BRAĆA – Branko Ćopić / BAŠTA SLJEZOVE BOJE / Priče, Priče za decu, Proza, Tekst
BRAĆA
Čitav jedan vod partizana, Krajišnika, izmiješao se u varoškoj džamiji s ustašama, krvavom bratijom od Kupresa, pa se zadahtano nose i gušaju po natrpanoj prostoriji. Sipa sa zidova malter i ujeda dim za oči, pa se još gore vidi u ovome vražjem sumraku, a velika je tjeskoba, pa ne možeš čestito ni razmahnuti ni udariti. Slabo koristi i oružje, više se rve, bubeta i grize. Vodnik Mikan već je izgubio oba opanka oputnjaka pa, još više razljućen, hukće noseći se s napadačima i psuje Bogorodicu i ustašama i svojoj kilavoj obući.
Iza niske kamene ograde pred džamijom, Mikanov brat Jovaš prepucava se s grupom ustaša koji ga gađaju kroz prozor jedne prizemnice opkoljene rijetkim šljivikom. Dotužili su mu već od ranog jutra, oka ne daju otvoriti, ali ni on im dužan ne ostaje. Već je koknuo jednog pored samog bunara u dvorištu, a kanda je neko i u kući dobio po repu, jer nešto ređe pucaju.
— Eh, samo da nije puste žeđi! — šišti on izgubljenim glasom. I da mu je znati šta je s onom budalom, starijim bratom, Mikanom, koji se tuče tamo negdje pozadi, iza džamije.
— Pazider kako tutnji u džamiji. Zakleo bih se u sto vjera da je i onaj moj srećko tamo. Ne idu takve stvari bez njega.
Graja iza Jovaševih leđa odjednom se naglo pojača. Učesta i pucnjava. Bitka se iz džamije, izgleda, prenijela i napolje. Čuje se jasnije i zveket gvožđa i psovke.
— Eh, gdje me ona banda iz kuće prikova uz ovaj zid, pa ni mrdnuti ne mogu! — otpuhnu Jovaš. — A baš bih se volio malčice umiješati u onaj gužvanjac, da onoj svojoj budalini Mikanu pokažem kako se tuče.
Osokoljeni grajom kod džamije, sad živnuše i oni iz šljivika i sabiše Jovaša sasvim iza zida. Morao se svaki čas premještati i varakati da ga ne skine uporni strijelac s prozora.
— Pazi poganca kako se uzinatio. Izgleda da i kod njih ima zasukane čeljadi kao i kod nas. Krkljanac kod džamije odjednom procijepi nečiji snažan uzvik:
— Ne dajte, braćo, odnesoše me!
Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu:
— Aha, neka, neka, dosta je i tvoga bilo!
Pucnjava iz džamije ojača i vagnu na Jovaševu stranu. Mikan se ponovo proguli, sad već sasvim iz blizine:
— Jovašu, brate, ne daj me, živa me odnesoše!
Skoro obradovan, Jovaš se okrenu. Preko zakrčena uzana trga jedan krupan crn ustaša stezao je Mikana preko sredine i nosio ga pred sobom kao vreću krompira. Uzalud se ovaj otimao i nogatao.
— Jovašu, brate!
— Aha, Jovašu, je li! — dreknu momak zlurado.
— Jesam li te ja zvao u partizane, a? Nijesam, bome, nego si ti i mene navukao u ovaj pekmez, pa čučim uza zid od ranog jutra, nijesam se ni ladne vode napio.
— Udri, Jovašu, božiju ti kuvaricu! — ču se od džamije neki drugi glas, ali momak samo ljutito otpuhnu:
— Šta udri! Imam ja i svoje zaduženje, zar je meni do benastog Mikana. Oni tamo s pendžera oči mi moje izvadiše. Neću, nek se sam vadi kako zna.
Jovaš se okrenu i, kao da se više ništa oko njega ne dešava, produži da se prepucava sa „svojim“ ustašama.
— Jovašu, grebem ti dio matere! — zadavljeno opsova Mikan gubeći nadu u bilo kakvu pomoć od brata.
— I ja tebi dvaput! — u pola okreta vrati Jovaš i srce mu veselo zaigra kad krajičkom oka spazi kako se oniski Kozarčani, omladinci, prebacuju preko niske ograde za Mikanom i njegovim otmičarom.
Poslije desetak minuta, izgreban, gologlav i samo u čarapama, Mikan dopuza uzduž zida do bratova zaklona. Jovaš je ležao nauznak, kao da se odmara.
— Eto ti, mamlaze seljački, ja se izvukoh i bez tvoje pomoći.
Jovaš s naporom prevali glavu na njegovu stranu i prostenja:
— Neće grom u koprive …A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh.
Jovaš tiho štucnu, naglo se preznoji i spusti pogled na bratove bose noge.
— Eto ti, uzmi moje cipele, meni ionako neće više trebati. Uvijek si imao sreće više neg ja.
— Dabome da ću uzeti, valjda ću ih njima ostavljati — prozuklo istisnu Mikan i pažljivo stade da izuva brata dok su mu u uglovima očiju svjetlucale dvije strašne ledene suze.
Branko Ćopić
Iz knjige: Bašta sljezove boje, ciklus Dani crvenog sljeza
Pročitajte više:
BAŠTA SLJEZOVE BOJE – Branko Ćopić / Knjiga, Priče, Odlomci, Zanimljivosti
Branko Ćopić – Pesme za decu, Prozna dela, Citati, Autobiografija, Poezija, Knjige
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
KNJIGE – Audio i video knjige, Tekstovi, Zanimljivosti, Odlomci iz knjiga. . .
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
BASNE – Antologija najlepših basni
MUZIKA ZA DECU – Najlepše otpevane pesme za decu
CRTANI FILMOVI – Stari, dobri crtaći / Sinhronizovani
MUZIKA – Antologija najlepših muzičkih kompozicija i pesama
DEČJA RIZNICA – Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu. . .
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂