КАКО ЈЕ КИТ ПОСТАО ДОМАЋА ЖИВОТИЊА – Душан Душко Радовић

КАКО ЈЕ КИТ ПОСТАО ДОМАЋА ЖИВОТИЊА – Душан Душко Радовић / Видео, Приче за децу, Текст приче

https://youtu.be/Tkqkq9j4rfk

КАКО ЈЕ КИТ ПОСТАО ДОМАЋА ЖИВОТИЊА

Кит је велика животиња која живи у неким великим морима. Кит може да буде велики као мала кућа. Или мали као велика соба. Углавном су сви китови веома велики и познати су по тој својој величини.

Неки кит БИЛИ живео је у Северном мору и пошто се хранио рибама и рибљим зејтином, порастао је као кућа. Или као брод. И тај БИЛИ морао је много да једе да нахрани своје велико тело. А како је јео све више, тело му је било све веће. А како му је тело постајало све веће, морао је да једе све више. Када је тај БИЛИ, после извесног времена, појео скоро све рибе Северног мора, почео је да гута и — људе. Превртао је репом рибарске чамце и гутао рибаре. Морао је јер је био гладан.

За шест месеци прогутао је тако 49 људи. У приземље великог китовог тела населиле су се три породице. У горње спратове 20 самаца. А то је доста. Било их је пуно и препуно. Кит изгледа споља велики, али му је изнутра прилична тескоба. Људи су се мучили као пси у тој мрачној утроби.

А пошто је кит био редовно гладан, јер и њему глад долази редовно дневно сваког дана, могло се очекивати да ће он за следећих шест месеци прогутати још 49 људи. За оне који су већ били у утроби кита то би било горе него и сама смрт. Кит је, међутим, морао да једе три пута дневно. Тако га је учила његова мајка, која је такође била кит.

И онда су ови људи, који су већ били у китовој утроби, и који су како-тако удесили свој живот, онда су они решили да сами хране кита. Да му, како знају, свакога дана спреме по један доручак, један ручак и једну вечеру, само да им никога више не утрпава. И од тога дана, кит је за доручак добијао хлеб намазан машћу и слане чајеве, од воде која је и у Северном мору само слана. За ручак су му вредне жене спремале слане супе од алги и увек неко тесто. Или кнедле, или палачинке, или крофне. За вечеру је кит јео оно што је остало од ручка и још понешто: мало сланине и куваних јаја, од галебова који су се такође сместили у утроби, у једном кавезу. Или компот од смокава, које су такође расле ту у утроби, у једној саксији. Тако је код тога кита основана једна мала кухиња у његовом стомаку. И било му је боље то, него да се потуца по широком и дубоком и Северном мору, и да никада не зна да ли ће ручати и вечерати.

И тако онда више није морао гутати рибаре, него само алге и само конзерве, и само џакове и сандуке са потопљених бродова и још понекад ситна дрва за потпалу. Једном речи, било му је врло добро. Пливао је морем лењо. Спавао је после ручка. Дивио се како су лепе планине око мора.

Заборавили смо да вам кажемо. Он је, као и сви други китови, имао на глави водоскок. Кроз његове ноздрве шикљао је високи млаз слане морске воде и просипао се на његове мале очи. Од тога су му очи стално биле црвене.

Душан Душко Радовић

Из књиге: Душан Радовић – ДОКОЛИЦЕ, Издавачи: МАТИЦА СРПСКА и СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Нови Сад, Београд, 1972.

Прочитајте више:

Душан Душко Радовић – Најлепше песме, приче, афоризми, књиге, цитати…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ПРИЧА О МАЛОМ ПРСТУ – Душан Душко Радовић

ПРИЧА О МАЛОМ ПРСТУ – Душан Душко Радовић / Видео, Приче за децу, Текст

https://youtu.be/2gX_xAByQJs

ПРИЧА О МАЛОМ ПРСТУ

Малој деци је досадно.

Против дечје досаде измишљене су играчке.

Једна играчка су маказе. Маказама се могу сећи: књиге, хаљине и прсти.

Друга играчка је чекић. Чекићем се могу куцати: ексери, зидови и такође прсти.

Трећа играчка су шибице. Шибицама се могу изгорети: хаљине, простирке и опет прсти.

Деца су мала, а прсти су најмањи.

Био је тако једном један прст и звао се Ђура. Имао је много браће. Једном су браћа повела Ђуру у фиоку. Ђура је ишао последњи и прикљештио је нокат.

Други пут су га водили у рерну. Да виде да ли је вруће. И Ђура се испекао.

Трећи пут играли су се иглом. Сви су се измакли, а Ђура се избо.

Ђуро, Ђуро, ниси ти ваљда најгори прст?

Јесте!

Кад треба да се чачка нос – хајде ти, Ђуро.

Кад треба у хладну воду – гурај Ђуру.

А кад треба замочити два прста у пекмез, онда су то неки други прсти а не Ђура.

Тог Ђуру имају сва деца. То је онај пети, најмањи.

Душан Душко Радовић

Видео: Причу прочитао Душко Радовић

Прочитајте више:

Душан Душко Радовић – Најлепше песме, приче, афоризми, књиге, цитати…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЗАШТО ДЕЦА ЧАЧКАЈУ НОС – Душан Душко Радовић

ЗАШТО ДЕЦА ЧАЧКАЈУ НОС – Душан Душко Радовић / Видео, Приче за децу, Текст

https://youtu.be/NS6JWFjZZnc

ЗАШТО ДЕЦА ЧАЧКАЈУ НОС

Деца, извините, чачкају нос као да у том малом носу постоји нека важна ствар. Као да им је неко, чим су се родили, шапнуо на уво:

– Обратите пажњу на свој нос, поклоните пажњу свом малом носу! Требаће вам нос!

Једном је један мали дечак из далеке земље Илиндије извукао из свог носа камилу. То је тачно. Било му је досадно као и свој малој деци и обратио се свом носу. И нос се сажалио на малог дечака и поклонио му је камилу. Дечак се играо са камилом два дана, а онда је ту своју необичну играчку стрпао под кревет. И поново му је било досадно.

Обратио се поново свом малом носу. Молио је нови поклон. Чаробни нос још једном се сажалио на дечака и поклонио му једну велику газелу. Газеле су лепе и миле животиње и са њима се баш лепо може играти. А овај дечак није умео да се игра са газелом више од два дана, па је и њу стрпао под кревет. И још једном му је било досадно.

Имао је чаробни нос и њему је било лако.

Али нос је нос, па макар био и чаробни. Сваки нос, па и чаробни, може да се поквари. А кад се поквари, онда више нема чаролија. И овај нос се покварио. И више није био чаробан. И више није могао свом дечаку да поклања играчке.

Ето тако је било оно што ми знамо.

Тај дечак је то све сигурно испричао осталој деци. И онда се то сигурно прочуло по целом свету. И због тога сва деца, чим се роде и чим им је досадно, чачкају своје мале носеве.
Ми не знамо да ли ће још који нос постати чаробан. Али ко буде стрпљив, може се надати успеху.

Камилу вероватно неће извући из носа, јер су камиле данас ретке. Истребљене су немилосрдно. Али данас има других занимљивих ствари: клацкалица, трактора, телефона, чекића и клешта, бицикла и тротинета.

Само, добро је увек ставити марамицу на нос, да нека од тих ствари не падне на земљу и да се не поквари.

Душан Душко Радовић

Из књиге: Душан Радовић – БАШ СВАШТА (Сабрани списи), књига 2, Издавач: ЈП Завод за уџбенике, Београд

Прочитајте више:

Душан Душко Радовић – Најлепше песме, приче, афоризми, књиге, цитати…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

АФОРИЗМИ – Душан Душко Радовић

АФОРИЗМИ – Душан Душко Радовић / Видео, Текст / Колекција афоризама Душка Радовића

https://youtu.be/0IOXhMMX3_o

Са врха Београђанке се свако јутро, у 7:15, дистрибуирала београђанима дневна доза Душка Радовића, уз звуке мелодије „У рану зору зору кад сване дан“.

Београђани су га годинама узимали. Окупљени по кухињама око транзистора на батерије, или нове моделе касетофона купљених код Пољака на Бајлонијевој илити Бајлоновој пијаци. Свако јутро сваког радног дана, разговор се прекидао кад се из звучника зачуо Душко Радовић.

Само је џезвама за кафу и евентуално надрнданим перачицама судова било дозвољено, или није могло бити забрањено, да нарушавају ту свечану атмосферу када Душко говори нови афоризам.

Полако, натенане, као карте у покеру би нам их поделио по пет комада свако јутро и ми би их носили са собом тај дан и делили даље онима који их нису чули, или се праве да их нису чули. И тако годинама, само по пет свако јутро. Растезали смо Душка да би нам дуже трајао. Тачно смо знали да ће нам једног дана, кад га не буде било – много недостајати. Ево како је то изгледало…

АФОРИЗМИ

Боље нам је било док смо сами били деца него сад кад имамо децу. Деца су безобразна и незахвална.

Волите се кад нисте заједно. То је права љубав. Ко уме да се воли само кад је заједно, тај не прави питање с ким је.

Ако већ тучете децу, туците их без разлога, јер су сви други разлози глупљи.

Стари Београд кренуо је у Нови, Нови у стари, као и сваког јутра. Мостови су пуни аутомобила. И једни и други мисле да је боље на другој страни. Кад утврде да није, вратиће се тамо одакле су пошли.

Кад гране сунце београдски паркови испуне се ситном децом. А деца су мала и нова, као да су пре неколико тренутака произведена ту негде, у неком грму или киоску.

Више волим мамину сестру него своју. Мамина сестра ми је тетка а моја сестра ми није ништа!

Маме, рађајте деци сестре! Сестре постају тетке, а тетке су најлепши, незамењиви дар сваком детињству.

Једно упозорење родитељима: ако не умете да васпитавате децу – туците их. Од тога деца неће постати боља, али ће вама бити лакше.

Јуче је један родитељ завапио на родитељском састанку: Дајте ми добро дете, па ћете видети какав сам ја отац!

Једна генерација београдске деце кренуће ове јесени у школу. До сада су били само мали а сада ће се утврдити да су и глупи. Ко не жели да буде глуп, мораће доказивати десет или двадесет година да није.

Јављамо вам се и овога јутра са нашег светионика, на углу улица Маршала Тита и Масарикове, са високог 23. спрата палате „Београд“. Не знамо докле се Београд рачуна у висину, али ваљда можемо рећи да смо бар пореклом из Београда, јер се приземље наше зграде налази у Београду.

Стари Београд кренуо је у Нови, Нови у стари, као и сваког јутра. Мостови су пуни аутомобила. Ко би знао зашто, и једни и други мисле да је боље на другој страни.

Београдске улице личе на ногавице фармерки са белим штепом преко шавова.

Дан је округао као и Земља. Изненадићете се кад на крају данашњег пута поново угледате кревет из кога сте јутрос кренули, или тек треба да кренете.

Они који се не воле и овог јутра трескају вратима, а сваки тресак одјекује као пуцањ. Тако пуцају вратима једни на друге, рањавају се, а затим беже из куће да се негде залече и наставе тек започет рат.

Ноћас се на Звездари чула тестера. Неко је од брачног кревета правио два мања.

Кафане имају две смене гостију – јутарњу и вечерњу. Ујутру пију они који су већ пропали а увече они који још нису.

Све вам у браку и у кући шкрипи али бисте могли да подмажете бар врата. Кад чујемо та врата, имамо утисак да се ради о браку страве и ужаса.

Тата му пуца од здравља, елеганције и успеха. Мама му је, такође, дивна, прогресивна и активна. Њему није било тешко да постане наркоман.

Пре него што изађете из стана куцајте на врата. Шта знате кога све има на ходнику и шта раде.

Ако можете удесите тако да вам почетак буде на почетку а крај на крају. Закаснели почетак не одлаже крај.

Неки родитељи дају деци новац да се сама васпитавају. Тамо где им је најзгодније и најлепше.

Свакога дана роди се неколико нових проблема у породилишту. И решимо се неких проблема на гробљу.

Родитељи се запрепасте кад чују да им се деца дрогирају. Не могу да верују. Кад су их последњи пут видели нису се дрогирали.

Свака жена има по једну, прву љубав. За успомену и дуго сећање, за кајање и уздисање, за боље разумевање поезије и музике.

Муж који у једној години скупи 200 кесица за супу било ког произвођача, стиче право на покретање бракоразводне парнице.

Муж који сваке године вози кола на технички преглед и регистрацију, а за себе мисли да иде као нов, губи право на брачну регистрацију.

Може вам се догодити да заспите док читате неку празну и досадну књигу. Нека вам то не буде непријатно. То се дешавало и писцима таквих књига док су их писали.

Нема срећних људи, а несрећни су само они који то не знају. 06:04

Београд личи на велики флипер, а свако од нас на ону куглу која лута, удара, одбија се и враћа док се не замори и не стрмоглави у рупу.

И ми, који никада нећемо умрети, морамо говорити да ћемо сви умрети – из обзира према онима који ће умрети.

Најбољи синови наших народа и народности пали су у рату. Било би боље да је обрнуто, али то није ни логично ни могуће. То се и може тражити само од најбољих.

Време пролази. Старимо и одлазимо полако. Најпре смо изгубили четвртог за покер, па трећег за преферанс, па другог за домине и таблић. Остали смо сами и сад отварамо пасијанс да видимо шта ће бити са нама.

Стида се треба ослобађати на време, док још можемо да радимо све оно чега се стидимо.

Бирајте за своју децу лепа и озбиљна имена. Увек морате мислити на то да ће нека од тих имена носити будуће улице, школе и тргови.

Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас.

Маме туку децу зато што их воле. А тате их туку што нису таква да би их и они могли волети.

Ако већ тучете децу – туците их без разлога, јер су сви други разлози глупљи.

Туците децу све док вам не признају зашто сте их тукли.

Терајте децу да уче. Највише једу најгори ђаци.

Код ове данашње деце све је преко реда и наопачке. Знамо неке основце који се већ љубе а још нису почели ни да пуше.

Ноћ је по београдским котлинама оставила густу измаглицу, која ни сама није знала шта хоће – да ли да буде киша, роса или слана. Сунце је било на „јединици“ и магла је још могла да се заноси. Међутим, кад смо сунце укључили, најпре на „двојку“, па на „тројку“, магла је испарила, и ево нашег града у лепом плавом јутру.

Стари Београд кренуо је у Нови, Нови у стари, као и сваког јутра. Мостови су пуни аутомобила. И једни и други мисле да је боље на другој страни. Кад утврде да није, вратиће се тамо одакле су пошли.

Ако од мајке више немате никакве користи, закуните се у њу па слажите.

Данас ће професори поново кришом пушити Зету да их не примете ученици који пуше Кент.

Да нема бога у неким земљама на западу многа наша деца не би видела своје родитеље за новогодишње празнике.

Једна Јелена из Пете београдске најзад је нашла дечка. Питала га је: – Ко си ти? А он јој је лепо рекао: – Ја сам твој дечко.

Младе васпитачице у београдским обдаништима причаће деци и овог јутра бајке. То су сетне приче о томе шта се стално дешава принцезама, а никад васпитачицама.

Дечаци су читаво прво полугодиште узалуд звиждали под прозорима девојчица. Оне се нису одазивале, морале су да уче. Почео је зимски распуст, сад девојчице узалуд дозивају оне исте дечаке. Прави дечаци уче само за време зимског и летњег распуста.

Ако вам је мајка сама, снимите плочу а она нека купи транзистор. Многи синови се само тако дописују са својим мајкама, преко радио-таласа. „Ти си мила мајко на Вождовцу сама, а ја горко плачем на Теразијама“.

Јуче су се најзад срели један отац и једна ћерка и овако се договорили: Ако ћерка престане да пуши отац ће јој купити аутомобил, а ако престане и да пије купиће јој и возачку дозволу.

Само за мало пара треба много да се ради.

Кад у трговини пробате одело или хаљину, одведу вас у кабину. А кад пробате ципеле то морате радити на лицу места, пред очима свих. Па вас продавачица може запитати: – Зашто купујете ципеле кад су вам чарапе потребније?

Жали нам се један слушалац: чим почне да мисли, он заспи. Ми немамо објашњење за ову појаву. Само га молимо да не мисли док ради.

Нема више крађа аутомобила, изгледа да је већ свако украо по један.

Предузете су мере за оздрављење једне радне организације. Уклоњен је шофер који је много знао.

Нисмо више толико сиромашни да бисмо здравље проглашавали највећим богатством. Нека сада мало други буду здрави, гладни и жељни свега.

На млађима свет остаје чим старији донесу такву одлуку.

Сваког јутра, први тролејбуси покупе двадесетак баба и чича у улици Војислава Илића. Они иду на посао по мраку, кад их нико не види, да не брукају своју децу и нашу социјалну политику.

Јуче је на једном збору радних људи избачена парола: Не спуштајте руке, има још да се гласа!

Ко нема у глави – има у ногама. Ко нема у ногама – има у банци. Ко нема у банци има нешто у Гроцкој. Ко нема ни у Гроцкој наћи ће му се нешто у мокраћи. НИКО БАШ НИЈЕ ДА НЕМА НИГДЕ И НИШТА.

Ко не зна шта му је, нека погледа где му је. Па ако га не нађе – то му је.

Београд нема довољно занатлија. Када смо зацртавали будућност замишљали смо је без кварова.

Чувајте своје здравље негде, на неком тајном месту, далеко, далеко од посла и породице.

Школовање је на почетку обавезно, затим је нешто мало усмерено, да би на крају било сасвим неизвесно.

Ко нема пара да живи ноћу ево му дана да животари.

Јаки и здрави људи се такмиче а стари и немоћни им суде.

Ви мислите да живот мучи вас, а ми имамо утисак да ви мучите, гњавите и понижавате живот.

Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас.

Нико нема више од једног живота али има много оних који поред свог живота троше и неколико туђих.

Док ми дремамо и зевамо, наше мајке, сестре, жене везу, плету и штрикају нашу доколицу.

Шта ћете данас за ручак? Ми вам предлажемо да прво ставите воду да кључа, па онда потражите нешто што би се могло бацити у кључалу воду. Ако баш ништа не нађете, та вам вода неће пропасти.

Такозвани женски послови су такви да се уз њих увек може и мислити на некога, и бринути о некоме и жалити за неким.

За љубав су згодни мало времена, незгодна места, тескоба, брзина, низ отежавајућих околности. Тада је љубав лепа, само тада цвета. Што је више времена и простора и разних других погодности, љубав губи драж. Нигде се тако не мрзе као у великим, лепо намештеним и добро загрејаним становима.

Ко жели да је стално у праву мора често да мења мишљење.

Најважнији погони друштва раде на виски, мање важни на вињак а непосредна производња ради на брљу и пиво.

Београдске улице личе на ногавице фармерки са белим штепом преко шавова.

Дан је округао као и Земља. Изненадићете се кад на крају данашњег пута поново угледате кревет из кога сте јутрос кренули или тек треба да кренете.

На Аутобуској станици Београд затражен је тајм – аут. Аутобуси се окупили око својих диспечера и договарају се да пређу на пресинг.

Ратно острво, као куче, отреса воду у којој је доскора било.

Булевар Револуције и овог јутра тече низбрдо.

Жуборе мотори, гргућу ауспуси, цвркућу кочнице. Са обе стране процветали црвени, жути и зелени семафори. Лепо летње јутро.

Пре него што ће јој се десити оно што ће јој се десити, Сава се увија и успија, као да јој је први пут, као да не зна да је иза окуке чека стари пробисвет Дунав.

Време је за слатко и воду, који се још увек служе само у неразвијеним и заосталим деловима града.

На плавом тигању неба, сунце на око.

Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.

Рано јутрос затекли смо сенку Палате Београд далеко, чак на Палати правде. Сад бар знамо каква је то сенка пала на ову високу правосудну установу.

Не знамо докле се Београд рачуна у висину. За нас, са највишег спрата Палате Београд, могло би се рећи да смо пореклом из Београда.

На небеском роштиљу Земља се врти око свог замишљеног ражња и пече на Сунцу које се не гаси.

Сунце је јутрос уранило да га трошимо на оно од чега живимо, а доколице могу и у мраку. Сунцокрети га прате као радари.

Једна зграда у Кондиној улици личи на машину за прање рубља. У њу су синоћ ушла прљава деца. Очекујемо да се јутрос појаве чиста.

Да би тој деци био јаснији Победник на Калемегдану, можда је време да му заменимо реквизиту. Могао би у једној руци да држи лопту за кошарку. То су последње битке које смо водили и победоносно завршили.

Јутрос рано, један тролејбус са линије 11 изгубио се и нестао. Зелене је боје и одазива се на име Цане. Ако га негде приметите, јавите најближим путницима.

Куда ћете за викенд? Ако су вам мајка или отац у старачком дому, могли бисте да их посетите. Распитајте се где су и свакако отиђите.

На Славији, на крају Немањине улице, високо под кровом оронуле зграде, суше се пелене. Двадесетак белих пелена греје јако сунце. Благо оном кога у њих јутрос буду повили.

Волите се кад нисте заједно. То је права љубав. Ко уме да се воли само кад је заједно, тај не прави питање с ким је.

Понесите на море сајлу. Да вас можемо довући кад за то дође време.

Лако је неким радницима кафилерије да хватају псе, кад нема за шта пас да их уједе.

Данас ћемо доручковати оно што је остало од јуче: мало млаког и киселог јутра.

Небо над Београдом се убајатило.

Ако ћемо поштено, Београд овог јутра не изгледа богзнакако. Гледамо га упитно а он невољно слеже раменима Карабурме и Бановог Брда: данас му не иде, Београд данас нема свој дан.

Сава све више протиче кроз Београд, а Дунав и даље отиче поред Београда.

Испод нас су велике кошнице савезне и републичке администрације. Мед ће се делити путем штампе, радија и телевизије.

На Цветном тргу цвета цвеће без корења. У строгом центру нашло се мало места само за цветове. Корењу је место на периферији.

Станарима солитера од петнаест и више спратова предлажемо да стално држе таоце, одговорне другове из заједнице становања и сервиса за лифтове. Па кад им стане лифт, да могу да их стрељају, макар очима.

Они који много знају – мало говоре. И обрнуто – највише говоре они који ништа не знају. То има везе. Само мишљење може човека спречити да говори.

Дан је и овога јутра кренуо узбрдо, улицама – Батутовом , Рузвелтовом, Таковском, Цетињском, Француском, Седмог јула, Тадеуша Кошћушког… Кад посвршава послове и кад се умори, спустиће се полако – Париском, Балканском, Немањином, Бирчаниновом, Војводе Миленка, Милоша Поцерца… Све полако и низбрдо, за сунцем.

На кровове Београда слетела су нова јата телевизијских антена. Оне кљуцају невидљиве телевизијске таласе и носе црно – бела и шарена јаја.

На Чубури се жути саће импровизованог занатског базара. Стари београдски мајстори пију пиво и гледају дрво које расте на хумци Кикевца.

Не да се стари Београд. Два илегалца са периферије пробила су се у строги центар и на крову старе и отмене зграде подигла голубарник. Из њега сваког јутра испаљују рафале голубова у небо изнад Теразија.

Зашто се код нас не отворе јавне куће? Било би знатно јефтиније него овако.

Само онај, ко није био у прилици да проба, не зна колико кошта једна обична и мања увертира.

Вечерас ће се поново одиграти једна од ранијих утакмица измедју Црвене Звезде и Партизана. Продаваће се оне исте погачице и кафа.

Од како постоји свет, данас је први пут осванула субота, 9. август 1975. За нашу планету то је јединствен рекорд.

У првим јутарњим тролејбусима има три пута више жена него мушкараца. Да ли су синоћ успеле да погледају Голе и мртве, или су већ код голих мртве заспале?

Неко је јутрос срећан, пресрећан, јер је нашао место за паркирање. Неко други је тужан и жалостан, јер му се родило женско дете.

С оне стране вам је све што је било, цео ваш живот, од рођења до овог јутра. С ове стране вам је оно што ће тек бити, од овог јутра на даље. Време пролази и претаче живот и слатко вино успомена. Пожурите. Неко је кренуо ко зна одакле, можда чак из Хамбурга, да се судари са вама.

Све вам у браку и кући шкрипи али бисте могли да подмажете бар врата. Кад чујемо та врата, имамо утисак да се ради о браку страве и ужаса.

Ово кварно јутро као да је ишчупано из вилице ноћи, у зубној амбуланти, у Ивана Милутиновића улици.

Тумарамо по календару, један дан додаје нас другом, нигде сувог места и сунца. Спопале нас неке магле и кише, све неки погрешни, промашени дани.

За своје године, Београд овог јутра изгледа много старији.

У парку код Југословенског драмског позоришта неко је препознао дрво из свог краја и сада се јадају једно другом: шта ће овде, где се чак и вода плаћа?

Ако вам се данас не ради, то је на време, многи се на то жале.

Ових дана, неке београдске теткице поћиће по тридесети пут у основну школу. Од силног посла, никако да је заврше.

Чули смо да Новобеограђани из милоште зову четири своја солитера – четири идиота. Гледамо одавде и не можемо да погодимо који су. Сви су нам сумњиви.

Немојте бити себични. Уделите мало својих жена и мужева онима који их немају.

Киша је капала, и росила, и падала, и лила, и пљуштала… Само још није престала. Стојимо на највишем прозору Палате Београд, посматрамо наш град под јаком кишом и мислимо: има ли живота на Марсу и је ли чему?

Београдски лекари окупљају се полако по амбулантама, болницама и клиникама, навлаче беле мантиле и договарају се шта да нам раде.

На послужавнику Новог Београда и овог јутра служе наполитанке нових стамбених зграда.

Ако није рано, позајмите негде у комшилуку кафу, шећер и неку цигарету. Седите, смирите се и размислите – код кога бисте данас могли ручати. Ако вам деца кажу да су гладна, реците им да би било боље да уче. Испричајте им поново како сте се ви мучили док нисте стигли дотле да позајмљујете тек 28. у месецу.

На углу улица Народног фронта и Балканске, у минијатурној продавници, мањој од лифта, од рана јутра дежура продавац срећака и среће. Он сачекује оне који су кренули низбрдо. Можда би им једна срећка могла променити животни правац.

Није тешко бити толико несрећан да би човек почео да пије. Људе треба одвикавати од несреће, а не од алкохола. Несрећа је већи порок.

Има много распарених људи и много непарних комбинација. То је честа животна прича. Или сте сами или сте сувишни.

Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане.

Четвртак је прозвиждао као метак. Нигде га нема. Ово је опет почетак дана који се зове петак. Петак, пети септембар.

Сунце, бело и хладно као петодинарка, котрља се небеском низбрдицом. Ко га нађе – његово је.

На београдским пијацама овог јутра можете добити свеж и хладан лук, свеже и хладно цвеће, свеже и хладне новине, свеже и хладне цигарете.

На железничкој станици носачи и таксисти наплаћују улазнице свима који на та врата улазе у Београд.

Аутобуси Јата, пре него што пребаце путнике у авионе, направе један круг испред Цркве Светог Марка. За сваки случај.

Београдске улице личе на ногавице фармерки, са белим штепом преко шавова.

Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?

Благо бабама и дедама, који имају унуке. Тешко нама, који имамо децу.

Београд је већ толики да једва може цео да стане у један дан. У Вишњици је ново јутро, петак, у Баричу нагађају да ли је среда или четвртак. Неко је синоћ на Звездари оставио отворена врата. А неко у Сурчину није затворио прозор. И направила се промаја.

Лишће се уморило и стари. Оно се наживело свог малог и скромног живота.

Аутобуси – самоуслуге јуре градом и скупљају јучерашње кусуре.

На прозорима женског интерната у улици Пролетерских бригада синоћ је отворена изложба средњошколског стандарда: марамица, пешкира и других лепих ствари. Пошто их сунце и кошава осуше, изложба ће бити затворена до вечерас, када се отвара нова.

Последњи је дан друге школске недеље. Ђаци још нису стигли да не уче, нису имали довољно времена.

Један мали Београђанин, са високе мансарде у центру града, питао је маму – када ће и они имати кућу на земљи. У Београду је све мање кућа на земљи. Београд се потрпао у лифтове и кренуо увис.

Зашто у апотекама не дозвољавају да се пробају лекови, као сир и кајмак на пијацама? Људи имају пара. Купили би кило или две киле лека ако им се допадне.

Дан се буди, али се лето лагано гаси. Пре него што поново легнемо, мораћемо устати. Такав је ред. Сунце и хоће и неће, али ми морамо.

Јутрос је ниско сунце пресекло свилену траку Дунава и тако свечано отворило нови дан, први дан нове недеље.

Сунце се сваког јутра залети пречицом, међутим, кад примети кафилерију и депонију на Карабурми, избаци леви мигавац и скрене на Кружни пут.

Шта ли раде они наши у Зоолошком врту? Можда мисле како смо ми успели у животу, а како су они остали тамо где су и били.

На углу улица Ивана Милутиновића и Маршала Толбухина срушена је приземна кућа, нечији дом и драга успомена.

Ако вам вечерас нестане светла, запалите свећу за њену душу.

У самоуслугама је прошла прва гужва. Касирке дотерују фризуре, причају шта су ноћас сањале и оговарају мужеве.

Пред Народном библиотеком је ред, али за трамвај. Ред је и пред Народним музејем, али за аутобус.

Жене које су се добро удале, јутрос иду колима на посао. Возе их мужеви који су се лоше оженили.

Они који немају ни школе ни квалификација први се ујутру буде и журе да заузму какве – такве положаје.

Канцеларије се полако пуне. Отварају се фиоке и роло – ормани, подмазују зумбе, поправљају гајтани од решоа. Кад проради она љута администрација, имаће привреда да се пуши.

Ево нас у петковом јутру, са петковим сунцем на лепом петковом небу. Овако су некада изгледале само недеље и празници, и то ретко. А данас, ево, и петак блиста ведар и озарен.

Заиста можемо бити поносни оним што смо за ово кратко време постигли.

Ко има лепе завесе, отворио је прозоре. А ко има и лепу постељину, наслагао је преко прозора, па нам се чини да се негеде лепота и доброта преливају, као нарасло тесто.

Два часовника, један на Албанији, други на хотелу Славија, утркују се – који ће пре стићи до краја.

У фудбалском клубу Партизан данас ће се увежбавати спасоносна комбинација: овако, па овако, па овако и – гол. То је најједноставније и најефикасније.

Неко јутрос седи на клупи у Пионирском парку, нема шта друго да ради, па мисли оно што га се не тиче.

Највећи београдски ћорсокак, Булевар Црвене армије, стао је код бензинске пумпе у Грчића Миленка улици и нема куда даље.

Данас ће професори поново кришом пушити Зету да их не примете ученици који пуше Кент.

Ако већ тучете децу, туците их без разлога, јер су сви други разлози глупљи.

Почела је сезона шљива и кнедли са шљивама. Пошто једу само оно што остане, мајке и жене обично спреме мало више.

Оно што сте сањали био је сан. А ово је сада јава – лепи, благи, ведри, топли, сунчани дан.

Данас би вам могло бити лепо и добро. Ако хоћете. Ако нећете – далеко вам лепа кућа. На Петловом брду или још даље.

Балкан почиње пред семафором, у делу аутопута који се зове Улица Стевана Првовенчаног. Тамо је од рана јутра скуп Балканаца. Што испред семафора, што око вулканизера, што око лубеница, што онако, без везе и разлога, балкански и најлепше.

Установе за дневни боравак очева и мужева раде и данас. Медју првима је отворена Касина на теразијама.

Јулино брдо пита Улицу Мајке Јевросиме: шта је са Баба-Вишњином? Све је у реду. Баба-Вишњина се добро држи. Тренутно је на Каленића пијаци, спрема зимницу.

Униформисани чобани Градског саобраћајног предузећа истерали су стада аутомобила на београдске тргове.

Са високе катарке Палате Београд гледамо и тражимо-има ли краја овој лепој, плавој и сунчаној суботи? Не видимо га. Биће је за сваког здравог и гладног. Ова субота душу је дала за леп и добар живот. Те суботе, 20. септембра 1975. године, више никад неће бити.

Сваки дан свиће због нечега. То се још ујутро не мора знати. Али ће вечерас многима бити јасно – зашто је морао сванути и овај уторак, 23. септембар.

Под један водоравно је и овог јутра – Сава. Под један усправно – Палата Београд, из које вас поздрављамо.

Данас ће у Обреновцу и Младеновцу вршити упис деце у пубертет. Предност имају деца која нису вуковци.

У неким београдским улицама биће посечено старо дрвеће. На њихова места посадиће лепе младе милиционаре.

Јутрос будале претичу идиоте, јер испред идиота неким кретенима не раде штоп-светла.

Рингишпил на Славији ради. Аутомобили се врте око зеленог острва. У њима седе бивша деца, они који су почињали на рингишпилима испод Теразија, на Ташмајдану и Звездари. Сетите се, другарице и другови, тих далеких лепих дана и насмешите се једни другима.

Ево нам среде, фине госпође, са златним брошем на плавој хаљини. Ко воли среде, нека узме ову, биће му верна све до ноћас.

Сунце нас греје, али у шрех. Више нас промашује. И оно се изокренуло. Сад греје ону празну и мртву страну неба.

Колекционари дана и година не праве питање. Само нека је дан и нека је живот.

Шта ће вам та продуховљена фаца, као да не знате шта вам фали, као да имате пара, а само вам идеје недостају? Не изигравајте интелектуалца. Били смо и ми гладни.

Неко је таман јутрос хтео да учи. Дошло му, решио је, али не може, не да му се, мора у школу.

Хоће ли тројка, шестица и седмица целог века теглити своје брачне другове? Благо нежењама, трамвајима двојки, деветки и десетки.

Живот пролази, а ми не знамо шта бисмо са њим. Мрзи нас или не умемо да живимо.

Најрадије бисмо га уступили неком другом и уживали гледајући како је леп наш живот кад га други живе.

Оно што сте пропустили у животу, не можете надокнадити брзом, суманутом вожњом.

Не претичите паметније од себе. Права возачка такмичарска дисциплина зове се – ко ће дуже, а не ко ће брже возити.

Јесен је, сезона кад се кољу мале гипсане свиње и краде дечја уштеђевина.

Јутрос у градском саобраћају сви имају ситнину. Није страшно, може и са ситнином док нас греје овај небески дукат.

Деца спавају, а родитељи шапућу, договарају се како да их васпитавају, да све буде фино и културно и да има ефекта.

А једно злато мамино синоћ је заспало са цигаретом и прогорело јорган. А једна срећа мамина заглавила је негде ноћас и заспала, како је ушла у кућу, испод чивилука у антреу. А једног пилета маминог још нема…

Данас це у Палати правде бити подељена извесна колицина правде. Ко у томе оскудева, могао би да позури.

Засто се улицне корпе за отпатке не подигну на висину косева за косарку? Била би то провокација којој нико од насе косаркаске нације не би одолео. Косеви би били пуни, а Београд цист.

У Земуну, на обали Дунава, кува се и данас добра рибља чорба. До чорбе се стиже овако: иде се до центра Земуна, а онда даље за мирисом чорбе.

Морате имати неко, макар тајно место, где ћете правити глупости. Глупост је потребна здрављу. Слобода да се праве глупости је здрава привилегија за коју се сами морате изборити.

У последњем тренутку, кад је вец изгледало да нам нема спаса, када су синоћ многи вечерали последњу теглу слатког и помишљали на најгоре – јутрос нам је стигао ПРВИ.

Љуби га све што скакуће са првог на први, као са камена на камен, и једва одржава равнотежу.

Јутрос је поранила и кошава да нам прегледа прозоре и зубе и утврди како дихтују.

Булевар револуције закопчао се рајсфершлусом до грла, до фонтане на Тргу Маркса и Енгелса.

За једну малу, средње развијену земљу мозда је мало много да упразњава сва цетири годисња доба. и ту смо се мало залетели. Једно, евентуално два, то би јос и могло. Али цетири, то је много и нескромно.

Сава и Дунав и овог јутра долазе и пролазе, а ми не знамо ста да им радимо.

У многим предузецима уведен је обавезни топли оброк. Некад је било обрнуто. Некад су топли оброци били обавезни код куце, а хладни на послу.

Косава дува, неки другови се клате. Календар им броји дане, а сат им броји сате.

Зене и деца једва цекају да им се врате: Вратите нам музеве, дајте нам тате! Макар примали лицне дохотке уместо плате.

Уторак је дан скроман, могао би проћи и без имена колико је неупадљив. Дан после понедељка или дан пре среде. Понедељком се коментарише протекла недеља и сређују утисци. Среда је прави почетак нове недеље. А уторак је негде између, као нека остава за ствари и теме које се иначе често не користе. Као фебруар међу месецима.

Контролори Градског саобраћајног предузеца и овог јутра траже путнике без карата. Имали бисмо више вајде и ми и они кад би нам прегледали зубе и мерили крвни притисак.

На Чукарици се производи шецер за реферате и деветомесецне билансе.

Високо горе, на Душановцу, завршава се нова фабрика цоколаде. Некада су чоколаду јела само добра деца. То је било у она стара времена кад су родитељи имали више деце, па су нека могла бити и рђава. Сад се не прави питање, само нек је дете.

За љубав је важна и неопходна она лепа и слатка глупост. А за брак се тражи она одвратна и сурова памет.

Шта је нека жена нашла у свом човеку? Шта је неки човек нашао у својој жени? Морали су дуго пребирати и тражити док нису нашли то што су тражили.

Не секирајте се јер то шкоди здрављу. А ако већ не можете, немојте се бар секирати због тога што не можете да се не секирате, јер је то онда још горе.

Жали нам се један пријатељ: Ја сам луд сто сам глуп па увек испаднем блесав.

Уторак је други дан у недељи. Значи паран, питом и добар. Непарни дани су љући, агресивнији и тежи. Зато се данас одморите да сутра спремни дочекате среду.

Синоћ је у Београду отворен Сајам књига. Било је лепо и свечано. Примећени су и неки другови за које се зна да не читају књиге. Они не читају, али немају ниста против читања.

Јутрос су ученици шестог разреда основне школе поранили да се још једном преслишају – шта су СПИРОГИРЕ. Да не би заборавила оно сто је важно, деца уче и оно што могу заборавити.

Крај је месеца, недеља солидарности. Они који раде зајме од оних који имају.

Не моземо зивети без других људи. Једни нам стварају а други ресавају проблеме.

Многи београдски погони раде на бурек. Неколико хиљада курира кренуло је да обезбеди тих неколико критицних тона бурека. Вруц бурек изазива ведра располозења, па це београдска привреда, уз вицеве и подригивање, забелезити нови скок.

Ако зелите да будете и останете постени, бирајте посао на коме је могуце бити постен.

Као и сваког јутра, прво су устали они који вас греју, па они који вас возе, па они који вас хране…. и тек посто је све било спремно, замољени сте да устанете и ви.

Над Звездаром се упалило бело неонско сунце. На таквом сунцу ни зива неце да расте.

У порти Вазнесенске цркве, испод нас, најстарије и највеце дрво позлатило се од старости и јесени. Висока Палата Београд, из које вам се јављамо, могла би се сагнути, убрати га као цвет и њиме закитити своју тамну фасаду. Лепо би јој стајало.

У Улици Цетрнаестог децембра јос стоји фирма казандзије. На првој куци у Улици Војислава Илица је фирма цурције. Стране реци, заборављени занати у новом, модерном граду. Нецемо казандзије, хоцемо психијатре!

Да ли је у Градском саобрацајном обавезно бријање за све који раде са публиком?

Моземо им реци да неке кондуктерке долазе необријане на посао.

Не знам како вас греју овог јутра, али треба разумети и те људе из топлана: кад помисле кога све треба да греју, не ради им се. Просветни радници им муце децу, код лекара никако да додју на ред, трговци их деру, милиционери им узимају меру.

А због једног или два цестита цовека не вреди палити толику ватру.

Ускоро нас оцекује велико славље: прорадице тобоган од Београда до Бара.

Драги слусаоци, кад се зимус попнете на брдасце, ставите руку на срдасце и сетите се овог добра, овог лепог тридесетог октобра.

Неки су будни буквално и одавно и ти вец увелико раде.

Јос спавају само они који су будни у једном, како да каземо, сирем или висем смислу.

Ми се и овог јутра јављамо са насег високог, танког минарета.

Да се, заједно са вама, помолимо свима од којих зависи да ли цемо данас имати воде, светла и топлоте.

Косава се помамила и носи остатке некад нове и срецне 1975. године.

Ова нова висе никад неце бити, а за срецу јој је остало јос неколико кола лутрије и спортске прогнозе.

Солитери код Новог гробља свирају на косави као усне хармонике.

Станари ових, пре времена остарелих зграда, питају нас – да ли це се и ови солитери русити и када.

Ми им предлаземо да их јос мало русе сами, док се не донесе конацна одлука.

Јутрос су водјени исцрпни телефонски разговори измедју цистацица у Изврсном вецу Србије и цистацица у Скупстини града. Како споразум није постигнут, разговори це бити настављени сутра, у исто време, са истих телефона. Наиме, другарице из Изврсног веца имају своју оцену трзиста и цена, са којом се другарице из Скупстине града не могу слозити.

Јуце је Коњарником протрцало мало, цисто и румено прасе. Побегло је са неције трпезе. У последњем тренутку.

Сан сваког прасета је да умре као свиња.

Два ниска степена јутрошње температуре кошава разноси брзином од осам и више метара у секунди и распоређује по ногама, леђима и глави становника Београда.

Београд је јутрос велики фрижидер у који је стављено милион и триста хиљада људи, ваљда да се не покваре. И то је у реду.

Али засто муцимо оне који су вец покварени?

На Авали трепери телевизијски торањ као казаљка на ваги.

Време је да се кисели купус.

Многи Београђани се тиме баве ових дана.

Медјутим, у Београду је данас лаксе наци купус него камен.

Неке инадзије и распикуце стављају телевизоре преко купуса.

Ако од мајке висе немате никакве користи, закуните се у њу па слазите.

Градско стамбено це пропасти ако бас ви не платите кирију. И Електродистрибуцији недостаје бас васих двеста или триста динара. То мора да су нека много јака предузеца кад толико зависе бас од вас.

Ста би радили да ви нисте досли у Београд, као сто сте могли да не додјете и као сто би било боље да нисте ни досли?

А ако Београд бас толико зависи од вас, нека вас позову у Градску скупстину и нека вам дају орден.

Близи се крај године, време је за инвентарисање.

Здрави људи инвентарисаце само оно сто имају, а болесни искљуциво оно сто немају.

Овај уторак оцигледно није видео неке друге дане кад мозе себи дозволити да овако изгледа.

То нема смисла. Знају колико волимо да зивимо и подмецу нам неке дане који нигде не би просли сем код нас.

У Врањској улици косава клати, хоце да скине саобрацајни знак ограницења брзине до 40 км на цас. Мало јој је.

Јуче је одржан састанак београдске подружнице Деда-Мразева. Анализирана су прослогодисња искуства и утврђен план за предстојећу нову годину. Подељени су рејони и утврђен ценовник. Деда – Мразеви су замољени да се укљуце у борбу против сунда и да избегавају стихове као што су: Драга децо, мали врази, ми смо ваши деда-Мрази! Или: Ево иде Деда-Мрашче да вас штипне за обрашче!

Прошао је Месец дана књиге. У току су једанаест месеци радија и телевизије.

Нити кошава ради на струју, нити струја на кошаву. Тако да још увек има кошаве, а нема струје.

Овог хладног, ветровитог уторка држите се старе, пословичне мудрости: не пушите уз ветар!

Мечке су у старом Београду биле један од првих заметака културног живота. Што значи да је Нови Београд на добром и провереном путу.

Боримо се за достојанство и висок ниво свог незадовољства. Срамота је чиме све људи могу бити незадовољни.

Другарице, претворите своју кућу у кафану па ћете се изненадити како вам је муж весео и забаван човек.

У наше време љубав се водила по строго моралним правилима, као шах – такнуто – макнуто. Оно што сте пипнули морали сте и узети. Данас нема такве строгости. Пипајте кога хоћете, враћајте потезе, боље је и то него да изгубите меч.

Остарило се, другарице и другови. Старост личи на телевизијске драме. Дуго се гледамо у очи, мало говоримо и ништа се не дешава. Седимо, одмарамо се и размишљамо. Живот нам је преопширан. Многа места се понављају. Многа су празна и без садржаја. Било би боље кад би био нешто сажетији, краћи али садржајнији.

Колицни је врабац, а колико је у њему живота и радости. У њему је, могли бисмо рећи, само душа. Из малог тела и велике душе лакше израсту крила него кад је, као код нас, обрнуто.

Волите се, људи! Лакше вам је и практичније да се волите него да се не волите. Ако се волите, можете мислити и на нешто друго и радити нешто друго. А ако се не волите, мислите само на то.

Ко је лењ, боље му је да се воли, јер је све друго много напорније.

Будимо искрени и прецизни кад се обраћамо младима. Они треба да буду онакви какви смо ми НЕКАД били. А тек кад остаре, могу бити овакви какви смо данас.

Неки људи имају нешто дужи нос и користе га као мушицу, преко које нишане своје циљеве и жртве.

Деца не подносе васпитавање. Морате крити од деце да их васпитавате. Па ако на крају и примете да су преварена и васпитана – биће им криво, али ће тада већ бити касно.

Саставили смо за данас и једну малу београдску химну. Слушајте:

БРЕ, ТЕ НАШЕ РЕКЕ ДОБРЕ,

АВАЛА, БРЕ, И ТАЈ ХЛАД,

СВЕ ТЕ ЛЕПЕ ЗГОДЕ, ТО, БРЕ,

ИМА САМО Б Р Е О Г Р А Д.

Душан Душко Радовић

Прочитајте више:

Душан Душко Радовић – Најлепше песме, приче, афоризми, књиге, цитати…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

МОРЕ, ПЕТО ГОДИШЊЕ ДОБА – Мирослав Мика Антић

МОРЕ, ПЕТО ГОДИШЊЕ ДОБА – Мирослав Мика Антић / Видео, Цитати, Текст

МОРЕ, ПЕТО ГОДИШЊЕ ДОБА

Одмах да ти кажем: море није стање, ни географски појам. Море је годишње доба. Можда пето годишње доба. Море је расположење које имам или немам. Откуд знам? А како сам увек мислио како је говор опасна уметност, о мору не могу да кажем ни толико, чак ни толико, колико је записано у мојим песмама.

Што се тиче Паноније, па јасно је да море никад није плаво, оно је зелено. Зелено и ништа више.

Једна дубровачка улица месец дана се звала мојим именом. Деци сам говорио стихове увече а одраслима у поноћ. Нисам имао ни времена да се испавам, у том Дубровнику, али сам у тој својој улици нашао кафаницу са Љубом Тадићем, малу кафану, онде сам пио, а ноћу сам говорио стихове.

Опет нисам видео море.

Петог дана Љуба и ја смо изули ципеле, оставили смо их. Питали смо се: “Има ли мора?” Ја сам се присећао да је било море. И био је Ибрица Јусић са великим псом. Питали су и њега за море. Онда Јусић веже пса за столицу, донесе море у лаворима, сваком по једну разгледницу у руке, и ја се потпишем на те фотографије, потврђујући да постоји море.

И то су виђења тог летњег мора. Лети и нема ничега. Срећом, постоји летње и зимско море. Море посећујем од новембра до марта, док не нагрну на море неки људи, непотребни и сами.

Право море је измишљено, као и права литература.

Мирослав Мика Антић

Из књиге: Драшко Ређеп – Улепшавање невидљивог, Издавач: НИШРО Ослобођење, Сарајево, 1988.

Прочитајте више ~ АНТОЛОГИЈЕ

Мирослав Мика Антић ~ АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА, ЦИТАТА И ПРОЗНИХ ДЕЛА

ПОЕЗИЈА ~ Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

РЕЦЕПТ ЗА ЖИВОТ – Мирослав Мика Антић

Мирослав Мика Антић – РЕЦЕПТ ЗА ЖИВОТ / Видео, Текст

https://youtu.be/jrY9pSK67JY

РЕЦЕПТ ЗА ЖИВОТ

Узети 12 месеци, добро их очистити од горчине, себичлука, цепидлачења и страха.

Сваки месец пажљиво исецкати на 30 или 31 дан, тако да је залиха довољна за целу годину.

Сваки дан посебно испунити надевом од једне трећине рада, трећине душевне ведрине и трећине хумора уз додатак три кашике оптимизма, једне кашике стрпљења, зрнцета ироније и прстохвата такта.

Ту масу прелити обилно љубављу.

Готово јело украсити букетићем ситних пажњи и сервирати га свакога дана, са обавезном ведрином, уз шољу доброг, освежавајућег чаја.

Напомена: Рецепт не чувајте само за себе, већ га поделите и са другима!

Мирослав Мика Антић

Прочитајте више:

Мирослав Мика Антић – АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ, ЦИТАТА И ПРОЗНИХ ДЕЛА

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЦИТАТИ – Мирослав Мика Антић

Мирослав Мика Антић – ЦИТАТИ / Видео, Цитати, Стихови, Рецитације, Текст

ЦИТАТИ

 

Највеће вредности и највеће висине човекове, упамтите то, нису толике оно кад се измери колико је ко висок и колики капут облачи и колики број ципела има, него колика му је душа и колико је онај свет који је у њему огроман, велики. Онај свет који у њега може да стане, она љубав према друговима, према пријатељима, љубав према људима уопште. (говори Мика Антић)

Важно је, можда, и то да знамо: човек је жељен тек ако жели. И ако себе целога дамо, тек тада и можемо постати цели. Сазнаћемо — тек ако кажемо речи искрене, истоветне. И само онда кад и ми тражимо, моћи ће неко и нас да сретне. (ОПОМЕНА)

Нежност је заразна. Ко ме додирне или удахне уснама, биће романтичан. Немој да пијеш из моје чаше. Добићеш потребу да волиш људе, цео свет, човечанство. (ИЗДАЈСТВО ЛИРИКЕ)

А ја живим, јер се надам да ме и сад негде чека једна шума из детињства и ведрица врућег млека, и тишина испод брега, и плав лепет птичјих крила, и огромне жуте звезде као што је моја била. (ПРОТЕСТНА ПЕСМА)

Ја сам, можда, зато рођен да то схватим и запишем: и кад небом има птица, и кад небом нема птица, увек вреди, поверујте, да се живи, да се дише, на овоме чудном свету топова и љубичица.

Љубав је чишћење неким. Љубав је нечији мирис сав изаткан по нама. Тетовирање маштом. (КРОЈ)

Нема на свету две исте среде, два иста уторка, два иста петка. Све нове љубави друкчије вреде. Живи се сваки пут из почетка. Живи се да се никад не пада. Да будеш снажнији после олује. И да се у твоме срцу већ сада сто златних звезда унапред чује. (ОДЛУКА)

Ко деца смо волели смех и пролећа. У кући је било троје нас. Мајка нас је учила: све што се осећа то увек треба рећи наглас. (БЕЛЕШКА)

Ако ми живот крила скрати и снег у оку почне да веје, знам, бар се нећу покајати што сам умео да се смејем. (АУТОБИОГРАФИЈА, песма)

А сигурно је важно и од свега најпрече: за сваки образ на свету по један пољубац скројити. И кад се умориш псећи, и буде најцрње вече, умети свој јастук надом залити и обојити. (УСПАВАНКА)

Опрости, био сам скитница само, па сам у твоје очи залутô. (СЕРЕНАДА)

Љубав је као снага: ако је више трошиш, више ћеш је и имати. (ЉУБАВ)

Зуби су мекши од усана. Чувај се пољупца и буди на опрезу. Зуби уједају за тренутак. Пољубац за цео живот. (КЛОВН)

Људи су чудне биљке. Кад расту – у себе сиђу. Сретну се. Па се разиђу. Или се мимоиђу. (СПОМЕНИК)

Када пожелим да ти недостајем одсањам песму, затворим очи и на калдрми замислим цвет бели. (КАДА МИ НЕДОСТАЈЕШ)

Ви, можда, схватате: Био сам ту, да вам прстом на усни напишем осмех и на трепавицама сузу у исти мах. (ПОСМРТНИ МАРШ КЛОВНОВА)

Љубав је једини ваздух који сам удисао. И осмех једини језик који на свету разумем. (БЕСМРТНА ПЕСМА)

Најлепше чудо света, скупи се уз мене и ћути. (УСПАВАНКА НА ДОМАКУ СВИТАЊА)

Сутра нас могу срести понори или узглавља. Лудо моја, зар не знаш: дивно је немати план. (БОСОНОГА ПЕСМА)

А о киши ти нисам ни рекао: све ми је усне улубила. Мало ме љубила. Мало убила. (ЕКСПРЕС ЗА СЕВЕР)

Волим те. Ето. А небо је у пролеће плаво као нешто чега се никада сетити нећу. (БОЛЕСТ)

Госпођице, ја нисам за тобом био онако обично, гимназијски занесен. У мени је све до табана минирано. (ЕПИЛОГ)

Свашта умем. Стварно умем. Само – себе не разумем. (ПРОТЕСТНА ПЕСМА)

Тамо где блиста површност, мудри се на време повлаче у своје сенке. (ИЗДАЈСТВО ЛИРИКЕ)

Ја сам, испред носа своје врло цењене генерације, први ишао да оњушим облаке, и први се намрштен вратио. И сад знам да је мудрије учинити корак ван себе, него проћи милионе километара у својим грудима. Иначе, био сам помало ванбрачно заљубљен у ветрењаче и станичне ресторације. И поштено сам, чини ми се, платио кирију што сам живео међу људима. (ПОСМРТНИ МАРШ КЛОВНОВА)

Замислите ту несрећу кад неко не уме да буде оно што заиста јесте, и да у томе што јесте буде и свечан и усправан, него вам стално завиди што не зна да буде: ви. (ВУК)

Уопште није важно имаш ли неуредне џепове, неуредну фризуру и домаће задатке. Највећа невоља на свету је, сине мој, имати неуредан ум. (РАЗГЛЕДНИЦЕ)

Једино никада нећу умети да се не најежим кад се рукују млитаво. Ко се млитаво рукује, значи да млитаво мисли и да млитаво векује. (ГОРКА ПЕСМА)

Неко на вратима звони. Траже ме. Шта вреди и да отварам, кад нисам ту. Ко зна где сам ја. (КО ЗНА ГДЕ САМ ЈА…)

Ово су твоје песме. Не питај како сам сазнао шта мислиш. Можда сам понекад био: ти. Можда си и ти помало био: ја. Можда смо заједно били цео свет. (Уводна песма из збирке Плави чуперак)

 

Моје песме и нису песме, него писма сваком од вас. Оне нису у овим речима које сте прочитали, него у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се отворе врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута отплакана или отпевана, чека затворена да је неко ослободи. – Мирослав Мика Антић

Најлепше чудо света, скупи се уз мене и ћути. (Мирослав Мика Антић, УСПАВАНКА НА ДОМАКУ СВИТАЊА)

Сад ме, ваљда, разумеш: љубав је – кад неког умеш, али кад кроз тог неког и себе предивно умеш. (Мирослав Мика Антић, ПРВА ЉУБАВ)

Када једном будете одрасли, понашајте се као свемир, а не као његов део. – Мирослав Мика Антић

Док други објашњавају живот, ти махни руком и одживи га. (Мирослав Мика Антић, ИЗДАЈСТВО ЛИРИКЕ)

Делио сам песме. Непрестано. Није ме било брига хоће ли завршити у књизи или у сливнику, у корпи за отпатке или споменару. Било ми је битно да их утиснем што дубље у срца својих читалаца, да их проживе, да их поштено исплачу. – Мирослав Мика Антић

Хиљаду пута од јутрос као некад те волим. Хиљаду пута од јутрос поново ти се враћам. (Мирослав Мика Антић, ЕПИЛОГ)

Поезија је дочек. Хлеб и со поверења. Поезија су широм изговорена врата која воде у људе. – Мирослав Мика Антић

Ако ти јаве: умро сам, ти знаш — ја то не умем. Љубав је једини ваздух који сам удисао. И осмех једини језик који на свету разумем. (Мирослав Мика Антић, БЕСМРТНА ПЕСМА)

Бежати у свет поезије – то је моја наивност. Бежати у свет сликарства – то је моје лукавство. Бежати у свет филма – то је моја суровост. Бежати у свет новинарства – то је моја потреба да живим. Е само кад сам побегао у свет поезије за децу, имао сам истинска крила. Верујте ми – тада сам летео! – Мирослав Мика Антић

Колико ја разумем, највећа поезија је тренутак кад ниси свестан песме. И највећи је живот кад ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш. (Мирослав Мика Антић, ХИМНА)

Ако ми живот крила скрати и снег у оку почне да веје, знам, бар се нећу покајати што сам умео да се смејем. (Мирослав Мика Антић, Аутобиографија)

Вечан је само онај ко нема појма шта је календар, сат и историја. Привремени су измислили време. (Мирослав Мика Антић, ИЗДАЈСТВО ЛИРИКЕ)

Одмах да ти кажем: море није стање, ни географски појам. Море је годишње доба. Можда пето годишње доба. Море је расположење које имам или немам. (Мирослав Мика Антић, МОРЕ)

МОРЕ, ПЕТО ГОДИШЊЕ ДОБА – Мирослав Мика Антић

Испричали смо раменима и рукама нешто што у преводу на дисање значи: љубав. – Мирослав Мика Антић

Скупљачу необичних ствари, нек други скупљају значке и марке. Нек други скупљају сличице фудбалера. Ти скупљај дане, часове и тренутке. – Мирослав Мика Антић

Лудо моја, зар не знаш: дивно је немати план. – Мирослав Мика Антић

Све моје нежности и глупости још увек на твоме прагу спавају. (Мирослав Мика Антић, ЕПИЛОГ)

Било је много песама које нисам разумео, али нисам их одбацивао, нити сам сматрао да је то нека себична, затворена и бесмислена играрија писца, него сам се трудио да их научим напамет и дуго понављам у животу, одмеравајући им на језику и у памети укус и смисао. – Мирослав Мика Антић

Трећи пут кад се заљубиш, избриши обе раније. Нек трећа буде прва. Нек пета буде прва. Нек стота буде прва, ако се поштено дише. Кад љубав бројиш до један, онда је има највише. – Мирослав Мика Антић

Мирослав Мика Антић

Прочитајте више:

Мирослав Мика Антић – АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ, ЦИТАТА И ПРОЗНИХ ДЕЛА

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ДВА ДРУГА – Лав Николајевич Толстој

Лав Николајевич Толстој – ДВА ДРУГА / Видео (причу говори Бранко Плеша), Текст приче

ДВА ДРУГА

Ишла шумом два друга, а пред њих искочи медвед.

Један се даде у бекство, успуза се уз дрво и сакри, а други остаде на путу. Ништа му друго не остаде, баци се на земљу
и претвараше се да је мртав.

Медвед му приђе и поче да га њуши а овај престаде да дише. Медвед му оњуши лице, помисли да је мртав па оде.

Кад се медвед удаљио, онај друг сиђе с дрвета и стаде се смејати:

– Дедер, реци ми шта ти је медвед шапнуо на ухо?

– Рекао ми је да су лоши они људи који у опасности напуштају своје другове.

Лав Николајевич Толстој

Прочитајте више:

БАЈКЕ И ПРИЧЕ – Најлепше бајке и приче за децу свих времена

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЛАВ И МИШ – Езоп / БАСНЕ

ЛАВ И МИШ – Езоп / БАСНЕ / Видео, Текст, Поука басне

ЛАВ И МИШ

Док је лав спавао, претрчи преко њега миш. Лав се пробуди, ухвати миша и хтеде да га поједе.

Миш зацвиле и рече лаву:

— Молим те, поштеди ме , а ја ћу ти се кад-тад одужити.

Лав се насмеја и пусти миша.

После неког времена, лав се нађе у невољи. Ловци, који су га дуго прогањали, ухвате га у замку уз помоћ велике мреже.

Зачује миш лава који је беспомоћно рикао, дође и прегризе мрежу.

Лав се поново нађе на слободи, а миш му рече:

— Ти си ми се онда смејао и ниси веровао да и слаби могу помоћи јакима.

ЕЗОП

Поука басне:

ЛАВ И МИШ је басна коју је написао Езоп која учи важности да не судимо о људима по њиховој величини.

У басни, лав жели да поједе миша који га случајно буди. Миш почиње да моли за живот говорећи му да ако га поштеди, ту услугу ће му вратити добрим ако се укаже прилика за то што насмеје лава који је сматрао да му тако мали миш у животу никада неће моћи помоћи.

Ипак лав га пусти на слободу, одлучујући да је миш исувише мршав залогај за њега. Касније, лав бива заробљен од стране ловаца и везан за дрво; Шта год урадио није се могао ослободити.

Миш зачу његову беспомоћну рику и попне се на дрво грицкајући конопце којима је лав везан. Лав ускоро беше слободан а миш оде својим путем, узвративши лаву услугу. Поука ове приче је следећа:

И најмањи пријатељ може бити користан.

Прочитајте више:

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ / Антологија поезије за децу

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

НЕПОСЛУШАН МАЛИ МИШ – Доситеј Обрадовић

НЕПОСЛУШАН МАЛИ МИШ – Доситеј Обрадовић / БАСНЕ / Текст

НЕПОСЛУШАН МАЛИ МИШ

Кад мали миш први пут у животу спази мачка, упита мајку каква је то ствар.

– Не питај, мој синко, зла и опака! Зове се мачак. Само добро упамти ово: кад год га видиш у кући, не излази из рупе, да те не снађе несрећа.

– Мачак! Та и име му је страшно – рече мали миш – а гледај га како мирно стоји, само се лиже и глади.

– Не веруј му, велим ти, да те зло не снађе. Кад се он невешт чини, онда га се највише чувај!

Луди мишић не може да мирује, извирује, провирује, хтео би га боље видети.

Кад виде да је од рупе окренут, он извири:

– Још малчице ближе, да га боље видим.

Паф! – мачак на њега шапом.

– Ци, ци, цију!

– Ха, цију – вели му мати. – Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати.

Доситеј Обрадовић

Прочитајте више:

БАСНЕ ~ Антологија најлепших басни

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу… Јер, деца су украс света ♥

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version