КАКО ЈЕ КИТ ПОСТАО ДОМАЋА ЖИВОТИЊА – Душан Душко Радовић / Видео, Приче за децу, Текст приче
https://youtu.be/Tkqkq9j4rfk
КАКО ЈЕ КИТ ПОСТАО ДОМАЋА ЖИВОТИЊА
Кит је велика животиња која живи у неким великим морима. Кит може да буде велики као мала кућа. Или мали као велика соба. Углавном су сви китови веома велики и познати су по тој својој величини.
Неки кит БИЛИ живео је у Северном мору и пошто се хранио рибама и рибљим зејтином, порастао је као кућа. Или као брод. И тај БИЛИ морао је много да једе да нахрани своје велико тело. А како је јео све више, тело му је било све веће. А како му је тело постајало све веће, морао је да једе све више. Када је тај БИЛИ, после извесног времена, појео скоро све рибе Северног мора, почео је да гута и — људе. Превртао је репом рибарске чамце и гутао рибаре. Морао је јер је био гладан.
За шест месеци прогутао је тако 49 људи. У приземље великог китовог тела населиле су се три породице. У горње спратове 20 самаца. А то је доста. Било их је пуно и препуно. Кит изгледа споља велики, али му је изнутра прилична тескоба. Људи су се мучили као пси у тој мрачној утроби.
А пошто је кит био редовно гладан, јер и њему глад долази редовно дневно сваког дана, могло се очекивати да ће он за следећих шест месеци прогутати још 49 људи. За оне који су већ били у утроби кита то би било горе него и сама смрт. Кит је, међутим, морао да једе три пута дневно. Тако га је учила његова мајка, која је такође била кит.
И онда су ови људи, који су већ били у китовој утроби, и који су како-тако удесили свој живот, онда су они решили да сами хране кита. Да му, како знају, свакога дана спреме по један доручак, један ручак и једну вечеру, само да им никога више не утрпава. И од тога дана, кит је за доручак добијао хлеб намазан машћу и слане чајеве, од воде која је и у Северном мору само слана. За ручак су му вредне жене спремале слане супе од алги и увек неко тесто. Или кнедле, или палачинке, или крофне. За вечеру је кит јео оно што је остало од ручка и још понешто: мало сланине и куваних јаја, од галебова који су се такође сместили у утроби, у једном кавезу. Или компот од смокава, које су такође расле ту у утроби, у једној саксији. Тако је код тога кита основана једна мала кухиња у његовом стомаку. И било му је боље то, него да се потуца по широком и дубоком и Северном мору, и да никада не зна да ли ће ручати и вечерати.
И тако онда више није морао гутати рибаре, него само алге и само конзерве, и само џакове и сандуке са потопљених бродова и још понекад ситна дрва за потпалу. Једном речи, било му је врло добро. Пливао је морем лењо. Спавао је после ручка. Дивио се како су лепе планине око мора.
Заборавили смо да вам кажемо. Он је, као и сви други китови, имао на глави водоскок. Кроз његове ноздрве шикљао је високи млаз слане морске воде и просипао се на његове мале очи. Од тога су му очи стално биле црвене.
Душан Душко Радовић
Из књиге: Душан Радовић – ДОКОЛИЦЕ, Издавачи: МАТИЦА СРПСКА и СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Нови Сад, Београд, 1972.
Прочитајте више:
Душан Душко Радовић – Најлепше песме, приче, афоризми, књиге, цитати…
Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
