва је разликовао слова. Заболеше га очи и он остави књигу.
— Ех, мој Месече — пожали се Радојица гледајући у небо — што ниси Сунце, па да осветлиш ову моју собицу. Лепо бих могао читати. И све бих књиге, колико их год има на свету, прочитао. Нашао бих тако и ону најмудрију књигу у којој пише како се беда на земљи сатире.
Спава газда тврдица. Спава мали Радојица. Не слуте да Месец силази низ сребрне степенице. А он, лако, са последње пречке, скочи на земљу, дохвати се пута и, сипајући око себе јарку светлост, упути се баш тврдичиној кући.
Закуцао је на врата. Тврдица, који је имао лак сан, јер се плашио за свој новац, бојао се да га неко не покраде, одмах се пробуди и отвори једно око.
– Ко си ти и шта тражиш7 – питао је трљајући очи које му заблесну Месечева светлост.
— Ја сам Месец и, ево, дођох да посветлим малом Радојици да може читати књиге.
Тврдица зашкргута зубима од пакости и мржње.
— Нећеш! — викну, и још боље затвори врата.
Насмеја се Месец, јер њему нису потребна врата. Поче да се смањује. Одједном поста сјајна лопта која се вину до крова и уђе кроз отворен прозор малог Радојице. У соби се закачи о један клин на зиду. Заљуља се мало, као фењер на ветру. А онда звизну и пробуди дечака.
— Ево ме, дошао сам – рече Месец. – Сад можеш спокојно да читаш.
Обрадовао се мали Радојица. Хтео је да поскочи и да га пољуби, али се плашио да не опржи усне.
— Можеш ме слободно пољубити – рече размажени Месец. – Нисам ја врео као што је врело Сунце. Ево! – и начини прави правцати образ, који мало напући и пружи, Радојица га, сав срећан, пољуби.
И од тада је сваке ноћи сијала дечакова собица. Радојица је читао, а Месец би му понекад причао о својим путовањима. И начитан је био Месец. Нема књиге у коју он није завирио. Давао је савете дечаку. А некад би га строго испитивао. И дечак је напредовао у наукама. Ускоро се по својој науци рашчуо по широком свету.
Тврдица прецрче од пакости. А мали Радојица, прочитавши и ону најмудрију књигу, крену по свету да сатире беду. Месец га није напустио. Кад су мрачне ноћи, он жури, пробија облаке, хита да стигне и осветли пут свом пријатељу, који је одавно нарастао и није више дечак.
Ето, испричах. Али, да сте чули моју мајку кад она то прича! Тако лепо нико на свету не прича. Ви бисте је пажљиво слушали и никад причу не бисте заборавили.
Тако лепо прича моја мати.
Бранко В. Радичевић
Прочитајте више:
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂