СУНЧЕВ ПЈЕВАЧ – Бранко Ћопић

СУНЧЕВ ПЈЕВАЧ – Бранко Ћопић / Приче за децу, Текст

СУНЧЕВ ПЈЕВАЧ

У топли летњи дан сједи цврчак на улазу своје тамне рупе, своје драге кућице, и пјева своју бескрајну сунчану пјесму.

Пјева цврчак о томе како се у рано свитање, пуно јутарње румени, буде птице и цвркутањем дочекују сунце, пјева о подневу кад златна пшеница шуми и врапци се свађају у зеленим крошњама, о свјежем вечеру кад цвјетови шире крунице и очекују росу. Прича цврчак у пјесми и то како се мрав зноји вукући сламку много пута већу од себе, и то како је јуче једна страшно велика говеђа нога стала управо испред његове рупе, а он је побјегао дубоко под земљу и срце му је било мање од макова зрна.

Поред цврчкове рупе његов сусјед, зловољни срдити хрчак, незадовољан гунђа:

– Пјевај само, пјевај, лакомислена главо, пресјешће ти брзо твоја пјесма. Зар не видиш како се црни облаци дижу изнад планине.

– Хеј, хеј, цврк-цврк, облаци ће се разићи и опет ће бити сунца – пјевајући му одговара цврчак.

– Збиља, збиља, је ли то истина? – припиташе га са гране врапци уплашени од непогоде.

– Хм, каква истина! – љутито им одговори хрчак. – Налетјеће таква олуја која ће бестрага однијети све жито с поља и ја ћу онда читаву зиму гладовати. А и ви нећете боље проћи, проклети крадљивци. Покуписте сву пшеницу, па мени баш ништа неће остати.

– Хеј, хеј, послије олује сунце увијек веселије сија и небо постаје љепше од модрих различака у пољу – пјева цврчак.

– Гле, модрих различака! Каква ми је то љепота у тим твојим различцима, кад се они не једу. Зар је лијепо оно што се не може појести? – гунђа хрчак.

– Хвала ти, мали мој пријатељу – слете до цврчкове рупе једна брижна грлица – хвала ти што ме храбриш лијепим временом, јер дјеца су ми још млада, па се бојим да не настрадају у олуји.

Док су они тако разговарали, облак већ бијеше заклонио сунце. Сијевну прва зеленкаста страшна муња.

– Ето, кажем ти ја – закука хрчак – удариће такве бујице и поплаве, које ће уништити све што се налази у пољу. А вода ће продријети у моју рупу, овлажиће жито које сам љетос укра… хм, овај … скупио, и оно ће још прије зиме иструнути… Јао, јао, пропашће онда цио свијет.

– Какве бујице, какве поплаве – насмија се распјевани цврчак. – И послије најбујније кише шеве ће се опет дизати у плаво небо, њихова пјесма испуниће цијели свијет, а златни маслачак опет ће се радовати сунцу, пијан од своје љепоте.

– Ох, ох, сунчани пјевачу, како је весело срце моје од тих твојих ријечи – задихано ускликну један мрав журно силазећи низ витку влат пшенице. – Знате, моја су браћа далеко на путу, па се све бојим какве несреће. Ох, ох, буде ли тако као што ти кажеш, поклонићу ти најзрелије и највеће пшенично зрно.

Планина се замрачи, муње учесташе и прве тешке капље ударише о земљу. Јато чворака журно прелетје ниско над самим класјем.

– Почиње смак свијета – злурадо прогунђа хрчак гледајући уплашено врапце шћућурене у крошњи старе крушке, усред поља. – Кад се ја поново вратим из своје рупе, вас више неће бити у животу и онда су сва жита свијета моја.

То рече и нестаде га под земљом.

– Охо-хо, охо-хо, али ће нас освијежити овај пљусак – запјева цврчак. – До виђења, сви који ме познајете и чујете, морам малко да склоним главу.

И он се увуче у своју рупу тек толико да га кишна кап не би ударила у главу, па је усхићен гледао како блиставе муње парају облаке. Уопште, то је била његова слаба страна да је уживао гледајући муње.

– Све ће се опет на добро свршити кад то цврчак вели – помислише и врапци, и мрави, и једна шарена бубамара, скривена под листом маћухице.

Плаха љетња киша зачас прође пољем, облаци се разиђоше, а сунце се разли пољима као златна ријека. Угледавши поново сунце, које је рађало радост у његову срцу, цврчак први изиђе из склоништа и запјева своју најљепшу пјесму у почаст сунцу. И сви осјетише да је то заносна пјесма добром сунцу, које се ујутру диже изнад дрвећа на бријегу.

Зашуми пшеница таласајући се као море, врапци се радосно разлијетише на све стране, осмијехну се модри различак, увјерен да је његов цвијет дио самог неба, па чак и вјечито зловољни хрчак осјети како му се по лицу разлијева блаженство и хитро побјеже у рупу да то не би ко видио.

На влату пшенице, изнад самог цврчка-пјевача, задивљен је слушао један мрав заборавивши тренутно куд оно бијаше пошао.

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Антологија песама за децу и прозних дела

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ / Антологија поезије за децу

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂