ZALJUBLJENE CIPELE – Pjer Gripari / Priče za decu, Tekst
ZALJUBLJENE CIPELE
Bio jednom jedan par cipela, muž i žena. Desna cipela, koja je bila gospodin zvala se Nikola, a leva, njegova gospođa, zvala se Tina. Živele su u jednoj lepoj kartonskoj kutiji, umotane u svilen papir. Bile su veoma srećne i nadale se da će tako živeti zauvek.
Kad, jednog lepog dana, prodavačica ih uze iz kutije i dade jednoj gospođi da ih proba. Ova ih je obula, prošetala nekoliko koraka u njima i videvši da joj savršeno pristaju, reče:
– Kupujem ih!
– Da vam ih spakujem? – upitala je prodavačica.
– Nema potrebe – odgovorila je gospođa – zadržaću ih na nogama.
Platila je i izašla u svojim novim cipelama.
I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli hodajući, a da se nijednom nisu videli. Našli su se tek uveče u nekom mračnom plakaru.
– Tina, jesi li to ti?
– Ja sam, Nikola!
– Sva sreća! Već sam se uplašio da sam te izgubio!
– I ja isto. Gde si bio ceo dan?
– Ja? Na desnoj nozi.
– A ja sam sve vreme bila na levoj.
– Sad mi je sve jasno – reče Nikola. – Svaki put kad si ti bila napred, ja sam bio pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja sam bio napred. Zato se ceo dan nismo videli.
– Zar ćemo sad stalno tako živeti? – uplaši se Tina.
– Bojim se da je tako!
– Užasno! Ceo dan da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim neću pomiriti!
– Slušaj – reče Nikola – imam ideju: pošto sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na levoj nozi, svaki put kad budem krenuo napred, ja ću malo skrenuti ka tebi. Tako ćemo se pozdravljati. Važi?
– Važi!
Sutradan, tokom celog dana, Nikola je činio kako je obećao Tini. Gospođa koja je nosila cipele nije mogla da napravi ni tri koraka, a da njena desna noga ne zakači levu petu, i tras! svaki put bi se našla na zemlji.
Veoma zabrinuta, istoga dana, otišla je do doktora.
– Doktore, ne znam šta mi je. Saplićem samu sebe.
– Sami sebe saplićete?
– Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zakači levu petu, sapletem se i padnem.
– Vrlo ozbiljna stvar – reče doktor. – Ako se nastavi, moraćemo da vam odsečemo desno stopalo. Izvolite recepte za lekove: koštaće vas deset hiljada franaka. Meni za pregled dugujete dve hiljade franaka, i sutra dođite na kontrolu.
Uveče, u plakaru Tina je upitala Nikolu:
– Jesi li čuo šta je kazao doktor?
– Jesam, čuo sam.
– Užasno! Ako gospođi odseku desno stopalo, ona će te baciti i bićemo zauvek razdvojeni! Moramo nešto da preduzmemo!
– Da, ali šta?
– Slušaj, imam ideju: pošto sam ja na levoj nozi, sutra ću ja skretati ka tebi svaki put kad budem krenula napred! Važi?
– Važi!
Tina održa obećanje tako da je tokom celog sutrašnjeg dana leva noga udarala u desnu petu i tras! gospođa bi se našla na zemlji. Još zabrinutija, ponovo ode kod doktora.
– Doktore, sve mi je lošije. Sad mi leva noga udara u desnu petu!
– Stanje se pogoršava – reče doktor. – Ako se nastavi moraćemo da vam odsečemo oba stopala! Izvolite recept za lekove: Koštaće vas dvadeset hiljada franaka. Meni dugujete tri hiljade za pregled, i obavezno mi se sutra javite.
Uveče je Nikola upitao Tinu:
– Jesi li čula?
– Čula sam.
– Šta će biti s nama ako gospođi odseku oba stopala?
– Ne smem ni da pomislim!
– Tina, tako te volim!
– I ja tebe Nikola!
– Nikad te neću napustiti!
– Ni ja tebe Nikola!
I tako su njih dvoje u mraku razgovarali ni ne sluteći da gospođa koja ih je kupila šeta nečujno hodnikom u papučama, jer od brige nije mogla da zaspi. Prolazeći pored plakara čula je ceo njihov razgovor, a kako je bila veoma pametna, odmah je sve shvatila.
– Tako dakle – pomisli ona. – Nisam ja bolesna, već se moje dve cipele vole! Kako su slatke!
Uzela je tada lekove koje je platila trideset hiljada franaka, sve pobacala u kantu za đubre, a sutradan rekla svojoj kućnoj pomoćnici:
– Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih više neću obuvati, ali svakako želim da ih sačuvam. Dobro ih očistite, namažite, pazite da uvek budu uglancane, i nemojte ih slučajno odvajati jednu od druge!
Kad je ostala sama, kućna pomoćnica pomisli:
„Gospođa mora da je poludela kad hoće da čuva cipele koje više neće obuvati! Za jedno petnaestak dana, kad ih gospođa bude zaboravila, ja ću ih ukrasti!“
Petnaestak dana kasnije ona ih je, kradom, uzela i obula. Ali, čim ih je obula i ona stade samu sebe saplitati. Jedne večeri, dok je silazila pomoćnim stepeništem da baci đubre, Nikola i Tina poželeše da se poljube, i bum! tras! cangr! kućna pomoćnica se zaustavila na odmorištu, kose pune otpadaka iz đubreta, dok joj se niz čelo, kao lokna, spiralno spuštala kora od jabuke.
„Ove cipele su začarane“, pomisli ona. „Nikad ih više neću obuti. Daću ih mojoj hromoj rođaki!“
Tako je i uradila. Rođaka, koja je bila hroma, gotovo ceo dan je provodila sedeći na stolici, skupljenih stopala. Kad bi negde i krenula, bilo je to tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete. A cipele su bile veoma srećne, jer su sad, čak i danju, bile jedna pored druge.
Vreme je prolazilo. Nažalost, pošto je bila hroma, rođaka je jednu cipelu kvarila mnogo brže nego drugu.
Jedne večeri Tina reče Nikoli:
– Osećam kako mi đon postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro ću se probušiti!
– Ne, to ne smeš da dozvoliš! – reče Nikola. – Ako nas bace, opet ćemo biti razdvojeni!
– Znam ja to vrlo dobro – reče Tina – ali šta da radim? Starenje ne mogu da izbegnem!
I zaista, osam dana kasnije, Tinin đon se probušio. Hroma devojka kupila je nove cipele, a Nikolu i Tinu bacila u đubre.
– Šta će sad biti s nama? – upita Nikola.
– Ne znam – uzvrati Tina. – Kad bih samo bila sigurna da se nećemo razdvojiti!
– Priđi bliže – reče Nikola – i zaveži moju pertlu za tvoju. Tako nas nikad neće razdvojiti!
I Nikola i Tina svezaše svoje pertle. Zajedno su ih izbacili u kantu za smeće na ulici, zajedno ih je kamion za đubre odvezao i ostavio na nekom pustom zemljištu. Živeli su tu zajedno sve do dana kad su ih jedan dečak i jedna devojčica pronašli.
– Jao, pogledaj! Cipele koje se drže podruku!
– Mora da su muž i žena – reče devojčica.
– Pošto su bračni par – reče dečak – sad ćemo ih poslati na svadbeni put!
Dečak uze cipele, prikuca ih, jednu pored druge, za jednu dasku, odnese ih do obale reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka moru. Dok su se cipele udaljavale, devojčica im je mahala maramicom dovikujući:
– Zbogom cipele, i srećan put!
Tako su, Nikola i Tina, koji nisu više ništa očekivali od života, otputovali na divan svadbeni put.
Pjer Gripari
Pročitajte više:
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂