VUK I JAGNJE – Narodna basna / Basne, Dečja riznica, Tekst
VUK I JAGNJE
Jednom ogladni vuk i nigde nije mogao za sebe uloviti ručka nego se privuče k jednoj avliji u kojoj su bila zatvorena jagnjad. Ali nikako nije mogao da uskoči nego ih je zvao:
– O, jagnjići, moji mladunčići! Tako nam lijepe naše ljubavi, neka dođe jedan od vas da mi izvadi jednu kost što mi je zapala u grlo.
Odgovore mu jagnjad:
– Mi bismo drage volje da je avlija otvorena, nego idemo zvati čobane da otvore, i oni će ti najbolje i najveštije kost izvaditi.
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
PTICE, ŽIVOTINJE I SLEPI MIŠ – Ezop / Basne, Tekst
PTICE, ŽIVOTINJE I SLEPI MIŠ
Desilo se jednom da su životinje povele rat protiv ptica.
Slepi miš, životinja koja izgleda kao ptica, nije znao koju stanu da izabere, pa se borio na strani onih koji su imali više izgleda na pobedu: nekada na strani životinja, nekada na strani ptica.
Ali kad se rat završio, nijedna strana nije htela da prihvati slepog miša.
On je bio isključen iz društva životinja i iz društva ptica.
Od tada on živi u pećinama i na tamnim mestima i samo u sumrak izlazi napolje.
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
MEĐED, SVINJA I LISICA – Narodna pripovetka / Priče za decu, Narodne priče, Tekst
MEĐED, SVINJA I LISICA
Udruže se međed, svinja i lisica, pa se dogovore da oru zemlju i da siju pšenicu, da se rane. Zapitaju jedno drugoga šta će koje raditi i kako će sjeme naći.
Svinja reče: „Ja ću provaliti koš i ukrašću sjeme; i ja ću mojom surlom uzorati“.
Uzoraše, posijaše. Dođe žetva. Staše se razgovarati kako će požeti. Svinja reče: „Ja ću žeti“. Međed reče: „Ja ću snoplje vezati“. Lisica reče: „Ja ću klasje kupiti“. Požnješe i snoplje povezaše.
Sad se staše dogovarati kako će da vršu. Svinja reče: „Ja ću guvno načiniti“. Međed re~e: „Ja ću snoplje snijeti i ja ću i vrijeći“. Svinja reče: „Ja ću pretresati i rastaviću slamu od pšenice“. Lisica reče: „Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice“. Svinja reče: „Ja ću ovijati“, a međed reče: „Ja ću žito razdijeliti“.
Ovrhoše. Međed žito podijeli, ali ga ne podijeli pravo: jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a pšenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa.
Rasrdi se lisica pa otide na tužbu i kaza im da će im dovesti jednoga carskog čovjeka koji će žito pravo razdijeliti.
Uplaše se svinja i međed, pa re~e međed svinji: „Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku“. Zakopa se svinja u slamu, a međed se pope na krušku.
Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo da idu na guvno da vataju miše. Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama.
Opazi je međed s kruške poizdaleka, pa kaže svinji: „Zlo, svinjo! Eto lisice đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice vata oko puta“.
Uto se mačka ukrade međedu iz o~iju, pa kroz travu dođe na guvno i tražeći miša stane šuškati po slami. Svinja podigne glavu da vidi šta je, a mačka pomisli od njezine surle da je miš, pa skoči, te svinju šapama za nos. Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama.
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
Magarac je navukao lavnju kožu i svi pomisliše da je to lav. Pobegoše i ljudi i životinje.
Dunuo vetar, koža se podiže, pa se videlo da to nije lav već magarac.
Ljudi dotrčaše i isprebijaše magarca.
NERAZUMNA PATKA
Jednoga dana kružila je patka po jezeru tražeći ribu, ali celoga dana ništa nije mogla uloviti. Kad se spustila noć, patka je i dalje, umorna i gladna, tražila hranu. Isplovio je mesec i ona ugleda njegov lik na površini vode. Pomisli da je to riba i zaroni da uhvati mesec. Nekoliko pataka videše šta ona radi i stadoše joj se podsmevati što hoće da uhvati mesec.
Jadna patka toliko se zastidela da se više nije usudila da zaroni u vodu, čak ni onda kada su ribe plivale pored nje. Bojala se da opet na bude ismejana.
Tako je patka sve više slabila i posle nekoliko dana uginula od gladi nasred jezera punog riba.
GAVRAN I LISICA
Gavran je dobio komad mesa i seo na drvo. Lisica je htela meso, prišla je i rekla:
– O, gavrane, kako te gledam – po visini i lepoti, da si samo kralj! I, naravno, bio bi kralj samo da imaš glas.
Gavran je otvorio usta i viknuo iz sveg glasa. Meso je palo. Lisica ga podigne i reče:
„Ah, gavrane, da još imaš pameti, bio bi kralj.“
KOMARAC I LAV
Sleteo komarac lavu na leđa pa će mu reći:
— Ti svakako misliš da si jači od mene? Ali, varaš se, dragi moj! Šta ti vredi tvoja lavlja snaga kad te ja napadnem? Uzalud ćeš udarati repom i šapama, nećeš se moći odbraniti od mene. Hajde da se ogledamo, ako smeš!
I komarac se svom snagom baci na lavlju njušku i poče da bocka.
Lav se razbesne, stade da udara šapama najpre ljutito, a potom sve bešnje, što ga je komarac žešće napadao. Udarajući se tako, lav je izgrebao svu njušku, ali komarcu nije učinio ništa.
Komarac odnese pobedu.
Toliko se beše pogordio tim uspehom, prosto da pukne od ponosa, pa tako zaslepljen nije ni opazio kad je uleteo pravo u paukovu mrežu. Uto stiže pauk i poče da ga komada.
Pre nego što će umreti, komarac pomisli: „Kakve li nepravde! Savladao sam lava, najsilnijeg među životinjama, a nastradaću od jednog bednog pauka!”
PAS I VUK
Pas je zaspao napolju. Dotrčao je gladan vuk i hteo da je pojede.
Pas kaže: „Vuče! Sačekaj da jedem – sad sam koščat, mršav. Ali, daj mi vremena, domaćini će svadbu napraviti, pa ću jesti u izobilju, ugojiću se, bolje da me pojedeš tada.“
Vuk je poverovao i otišao.
Dođe drugi put i vidi – pas leži na krovu.
Vuk kaže: „Pa je l’ bilo venčanja?“
A pas kaže: „Evo, vuče: ako me drugi put nađeš pospanog pred kućom, ne čekaj više svadbu!“
GAVRAN I NJEGOVI PTIĆI
Na jednom ostrvu nasred mora sagradio je gavran sebi gnezdo. Ostrvo je bilo maleno i kad su mu se izlegli ptići, ponestalo je hrane za njega i njegovu decu. Gavran odluči da se vrati s ostrva na kopno. Najpre je uzeo u kljun jedno ptiče i poleteo s njim preko mora. Put je bio dalek i gavran je bio sve umorniji i sve slabije mahao krilima.
„Sad sam jak, a moje ptiče slabo, — razmišljao je gavran. — Preneću ga preko mora, a kad ono poodraste i ojača, ja ću biti slab. Hoće li se tada setiti mojih napora kad sam ga prenosio preko mora i da li će i ono mene prenositi?”
Stoga stari gavran upita sina:
— Kad mene izda snaga u starosti, a ti budeš odrastao i snažan, hoćeš li me negovati i ovako nositi kad ustreba? Reci mi istinu!
Plašeći se da ga stari gavran ne baci u more, ptić bez razmišljanja odgovori:
— Hoću, oče!
Stari gavran je leteo dalje i sve više sustajao, razmišljajući pri tome:
„Moj sin nije rekao istinu!” — te otvori kljun i ispusti mladunče.
Ptić pade u vodu kao kamen i uskoro se izgubi u talasima.
Gavran se vrati na ostrvo.
Kada se oporavio i ojačao, uzeo je drugog sina i poleteo s njim preko mora. Došavši nasred mora, opet se umorio tako da je jedva mahao krilima. Tada upita i drugog sina hoće li ga starog prenositi. Sin bez razmišljanja odgovori:
— Hoću, oče! — jer se bojao da ga stari ne baci u more.
Otac nije poverovao ni ovome sinu i kad mu je ponestalo snage, on otvori kljun, pa i drugo ptiče pade u more.
Kad se stari gavran vratio na ostrvo, u gnezdu je ležalo još samo jedno ptiče.
Stari gavran uze poslednjeg sina i polete s njim preko mora.
Daleko od ostrva, a još dalje od kopna, gavran oseti toliki umor da je jedva pokretao krila.
— Sine, — upita on — hoćeš li me hraniti i negovati kad ostarim?
— Ne, oče, neću! — odgovori ptić.
— Zašto? — upita gavran.
— Kad ti ostariš, a ja odrastem, saviću svoje gnezdo i imati decu, pa ću njih hraniti i negovati.
Gavran se zamisli, pa zaključi:
„Ovaj govori istinu. On će saviti svoje gnezdo i podizati svoju decu. Zato ću uložiti sve snage i preneti ga preko mora!”
Stari gavran nije pustio u talase poslednjeg sina, već je iz sve snage zamahao krilima i preneo ga na kopno da svije sebi gnezdo i stvori podmladak.
KRALJ I SOKO
Lovio jednom neki kralj po šumi i isterao iz loga zeca. Kraljev soko miljenik polete za zecom da ga ulovi, a kralj obode konja i u galopu pojuri za sokolom, kako bi mu plen iščupao iz kandži. Trka mnogo zamori kralja i on, pošto uhvati zeca, zastade kraj jednog izvora da ugasi žeđ.
Sa izvora je, međutim, preko jednog kamena voda jedva oticala — kap po kap. Kralj podmetnu pehar i nestrpljivo očekivaše da se napuni vodom. Ali, tek što prinese pehar usnama, soko zaleprša s njegovog ramena i krilom prosu vodu.
Kralj ponovo stavi pehar i sa još većim nestrpljenjem stade čekati da se napuni. Ali kad se pehar najzad napunio, soko opet slete i prosu vodu.
I treći put kralj stavi pehar ispod kapljica blistave izvorske vode. Beše već na ivici strpljenja. Ali ni ovoga puta njegove žedne usne ne utoliše žeđ. Soko ponovi svoje delo.
Kralj se na to strašno ražesti, zgrabi poveći kamen, hitnu ga i ubi sokola.
Uto do izvora stigoše kraljeve sluge. Jedan od njih požuri uzbrdo ka izvoru da nađe više vode i svome kralju napuni pehar, ali se ubrzo vrati prazna kondira:
— Gospodaru, — reče — ovu vodu ne smeš piti. U samom izvoru leži sklupčana zmija i pušta otrov u vodu. Da si okusio samo jednu kap ove vode, već bi bio mrtav!
— Avaj, šta učinih! — očajno zavapi kralj. Ubio sam vernog sokola, koji mi je triput spasao život.
VUK I ŽDRAL
Vuku je zapela kost u grlu i nije mogao da je izbaci. Pozvao je ždrala i rekao:
„Hajde, ždrale, imaš dugačak vrat, spusti mi glavu u grlo i izvuci kost a ja ću te nagraditi.“
Ždral je stavio glavu lavu u usta, izvukao kost i rekao:
„Daj mi nagradu.“
Vuk je škrgutao zubima i rekao:
„Zar ti nije dovoljna nagrada to što ti nisam odgrizao glavu kad sam je imao u zubima?“
JELEN I LANE
Jedanput je lane pitalo jelena:
„Oče, ti si i veći i brži od psa,a pored toga imaš i ogromne rogove da se njima brani; zašto se onda toliko plašiš pasa?“
Jelen se nasmeja i odgovori:
„Pravo kažeš, dete. To je prava nesreća: čim čujem lavež pasa, ne stignem ni da promislim, a već bežim.“
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
Basne su jedan od najstarijih književnih oblika, a najstariji pomen o basni vezan je za ime legendarnog Grka Ezopa. Podaci o njegovom životu nisu pouzdani. Živeo je u VI veku pre nove ere. Bio je rob.Ezop je najslavniji basnopisac svih vremena.
Neki lisac kojeg lovački psi behu gadno skolili, uzalud je tražio skrovište u kojem bi bio bezbedan. Kad je već sasvim klonuo, tako da gotovo nije više mogao bežati, ugledao je drvoseču kako radi pred svojom kolibom.
— Sakrij me od pasa, — zamoli ga lisac sav zasopljen — da me ne uhvate i ne ubiju.
Drvoseča se sažali na lisca i pokaza mu kolibu.
— Uđi, — reče — neću kazati gde si se sakrio.
Samo što se lisac zavuče u kolibu, naiđoše lovci i zapitaše drvoseču:
— Da nisi video lisca kako beži?
— Nisam, — reče drvoseča, kao što je liscu obećao. Ali samo što to izgovori, pokaja se zbog datog obećanja.
„Ako lovci nađu lisca, — pomislio je — daće mi nagradu!” — i zato pokaza palcem prema vratima kolibe.
Lovci ne shvatiše njegov znak, nego svabiše pse i krenuše dalje.
Kad iščezoše, lisac se išunja iz kolibe i udalji se ne rekavši ni reči.
— Krasan si mi ti stvor! — doviknu drvoseča za njim. — Zar te nisam sakrio i spasao ti život, a ti ni jednom jedinom reči da mi zahvališ!
— Zahvalio bih ti ja, — odgovori lisac — da ti je ruka bila verna kao jezik!
CVRČAK I MRAVI
U zimsko su doba mravi sušili žito koje im se bilo navlažilo. Uto stiže gladan cvrčak i zatraži od njih hrane. Mravi mu, međutim, rekoše: “Zašto leti nisi skupljao hranu?” Na to će cvrčak: “Nisam lenčario, već sam uz muziku pevao.” Nasmejavši se, mravi uzvratiše: “Ako si u leto svirao, a ti zimi igraj.”
LISICA I RODA
Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom. Pozvala ju je na ručak i iznela pred nju neku retku supu u plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se gladna vratila kući.
Sledećeg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoljna i nestrpljiva požurila je rodinoj kući. Bila je veoma gladna. Ali je tamo sa užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa vrlo tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i otišla je kući gladna.
A onda je rekla sama sebi: „Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi je samo vratila milo za drago!“
LISICA I LAV
Kada se lisica koja još nikada nije videla lava, slučajno na njega namerila i prvi ga put ugledala, tako se uplaši da je zamalo umrla od straha. Namerivši se na njega po drugi put, i opet se prestraši, ali ne onako kao prvi put. Kada ga je pak ugledala i treći put, ohrabri se, priđe mu i upusti se s njime u razgovor.
KOKOŠ KOJA JE NOSILA ZLATNA JAJA
Imao neki čovek kokoš koja je nosila zlatna jaja. Pomislivši kako u njoj mora biti gomila zlata, zakolje je, no otkri da je ista kao i sve ostale kokoši. Tako je zbog nade da će naći silno bogatstvo ostao i bez onoga što je ranije imao.
ŽEDNA VRANA
Jednoga dana, u vreme najveće letnje žege, kada svi izvori i potoci behu presušili, vrana se dade u potragu za vodom. Tragala je čitav bogovetni dan, ali vode nigde.
Pred veče, već sasvim posustala od uzaludnog traganja, najzad opazi pred jednom kućom krčag sa vodom. Sjuri se na njega i nabi kljun u krčag. Ali, ne napi se vode. Nije mogla da je dosegne. Vrana pokuša da izvrne krčag, ali je za nju bio suviše težak.
Umorna i posustala, vrana se spusti pored krčaga da se malo odmori, neprekidno razmišljajući šta joj valja činiti.
Uto spazi gomilu šljunka pored same kuće i doseti se: uzimala je kljunom jedan po jedan kamenčić i spuštala ga u krčag. Voda u posudi postepeno se dizala i tako žedna vrana najzad ugasi žeđ.
Tako nas, dakle, upornost i snalažljivost dovode do cilja.
KONJ I MAGARAC
Imao neki čovek konja i magarca. Kad su jednom putem putovali, reče magarac konju: “Preuzmi malo od mojeg bremena ako hoćeš da ostanem živ ”, no konj ga ne posluša. Magarac od umora pade i uginu. Gospodar tada sve natovari na konja, pa i samu magarčevu kožu, a konj stade na sav glas zapomagati: “Jao meni jadnome! Što li mi se bednome dogodilo! Zato što nisam hteo preuzeti mali teret, sada, evo, nosim sve, pa i magarčevu oderanu kožu.”
LAV I MAGARAC
Udruže se lav i magarac pa zajedno pođu u lov. Kada stigoše do neke špilje pune divljih koza, lav stade pred ulaz motreći na one koje su odande izlazile, a magarac uđe u špilju pa zanjače u nameri da ih zastraši. Kada je lav već pohvatao većinu koza, izađe magarac iz špilje i stade ga zapitkivati da li se hrabro poneo i dobro gonio koze. Na to će lav: “Da nisam znao da si magarac, znaj da bih se i ja bio prestrašio.”
NADUVENA ŽABA
Beše jednom jedna žaba koja je čučala u bari okružena svojim žapčićima. Uto spazi vola koji je mirno pasao travu nedaleko od njene bare. Bio je vrlo krupan i snažan.
„Što ja nisam tako velika kao on? — jadikovala je žaba u sebi. — U stvari, ja mogu da se nadmem pa da postanem isto tako velika i snažna kao vo!”
I žaba se nadu iz sve snage, pa pozva žapčiće i upita ih:
— Jesam li sada velika kao onaj vo tamo?
— Ne, nisi, — otkreketaše žapci uglas.
Žaba se još više nadu.
— A sada? — upita radoznalo.
— Još nisi, — odgovoriše mali skakutani.
Tada žaba prikupi poslednju snagu, nadu se još više i — rasprsnu se.
Ezop
Ezop (grč. Αἴσωπος, Aisōpos), poznat po svojim basnama, bio je rob u antičkoj Grčkoj, a veruje se da je živeo od 560. do 620. godine.
Veruje je da je Ezop zapravo bio samo izmišljeno ime kojim su nazivani autori bajki čiji su glavni junaci životinje. Tako je „Ezopova basna“ postala sinonim za basne čija se poenta ne zasniva na samoj radnji priče, već na moralnoj pouci.
Francuski pesnik La Fonten je preradio mnoge od Ezopovih basana. Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj napisao je nekoliko slobodnih obrada basana.
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin.🙂
JEŽEVA KUĆICA – Branko Ćopić / Video, Recitacija, Knjiga, Basna u stihu, Pesma, Tekst
Ježeva kućica je književno delo za decu, autora Branka Ćopića, nastala 1949. godine. Branko Ćopić je naveo kako je ovo delo namenjeno „deci i osetljivima“. To je basna za decu koja obiluje simbolima i važnim osobinama likova. Poruka dela je da treba voleti i ceniti svoju kuću ili zemlju, bez obzira kakva je ona.
JEŽEVA KUĆICA
SLAVNI LOVAC
Po šumi,
širom,
bez staze,
puta,
Ježurka Ježić
povazdan luta.
Lovom se bavi,
često ga vide,
s trista kopalja
na juriš ide.
I vuk,
i medo,
pa čak i – ovca,
poznaju ježa,
slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje,
vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka
po svu noć sanja.
Pred njim,
dan hoda,
širi se strava,
njegovim tragom
putuje slava.
LIJINO PISMO
Jednoga dana,
vidjeli nismo,
Ježić je,
kažu,
dobio pismo.
Medeno pismo,
pričao meca,
stiglo u torbi
poštara zeca.
Adresa kratka,
slova ko jaja:
„Za druga
Ježa
Na kraju gaja“.
U pismu piše:
„Ježurka,
brate,
sanjam te često
i mislim na te.
Evo ti pišem
iz kamenjara
guskinim perom.
Divno li šara!
Dođi na ručak
u moju logu,
požuri samo,
ne žali nogu.
Sa punim loncem
i masnim brkom
čekat ću na te,
požuri trkom.
Nježno te grli
medena lica
i pozdrav šalje
lisica
Mica“
Jež se veseli:
– Na gozbu, veli,
tu šale nema,
hajd’ da se sprema.
Ježurka Ježić
lukavo škilji,
pregleda bodlje
i svaku šilji.
– Ako bi usput
došlo do boja,
nek bude spremna
odbrana moja.
KOD LIJINE KUĆE
Sunčani krug se u
zenit digô
kad je Ježurka
do lije stigô.
Pred kućom-logom,
kamenog zida,
Ježurka Ježić
svoj šešir skida,
klanja se,
smješka,
kavalir pravi,
biranom frazom
lisicu zdravi:
– Dobar dan,
lijo,
vrlino čista,
klanjam se tebi,
sa bodlja trista.
Nek perje pijetla
krasi tvoj dom,
kokoš nek sjedi
u loncu tvom!
Guskino krilo
lepeza tvoja,
a jastuk meki
patkica koja.
Živjela vječno
u miru,
sreći,
nikada lavež
ne čula pseći.
I još ti ovo
na kraju velim:
ja sam za ručak
trbuhom cijelim!
Otpoče ručak
čaroban,
bajni.
I jež
i lija
od masti sjajni.
Jelo za jelom
samo se niže,
Ježurka često
zdravicu diže:
– U zdravlje lije
i njene kuće,
za pogibju
lovčeva Žuće.
Niže se ručak
četverosatni,
zategnu trbuh
kô bubanj ratni.
NOĆ
Evo i noći,
nad šumom cijelom
nadvi se suton
sa modrim velom.
Promakne samo
leptirić koji
i vjetar noćnik
listove broji.
Utihnu šuma,
nestade graje,
mačaka divljih
oči se sjaje.
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze beše stena uspravna kao zid. Ispod njih – duboka provalija.
Zamisliše se koze: šta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leže i opruži se po zemlji, a druga pažljivo pređe preko nje.
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
Dok je lav spavao, pretrči preko njega miš. Lav se probudi, uhvati miša i htede da ga pojede.
Miš zacvile i reče lavu:
— Molim te, poštedi me , a ja ću ti se kad-tad odužiti.
Lav se nasmeja i pusti miša.
Posle nekog vremena, lav se nađe u nevolji. Lovci, koji su ga dugo proganjali, uhvate ga u zamku uz pomoć velike mreže.
Začuje miš lava koji je bespomoćno rikao, dođe i pregrize mrežu.
Lav se ponovo nađe na slobodi, a miš mu reče:
— Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi mogu pomoći jakima.
EZOP
Pouka basne:
LAV I MIŠ je basna koju je napisao Ezop koja uči važnosti da ne sudimo o ljudima po njihovoj veličini.
U basni, lav želi da pojede miša koji ga slučajno budi. Miš počinje da moli za život govoreći mu da ako ga poštedi, tu uslugu će mu vratiti dobrim ako se ukaže prilika za to što nasmeje lava koji je smatrao da mu tako mali miš u životu nikada neće moći pomoći.
Ipak lav ga pusti na slobodu, odlučujući da je miš isuviše mršav zalogaj za njega. Kasnije, lav biva zarobljen od strane lovaca i vezan za drvo; Šta god uradio nije se mogao osloboditi.
Miš začu njegovu bespomoćnu riku i popne se na drvo grickajući konopce kojima je lav vezan. Lav uskoro beše slobodan a miš ode svojim putem, uzvrativši lavu uslugu. Pouka ove priče je sledeća:
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo dok se krećete kroz sajt. Od toga, kolačići koji su kategorisani kao neophodni se čuvaju u vašem pretraživaču jer su neophodni za rad osnovnih funkcionalnosti sajta. Takođe koristimo kolačiće treće strane koji nam pomažu da analiziramo i razumemo kako koristite ovu veb lokaciju. Ovi kolačići će biti sačuvani u vašem pretraživaču samo uz vašu saglasnost. Imate opciju da isključite ove kolačiće. Ali odustajanje od nekih od ovih kolačića može uticati na vaše iskustvo pregledanja.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
