САВРШЕНСТВО ВАТРЕ – Мирослав Мика Антић / Поезија, Видео, текст песме
САВРШЕНСТВО ВАТРЕ
Савршенство ватре јединствена је збирка Антићеве поезије: чини је, у ствари, само једна песма. Монументална песма, књига мудрости, ироније, горчине и самоспознаје. Врхунац Антићеве мисаоне поезије. / Одломци из песме:
I
Једно је дрво опет израсло лево одавде,
у мору зелене маховине.
Не знам има ли смисла да га уопште описујем,
оваквом врстом говора.
Обличја што су у речима
нису и обличја ван речи.
Дубоко сам се потресао
кад сам га угледао први пут.
Изгледа да сам стекао некакав свети дар
да проналазим доказе о прозирности згуснутог.
О нађеном у нетраженом, о вечитом тренутку,
о непотрошивој садашњости.
VIII
Данима уходим птице. Од њих учим да летим.
Учим како се бива рођак с ветром.
Полако губим прошлост. Престајем да се сећам
одакле сам то дошао.
Бавећи се играријом одвајања простора од простора,
ускоро нећу знати да ли сам и сасвим ту.
Овакви брзоплети системи као човек,
упозоравају сасвим озбиљно.
Дошло је, чини ми се, време
да се упутим и у крилатост,
и да уснама дотакнем
опну између краја и почетка.
XXX
Моје се трајање не поклапа са вашим.
И сувише га имам. Ви га и сувише немате.
Моје је дело испред мисли.
Ваше, укорак са мислима.
Збир мојих места није збир ваших места.
Ретко се догоде згуснуте тачке као ова.
Њих називамо: штедљивост времена
и бесконачност брзине. Ту се срећемо.
Само се тако безобличје смешта у облике свести,
и препознају слојеви нових и неочекиваних простора.
Лако је бити друкчији међу истима.
Тешко је разликовати се од себе самог.
LXXXIX
Ако те упрља блато и отрује горчина,
Они то сигурно чине из њима часних побуда.
Морални закон воде је: да удави. А ватре:
Да сагори све што јој је у загрљају.
Блату је уметност да блати. Горчини да је жешћа.
Они у томе виде чистоћу добрих обичаја.
Све има свој стваралачки сјај и крепост.
Све има етику сопствене природе.
Твоје је с ким си, куда пролазиш и шта гуташ.
И зато, све што ти је страно, посматрај
благонаклоно. Јер и твоје је расуђивање,
Јер и твоје је делање за некога насиље и бол.
XCVII
Недостаје ми једно огромно парче вечности,
које сам будан превалио, а не сећам се како.
Ако не тражим невољу,
невоља мене тражи.
Ако ме невоља не нађе,
ја набасам на њу.
Кад год се може бирати страна некакве довршености,
ја се упутим правцем који је сав у чворовима.
Упамтио сам једино талог бесполног ветра
што ми се знојио у очима
и лепио за ноздрве, за непца и за плућа,
сав од смоле и соли, сав ужежен и отежао.
CIX
А дрво рече: најжешћи алат је смиреност.
Од ње кремење тиња и само себе отапа.
Зар није ласер саткан од најфиније светлости?
Најбриткије се сабље кују од загрљаја.
Шта је поклич у јуришу него ваздух, а ипак
од њега прскају калпаци и распадају се штитови.
Нема на свету планине која ће икад одолети
меком шапутању пене и миловању мора.
Плима и осека су невидљиве, а померају тле
и разгибавају континенте из зглобова. И нема
ничега безазленијег на свету од ветра,
а од његовог пољупца и глечер затрепери страшћу.
CCXXXIX
Дубоко сам се поклонио дрвету моје младости.
Поклонио се дан, небо и ветар с југа.
Под њим су млако камење и расејани пепео
дисали као велико, тек припаљено срце.
Најзад сам добио доказ о нечему што поседује
испитивачки ум са строгим укусом надахнућа.
Најзад сам добио тај лукаво заташкани доказ
о постојању опне
између видљивих ствари које су одувек имале,
и на изглед невидљивих, које, у затуцаном свету
огромне људске кратковидости, никада неће имати
живу вештину садржаја.
CCXL
И док се полако претварало у сопствени ореол,
у леп светлосни знак,
у оно што се да видети само у вакууму времена,
као излуђујући систем преображења и слободе,
коначно схватио сам, причестивши се пред земљом
страшном тежином ваздуха
што се ушећерила у мојим ноздрвама и на уснама
и пихтијастом угљу тек извежбаних зеница,
да моје дрво није храм, никакво савршенство ватре,
ни усамљена божја мисао.
Напокон сам разумео да сам ја то говорио
са животом и вечношћу као са нечим себи равним.
Мирослав Мика Антић
Из књиге: Мирослав Антић САВРШЕНСТВО ВАТРЕ, Изабрана дела Мирослава Антића, шеста књига. Издавач: НИШРО „Дневник“, Нови Сад, 1982.
Прочитајте више:
Мирослав Мика Антић – ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ, ПОЕЗИЈА, ЦИТАТИ, ПРОЗНА ДЕЛА
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂