PRIČA O DEČAKU I MESECU – Branko V. Radičević (Tekst bajke) / Tekst
PRIČA O DEČAKU I MESECU
Ja često kažem: pričala mi mati. Inače, ne znam kako bi drukčije i mogao da počnem priču. Ja, u stvari, prepričavam sve ono što sam davno, davno, kad sam bio dete, čuo od svoje majke. I opet
moram da priznam, mati je moja mnogo, mnogo lepše pričala.
Lepše — to nije prava reč. Hiljadu puta bolje. I više — sto hiljada puta.
Sećam se: ležim tako, a ona počne:
— Jednom je Mesec sišao na Zemlju. Lepo, kao čovek, silazi on niz srebrne lestvice. Noge mu u sjajnim čizmama. Gazi, a čizme zveckaju i sijaju potpeticama kao dukatima. Silazi on tako, a svet poustajao, gleda i čudi se:
– Gle, Mesec! Pa i ruke ima. Ko bi rekao da je tako naočit momak!
U selu samo jedan čovek nije izišao da vidi ovo čudo. Beše to poznati tvrdica, nadaleko čuven po svojoj pakosti. Imao je dućan i veliku zemlju. Svoga slugu, maloga Radojicu, nagonio je da radi najteže poslove. A kada dođe vreme večeri, terao bi ga da pije mnogo vode, pa dete posle ne bi okusilo ništa od jela. Voda bi mu napunila stomak da u njega ne bi mogao stati ni zalogaj hleba.
Krišom bi po noći Radojica uzimao sveću i gore, na tavanu, u seojoj sobici čitao knjige. Beše pametno momče. Voleo je nauku. Ali ga tvrdica uhvati i istuče. A onda, drhteći od ljutine, reče:
— Eto ti Meseca, pa nek ti on svetli. Ne dam ja svoju sveću. I onako te džaba hranim. Još mi i štetu praviš…
Radojica, tužan i uplakan, uzeo je knjigu i seo pored prozora. Mesec je sijao, ali njegov sjaj beše slab. Uzalud je dečak širio oči. Jedva je razlikovao slova. Zaboleše ga oči i on ostavi knjigu.
— Eh, moj Meseče — požali se Radojica gledajući u nebo — što nisi Sunce, pa da osvetliš ovu moju sobicu. Lepo bih mogao čitati. I sve bih knjige, koliko ih god ima na svetu, pročitao. Našao bih tako i onu najmudriju knjigu u kojoj piše kako se beda na zemlji satire.
Spava gazda tvrdica. Spava mali Radojica. Ne slute da Mesec silazi niz srebrne stepenice. A on, lako, sa poslednje prečke, skoči na zemlju, dohvati se puta i, sipajući oko sebe jarku svetlost, uputi se baš tvrdičinoj kući.
Zakucao je na vrata. Tvrdica, koji je imao lak san, jer se plašio za svoj novac, bojao se da ga neko ne pokrade, odmah se probudi i otvori jedno oko.
– Ko si ti i šta tražiš7 – pitao je trljajući oči koje mu zablesnu Mesečeva svetlost.
— Ja sam Mesec i, evo, dođoh da posvetlim malom Radojici da može čitati knjige.
Tvrdica zaškrguta zubima od pakosti i mržnje.
— Nećeš! — viknu, i još bolje zatvori vrata.
Nasmeja se Mesec, jer njemu nisu potrebna vrata. Poče da se smanjuje. Odjednom posta sjajna lopta koja se vinu do krova i uđe kroz otvoren prozor malog Radojice. U sobi se zakači o jedan klin na zidu. Zaljulja se malo, kao fenjer na vetru. A onda zviznu i probudi dečaka.
— Evo me, došao sam – reče Mesec. – Sad možeš spokojno da čitaš.
Obradovao se mali Radojica. Hteo je da poskoči i da ga poljubi, ali se plašio da ne oprži usne.
— Možeš me slobodno poljubiti – reče razmaženi Mesec. – Nisam ja vreo kao što je vrelo Sunce. Evo! – i načini pravi pravcati obraz, koji malo napući i pruži, Radojica ga, sav srećan, poljubi.
I od tada je svake noći sijala dečakova sobica. Radojica je čitao, a Mesec bi mu ponekad pričao o svojim putovanjima. I načitan je bio Mesec. Nema knjige u koju on nije zavirio. Davao je savete dečaku. A nekad bi ga strogo ispitivao. I dečak je napredovao u naukama. Uskoro se po svojoj nauci raščuo po širokom svetu.
Tvrdica precrče od pakosti. A mali Radojica, pročitavši i onu najmudriju knjigu, krenu po svetu da satire bedu. Mesec ga nije napustio. Kad su mračne noći, on žuri, probija oblake, hita da stigne i osvetli put svom prijatelju, koji je odavno narastao i nije više dečak.
Eto, ispričah. Ali, da ste čuli moju majku kad ona to priča! Tako lepo niko na svetu ne priča. Vi biste je pažljivo slušali i nikad priču ne biste zaboravili.
Tako lepo priča moja mati.
Branko V. Radičević
Pročitajte više:
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu – Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…
BASNE – Antologija najlepših basni
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂