ZLATNA GUSKA – Braća Grim / Bajke, Tekst
ZLATNA GUSKA
Bio jedan čovek pa imao tri sina. Najmlađi se zvao Tupavko i svi su ga prezirali, ismejavali i u svakoj prilici zapostavljali.
Jednom najstariji sin krene u šumu da seče drva, a majka mu dade da ponese lep, mirisav kolač i bocu vina, da ne gladni i ne žedni.
Kad je došao u šumu naiđe neki stari, sedi čovečuljak, koji mu poželi dobar dan i zamoli ga: — Daj mi parče kolača iz tvoje torbe i dopusti da pijem gutljaj vina, more me glad i žeđ.
Ali pametni sin odgovori: — Ako ti dam od svog kolača i od svog vina, neće meni ništa ostati. Hajd’, gubi se odavde! — okrenu mu leđa i ode dalje.
A kad je počeo da obara drvo, ne potraja dugo te promaši i poseče se sekirom po ruci, tako da je morao otići kući da mu previju ranu. — To mu je bio dar od sedog čovečuljka.
Onda drugi sin pođe u šumu. Majka i njemu, kao i starijem, dade kolač i bocu vina. I njega srete stari, sedi čovečuljak i zatraži mu parče kolača i gutljaj vina.
No i drugi sin mudro reče: — Ono što bih dao tebi nedostajalo bi onda meni. Hajd’, gubi se odavde! — okrenu mu leđa i ode dalje.
A kazna nije izostala. Tek što je nekoliko puta zamahnuo sekirom, udari se po nozi, pa su morali da ga odnesu kući.
Tada reče Tupavko: — Oče, pusti mene da odem i nasečem drva.
A otac odgovori: — Tvoja braća rđavo su prošla, mani se toga, ti se u to ne razumeš.
Ali Tupavko je toliko moljakao da on najzad pristade: — De, idi. Bez muke nema nauke.
Mati mu dade pogaču zamešenu vodom i pečenu u pepelu i uz to bocu prokislog piva. Kad je došao u šumu sretne i on starog, sedog čovečuljka, koji ga pozdravi i reče: — Daj mi parče kolača i gutljaj iz tvoje boce. Tako sam gladan i žedan.
Tupavko odgovori: — Imam samo pogaču iz pepela i kiselog piva. Ako ti je to po volji možemo sesti i jesti.
Oni sedoše. A kad Tupavko izvadi pogaču, ona se pretvorila u fini kolač, a kiselo pivo u dobro vino. Oni se najedoše i napiše, a onda reče čovečuljak: — Pošto imaš dobro srce i rado deliš s drugima, podariću ti sreću. Tamo stoji jedno staro drvo, poseci ga, pa ćeš nešto naći u njegovom korenu. — I čovečuljak se oprosti.
Tupavko ode onamo i obori drvo. A kad je palo, u korenu je sedela guska s perjem od suvoga zlata. On je uze i ponese sa sobom pa ode u gostionicu da tamo prenoći. A gostioničar je imao tri kćeri, pa kad su videle gusku, htedoše da znaju kakva je to čudesna ptica i zaželeše da imaju bar jedno zlatno pero.
Najstarija je mislila: — Naći ću ja zgodu da iščupam jedno pero, — pa kad je Tupavko izišao, ona uhvati gusku, ali joj se u taj mah i prsti i ruka čvrsto za nju prilepiše.
Uskoro dođe i druga kći, koju je takođe kopkalo da dođe do jednog zlatnog pera. Ali tek što je dotakla svoju sestru, prilepila se za nju.
Najzad dođe i treća, sa istom namerom. Ali obe povikaše uglas: — Nemoj prilaziti, zaboga, nemoj prilaziti!
No ona nije mogla da shvati zašto da ne priđe, već pomisli: — Ono što mogu one, mogu valjda i ja, — pa im pritrča: ali čim je dodirnula sestru, zalepila se za nju. Tako su morale da provedu svu noć pored guske.
Idućeg jutra Tupavko uze gusku pod pazuho pa pođe, ne obazirući se na tri sestre koje su bile prionule za nju. One su morale stalno da trčkaraju za njim, sad levo sad desno, ma kud on nogom kro- čio. Nasred polja sretne ih pop. Ugledavši čudnu povorku on reče:
— Zar vas nije stid, nevaljalice jedne, da jurite za momkom preko polja? Zar jee to pristojno?
Rekavši to on uhvati najmlađu za ruku i htede da je povuče. Ali čim ju je dodirnuo i on se zalepio, pa je i sam morao da trči za njima.
Malo zatim naiđe crkvenjak i vide gospodina popu kako u stopu prati tri devojke. On se začudi i viknu: — Hej, gospodin-popo, kamo to hitate? Ne zaboravite da danas imamo još jedno krštenje, — pritrči mu, uhvati ga za rukav i u taj mah čvrsto prionu uz njega.
Dok je ovo petoro tako kaskalo jedno za drugim, naiđoše sa njive dva seljaka sa motikama. Popa ih zamoli neka otkače njega i crkvenjaka. Ali tek što dodirnuše crkvenjaka, i oni se priključiše, pa ih je sad sedmoro kaskalo za Tupavkom sa guskom.
I tako stigoše u jedan grad u kome je vladao neki kralj, koji je imao kćer toliko ozbiljnu da niko nije bio kadar da je nasmeje. Stoga je objavio zakon da će je onaj koji je nasmeje, dobiti za ženu. Čuvši to, Tupavko sa svojom guskom i njenim privescima ode pred kraljevu kćer. A nju, videći kako ovo sedmoro kaskaju jedno za drugim, spopade grohotan smeh, i nikako nije mogla da prestane.
Tupavko je tad zaprosi, ali se kralju ne svide zet, pa stade da iznalazi svakojake izgovore i reče da najpre mora da mu dovede čoveka koji može da popije čitav podrum vina.
Tupavko se domisli da bi mu zacelo mogao pomoći sedi čovečuljak, ode u šumu, i na onome mestu gde je posekao drvo vide nekakvog čoveka gde sedi sav snužden. Tupavko ga upita koja mu je nevolja, a ovaj odgovori: — Žeđ me mori, a ne mogu da je ugasim. Ne podnosim hladnu vodu. Popio sam, doduše, bure vina, ali šta je kap vode na usijani kamen.
— Ja ti mogu pomoći, — reče Tupavko. — Pođi sa mnom, pa ćeš se napiti do mile volje.
On ga odvede u kraljev podrum. Žednik se baci na velike bačve pa povuče, povuče, da ga zaboleše slabine, i pre no što je minuo dan popio je pun podrum vina.
Tupavko ponovo zatraži mladu. Ali kralj se ljutio što će mu taj nikogović, koga svi zovu Tupavko, uzeti kćer, pa ponovo stavi uslov: da mora najpre da dovede čozeka koji može da pojede čitavo brdo hleba.
Tupavko, ne oklevajući, odmah ode u šumu. Tamo je na istom mestu sedeo čovek koji je sebi stezao trbuh kaišem, mrštio se i govorio: — Pojeo sam punu peć hleba, ali šta je to na čoveka moje gladi! Ostade mi stomak prazan, pa moram da pritegnem kaiš da ne umrem od gladi.
Tupavko se obradova tome i reče: — Hajde pođi sa mnom, naješćeš se koliko ti srce ište.
Povede ga u kraljev dvor, a kralj je doterao sve brašno iz cele zemlje i napekao čitavo brdo hleba. Gladnica iz šume navali da jede, i za dan slisti celo brdo.
Tupavko po treći put zatraži nevestu, ali kralj još jednom smisli izgovor i zatraži od njega lađu koja može da vozi i po vodi i na kopnu.
— Čim doploviš tim brodom, — reče on, — odmah ćeš dobiti moju kćer za ženu.
Tupavko se uputi pravo u šumu. Tamo je sedeo sedi čovečuljak s kojim je podelio svoj kolač. On reče: — Ja sam za tebe pio i jeo, pa ću ti i lađu dati. Sve to činim zato što si bio milosrdan prema meni.
I on mu dade lađu koja vozi i po vodi i na kopnu. A kralj, videći to, nije više mogao da mu ne da kćer. Onda proslaviše svadbu, a posle kraljeve smrti Tupavko nasledi kraljevinu, i dugo je godina zadovoljno proživeo sa svojom ženom.
Braća Grim
Pročitajte više:
BAJKE I PRIČE – Najlepše bajke i priče za decu svih vremena
BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…
POEZIJA – POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂