ДАН КАДА ЈЕ ЈУТРО БИЛО СЛОВО – Ђуро Дамјановић / Приче за децу, Текст
ДАН КАДА ЈЕ ЈУТРО БИЛО СЛОВО
Давно је било кад се догодила моја прва радост коју увек памтим. Догодила се та радост пре тачно 37 година. Налази се на најлепшем месту успомена, а то је оно место где борави незаборав.
А то је најлепши незаборав у Незабораву, јер никад томе незабораву нисам пожелео заборав. А ипак, нисам га се сећао често. Понекад, и ево сад. Стајао је сакривен и од ствари и од времена.
Па шта ли то онда беше?
Био је то дан кад су ме уписали у први разред основне школе.
Био је то дан када је целог дана било јуtро. Није било поднева, није било поподнева, није било предвечерја, ни вечери.
Пробудили су ме, биће тачније да нисам ни могао заспати, јер знао сам куд ме воде. Умили су ме водом и зором. Осетио сам дрхтај. Било је то мало страха од невиђеног и жеља за виђено.
Тада сам чуо птице како другачије певају. Учинило ми се да птице певају у лету. Чуо сам и славуја, мада славуји певају од листања глога до половине августа. А тада је први школски дан био 1. септембар.
Поведоше ме, Сећам се дрхтаја радости. Дружићу се са словима! Певају ли слова као птице – питао сам. Нисам чуо тада да о томе ишта рекоше. Тек тада сам чуо да су рекли: певају и слова као птице кад постану речи.
Сишли смо са брда до реке. Махала ми је таласом и говорила шумом. Зато највише од свега волим реке. Али да кажем ту причу о тој реци. Видео сам тада да река тече према школи, Али, касније, видео сам да река тече од школе. Можда је река текла према школи само онда кад су ме водили да ме упишу у школу, Окренула ток. То није песничка метафора, ја сам стварно тада видео да заједно с
нама иде и река.
– Да ли иду и слова у школу? – питао сам.
– Слова? – рекоше.
– Да, слова, да ли и она сада иду у школу?
– Твоја слова сада су у школи и тамо те чекају.
Задрхтао сам, радосно и уплашено.
Више од сат времена ишли смо кад видех и рекох:
– Је ли oно горе школа?
Јер беше велика и другачија од свих врата и свих прозора. Рекоше:
– Оно горе је школа.
Tада сам задрхтао од страха и радости; и тај дрхтај увек памтим.
Нисам скидао поглед са школе све док је није заклонило друго брдо. Сада је због брда на другу странутекла река. Са мном је сада до школе uместо реке текло слово Р. Слово Р поклoнила ми је река.
Доведоше ме у школу и уписаше.
Свуд деца и слова. Други свет одједном!
Сазнао сам касније да ми је тада нешто рекло:
– Ако будеш добар ђак, градићеш од слова речи, а од речи опет речи. А ако не будеш добар ђак, од слова нећеш градити речи, него опет слова.
Кад бих ишта пожелео у своме животу поново, једино бих пожелео да се још једном упишем у први разред основне школе.
Да кажем на крају тајну о словима.
Чим сам ушао у школу одмах сам осетио чудан мирис. Помислио сам одмах: знам, то миришу слова! Али, то је био мирис табле, мирис креде и спужве. Ипак, дакле, то је био мирис слова.
Тада сам задрхтао од страха и радости и тај дрхтај увек памтим.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ЗНА ОН УНАПРЕД – Гвидо Тартаља / Драмски текст, Приче за децу, Текст
ЗНА ОН УНАПРЕД
(Позорнице је само делимично отворена, па се види само средњи део сцене, који приказује један крај учионице. Виде се учитељ и Миша, а иза њих табла. Може се чути жамор, кашљање и смех других ђака који се не виде.)
УЧИТЕЉ: Дакле, Мишо, кажи лепо зашто си опет закаснио? Кажи гласно да те цео разред чује…
МИША: Опростите, покидала ми се везица на ципели, па сам тражио другу и нисам је нашао… па сам ту покидану морао везати у чвор… Ево, видите. (Закорачи левом ногом да покаже)
УЧИТЕЉ: Видим, видим, али и јуче си закаснио.
МИША: Јесам. Опростите… то је било зато што сам се задржао код пекара. Све нас је задржао неки чича који је ваздан превртао по џеповима да нађе новац… а за то време отегао причу како је хлеб пре седамдесет година био много боље печен него данас. „Е, то су били пекари!“ Тако је причао.
УЧИТЕЉ: Лепо, али и прекјуче си закаснио, Сећаш ли се?
МИША; Сећам се врло добро. Како се не бих сећао! Још ме пече језик колико сам се опекао. Донели ми за доручак белу кафу тако врелу да смо је морали претакати из једне шоље у другу… и све тако…
УЧИТЕЉ: Сећам се, сећам се и ја. Причао си нам. Тако ти је у томе прошло пет минута. Добро, Мишо, то је билопрекјуче, у среду, али ти си закаснио и у уторак. Сећаш ли се?
МИША:Како да не! У уторак смо хватали миша по соби, нико није смео отворити врата. Тако нам је тата наредио, да миш не би побегао…
УЧИТЕЉ: Да, да, сећам се. Зато ниси смео изаћи док се не заврши сав тај џумбус… А у понедељак? Ако се не варам, ти си и у понедељак закаснио?
МИША: Да, да! У понедељак ми је био рођендан, па док су се сви изређали да ми честитају…
УЧИТЕЉ: Знам, знам, и ми смо ти овде честитали.
МИША: Јесте.
УЧИТЕЉ: Па лепо, сад знамо зашто си све од понедељка закашњавао у школу. Кад би нам још знао рећи зашто ћеш сутра, у суботу, закаснити, имали бисмо испуњену целу недељу и ти би заслужио петицу из – закашњавања.
МИША: Петицу?
УЧИТЕЉ: Да, петицу. Али, наравно, ти не знаш унапред да ћеш закаснити,.. Не можеш знати данас за сутра.
МИША: Знам, знам и за сутра!
УЧИТЕЉ: Како то? Откуд можеш знати унапред?
МИША: Знам. Ујутру, баш пред почетак школе, треба да нам стигне тетка из Ниша…
УЧИТЕЉ: Тетка? Па шта онда7
МИША: Па онда… знате… нисам се видео с њом три године… Увредиће се ако одем из куће чим дође… Треба да поседим с њом бар пет минута…
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ТУЖИБАБА – Душан Душко Радовић / КРАТКЕ СЦЕНЕ ЗА ДЕЧЈЕ ПРИРЕДБЕ / Приче за децу, Текст
ТУЖИБАБА
На сцени су са леве стране сто или катедра са столицом, а са десне стране једна школска клупа. За катедром је учитељица а у клупи су два дечака.
ТУЖИБАБА (диже два прста): Молим, учитељице, он ми је узео гуму!…
УЧИТЕЉИЦА: Добро, добро, вратиће ти је… Седи.
ТУЖИБАБА (седне).
ДЕЧАК (исмејава га шапатом): „Молим учитељице, молим учитељице…“
ТУЖИБАБА (опет диже два прста): Молим учитељице, он ме исмева…
УЧИТЕЉИЦА (уморно): Немој, Поповићу, да га исмеваш…
ТУЖИБАБА (кези се надмоћно): Ееее!
ДЕЧАК: Тужибабо!
ТУЖИБАБА (скаче са места): Молим учитељице, он ми каже да сам ја тужибаба!
УЧИТЕЉИЦА: Ниси ти тужибаба, седи само…
ТУЖИБАБА (обраћа се дечаку): Е, ето видиш да нисам!…
ДЕЧАК: Ниси ти тужибаба ти си т у ж и д е д а!
ТУЖИБАБА (избезумљено скаче с места): Молим, учитељице, он каже да сам ја тужидеда!
УЧИТЕЉИЦА (лажно љута): Није могуће!… Поповићу, Поповићу – буди миран!
ТУЖИБАБА (смеје се, седајући на место): Ееее… учитељица ти је рекла да будеш миран!
ДЕЧАК: Ниси ти ни тужидеда – ти ниси ништа!
ТУЖИБАБА (скочи): Молим, учитељице, он каже да сам ја – ништа!
УЧИТЕЉИЦА: А шта ти њему кажеш?
ТУЖИБАБА: И он није ништа!…
УЧИТЕЉИЦА: Е, па у реду… Седите сада и будите мирни.
ТУЖИБАБА (седа на своје место и радознало гледа шта ће дечак да учини; овај не реагује, што Тужибабу нервира; одједном скочи); Молим учитељице, он ме г л е д а!
УЧИТЕЉИЦА: Шта кажеш?
ТУЖИБАБА (плачно): Молим, он ме стално овако г л е д а!
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА – Бранко Ћопић / Приче за децу, Видео, Текст
ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА
(Ова је прича претрпела земљотрес, па је у њој све испретурано. Покушајте да сваку реч вратите на њено право место.)
Тек је брдо изишло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима.
– Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! – зачуђено прогунђа брк сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из краве и рече:
– Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме.
Чича стави раме на сјекиру и намигну бабом на своје око.
– Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак слатко појести старца.
Пут распали низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испусти кочијаша и бубну ледином о леђа.
Догађај се уплаши од овог необичног чиче и опружи поље преко ногу јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!
– Ау, сад је бостан обрао чичу!
Обузет лудим старцем, наш ти страх прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља потрча преко засијане звијезде.
Пред кућном бабом дочека га вјерни праг.
– Тако ми вука, ено очију у шуми! – викну гласина храпавим чичом.
Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво попе се на чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да дојури у вука.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ЈЕЖЕВА КУЋИЦА – Бранко Ћопић / Видео, Рецитација, Књига, Басна у стиху, Песма, Текст
Јежева кућица је књижевно дело за децу, аутора Бранка Ћопића, настала 1949. године. Бранко Ћопић је навео како је ово дело намењено „деци и осетљивима“. То је басна за децу која обилује симболима и важним особинама ликова. Порука дела је да треба волети и ценити своју кућу или земљу, без обзира каква је она.
ЈЕЖЕВА КУЋИЦА
СЛАВНИ ЛОВАЦ
По шуми,
широм,
без стазе,
пута,
Јежурка Јежић
поваздан лута.
Ловом се бави,
често га виде,
с триста копаља
на јуриш иде.
И вук,
и медо,
па чак и – овца,
познају јежа,
славнога ловца.
Јастреб га штује,
вук му се склања,
змија га шарка
по сву ноћ сања.
Пред њим,
дан хода,
шири се страва,
његовим трагом
путује слава.
ЛИЈИНО ПИСМО
Једнога дана,
видјели нисмо,
Јежић је,
кажу,
добио писмо.
Медено писмо,
причао меца,
стигло у торби
поштара зеца.
Адреса кратка,
слова ко јаја:
„За друга
Јежа
На крају гаја“.
У писму пише:
„Јежурка,
брате,
сањам те често
и мислим на те.
Ево ти пишем
из камењара
гускиним пером.
Дивно ли шара!
Дођи на ручак
у моју логу,
пожури само,
не жали ногу.
Са пуним лонцем
и масним брком
чекат ћу на те,
пожури трком.
Њежно те грли
медена лица
и поздрав шаље
лисица
Мица“
Јеж се весели:
– На гозбу, вели,
ту шале нема,
хајд’ да се спрема.
Јежурка Јежић
лукаво шкиљи,
прегледа бодље
и сваку шиљи.
– Ако би успут
дошло до боја,
нек буде спремна
одбрана моја.
КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ
Сунчани круг се у
зенит дигô
кад је Јежурка
до лије стигô.
Пред кућом-логом,
каменог зида,
Јежурка Јежић
свој шешир скида,
клања се,
смјешка,
кавалир прави,
бираном фразом
лисицу здрави:
– Добар дан,
лијо,
врлино чиста,
клањам се теби,
са бодља триста.
Нек перје пијетла
краси твој дом,
кокош нек сједи
у лонцу твом!
Гускино крило
лепеза твоја,
а јастук меки
паткица која.
Живјела вјечно
у миру,
срећи,
никада лавеж
не чула псећи.
И још ти ово
на крају велим:
ја сам за ручак
трбухом цијелим!
Отпоче ручак
чаробан,
бајни.
И јеж
и лија
од масти сјајни.
Јело за јелом
само се ниже,
Јежурка често
здравицу диже:
– У здравље лије
и њене куће,
за погибју
ловчева Жуће.
Ниже се ручак
четверосатни,
затегну трбух
кô бубањ ратни.
НОЋ
Ево и ноћи,
над шумом цијелом
надви се сутон
са модрим велом.
Промакне само
лептирић који
и вјетар ноћник
листове броји.
Утихну шума,
нестаде граје,
мачака дивљих
очи се сјаје.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ЧОКОЛАДА – Станоје Макрагић / Приче за децу, Текст
ЧОКОЛАДА
Једног дана Ана је купила чоколаду и сакрила је у орман. Стефан се пришуњао, нико га није видео, узео и појео чоколаду. Кад су се искупила сва деца, Ана је рекла:
– Децо, купила сам вам нешто лепо и слатко.
И да извади чоколаду из ормана, а од чоколаде ни трага, само шарена хартија.
– Децо – каже Ана – ко је појео чоколаду?
– Ја нисам – каже Софија.
– Нисам ни ја, мајке ми, Ана – каже Милица.
– Нисам ни ја – каже Стефан и колута очима.
– Стефане, зашто колуташ очима – пита Ана.
– Нешто ми је упало у око – каже Стефан.
– Зини, да ти видим зубе – пита Ана.
Стефан зине, а његови зуби црни од чоколаде.
– Зашто су ти црни зуби Стефане? – пита Ана.
– Од пекмеза – каже Стефан.
– Откад ти једеш пекмез? – каже Ана.
– Одувек – каже Стефан.
– Како једеш пекмез кад ми немамо пекмеза – каже Ана.
– Ми немамо – каже Стефан – али ја једем.
– А ко је онда појео чоколаду – пита Ана.
– Миш – каже Стефан.
Како миш – пита Ана. – Мишеви не једу чоколаду.
Једу, једу – каже Стефан. – Мишеви једу лешнике, а нарочито воле да једу чоколаду с лешницима. Обожавају чоколаду са лешницима као што је била ова.
Откуд ти знаш да је била с лешницима кад је ниси видео? – пита Ана.
– Нисам је видео, али знам да је била с лешницима јер су је мишеви целу-целцату појели. Да није била с лешницима, мишеви је не би целу-целцату појели, а како је била с лешницима, то су је мишеви целу-целцату смазали у сласт.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Пинокио је измишљени лик и главни лик дечјег романа Карла Колодија Пинокиове авантуре (1883). Мајстор Ђепето га је исклесао из дрвета, он је створен као дрвена лутка, али цео живот је сањао да постане прави дечак. Он је лик који је склон лагању и преправљању прича из разних разлога. Прича се појавила у бројним адаптацијама, а Пинокио је један од најважнијих ликова дечје књижевности.
ЂЕПЕТО ПРАВИ ПИНОКИЈУ НОВА СТОПАЛА И ПРОДАЈЕ СВОЈ КАПУТ ДА БИ МУ КУПИО БУКВАР
Чим је утолио глад, Пинокио стаде да гунђа и да плаче, јер је хтео пар нових стопала.
Да би га казнио због несташлука, Ђепето га пусти да плаче и да очајава пола дана; затим му рече:
– А зашто да ти поново правим ноге? Ваљда зато да опет гледам како бежиш од куће?
– Обећавам – рече Пинокио јецајући – да ћу од данас бити добар…
– Сва деца тако говоре – додаде Ђепето – кад хоће нешто да постигну.
– Обећавам да ћу ићи у школу, да ћу учити и бити примеран ђак.
– Сва деца понављају исту причу кад хоће нешто да постигну.
– Али ја нисам као остала деца! Ја сам бољи од свих и увек говорим истину. Обећавам, оче, да ћу научити неки занат и да ћу вам бити утеха и ослонац у старости.
Иако је правио намргођено лице, Ђепето је имао пуне очи суза и био је ганут што види свог Пинокија у тако јадном стању. Не рече више ни речи, већ узе алат и два комадића сувог дрвета и стаде да ради, уносећи се сав у посао.
За непун час ноге су биле готове; два мала стопала, хитра, танка и живахна, изгледала су као да их је обликовао даровити уметник.
Тада Ђепето рече лутку:
– Склопи очи и спавај!
И Пинокио склопи очи и направи се као да спава. Док се тако претварао, Ђепето му, са мало туткала истопљеног у љусци од јајета, залепи стопала тамо где је било њихово место, а залепио их је тако добро да се није ни опажало да су лепљена.
Чим је Пинокио осетио да има ноге, сиђе са стола на коме је био испружен и поче да скаче и да се преврће преко главе, као да је полудео од велике радости.
– Да бих вам се одужио за све оно што сте учинили за мене – рече Пинокио оцу – хоћу одмах да идем у школу.
– Добро моје дете!
– Али, да бих ишао у школу, потребно ми је неко одело.
Ђепето, који је био сиромашан и није имао ни паре у џепу, направи му оделце од шарене хартије, пар ципела од коре дрвета и капицу од средине хлеба.
Пинокио одмах потрча да се огледа у лавору пуном воде и био је тако задовољан собом да је рекао шепурећи се:
– Изгледам као прави господин!
– Тако је – одговори Ђепето – али запамти: човека не чини господином лепо већ чисто одело.
– Али – додаде лутак – још ми нешто недостаје за одлазак у школу; и то оно најважније.
– Шта то?
– Немам буквар.
– Имаш право. Али како да га набавимо?
– Врло лако: оде се у књижару и купи се.
– А новац?
– Ја га немам.
– Ни ја – додаде добри старац, растужен.
И мада је Пинокио био врло весело дете, растужи се и он јер беду, праву беду, схватају сви, чак и деца.
– Нема друге – одједном узвикну Ђепето, скочивши на ноге. И навукавши стари памучни капутић, који је био сав у закрпама, истрча из куће.
Кад се ускоро вратио, носио је у руци буквар за сина, али капутића више није имао. Јадни човек је остао у кошуљи, а напољу је падао снег.
– А капутић, оче?
– Продао сам га.
– Зашто сте га продали?
– Јер ми је било врућина.
Пинокио одмах схвати овај одговор и, у необузданом налету љубави, обисну се Ђепету око врата и стаде да га љуби по лицу.
Карло Колоди
О КЊИЗИ
Књига је првобитно намењена одраслима и имала само првих 15 глава данашње књиге. Како се издавачу није свидео крај, који је по његовом мишљењу био суров, успева да наговори Колодија да га промени. Колоди је, уместо да промени крај, наставио да пише нове главе (од 16 до 36). захваљујући којима од првобитне замисли да буде књига за одрасле, постаје књига за децу.
Црква је изнела своје неслагање са текстом, тврдећи да може да изазове побуну. Прва скицирана верзија књиге појављује се 1883. године. Цртеже је радио Енрико Мацанти. По овој књизи Волт Дизни је снимио 1940. чувени цртани филм „Пинокио“.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ГДЕ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ БРОЈ ДЕСЕТ – Италијанска бајка / Текст
ГДЕ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ БРОЈ ДЕСЕТ
– Где ми је магарац број десет – узвикну Бепо.
Он је терао на трг десет очевих магараца натоварених корпама са поврћем. Када је стигао на трг, продао је поврће, узјахао једног магарца и кренуо кући гонећи пред собом остале магарце.
Путем их поново изброја: један … два … три … четири … пет … шест … седам … осам … девет – али није било магарца број десет!
Он се врати на трг.
– Да ли је ико видео мог магарца број десет – упита. Не. Нико га није видео.
Он опет крену кући. Путем је поново пребројавао магарце, али опет их је било само девет.
Када га отац угледа, изађе да га дочека.
Бепо му довикну:
– Изгубио ми се магарац број десет.
Његов отац преброја магарце: један … два … три … четири … пет … шест … седам … осам … девет … ДЕСЕТ! аза и
– Али, оче – рече Бепо – ти лоше рачунаш. Мој магарац број десет није ту.
Његов отац се гласно и дуго смејао.
– Ко је највећи магарац? ТИ. ТИ ЈАШЕШ десетог магарца.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Среле се две козе на узаној стази. Изнад стазе беше стена усправна као зид. Испод њих – дубока провалија.
Замислише се козе: шта сад да раде? Нису се могле окренути да би се вратиле одакле су кренуле. Зато једна коза леже и опружи се по земљи, а друга пажљиво пређе преко ње.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo dok se krećete kroz sajt. Od toga, kolačići koji su kategorisani kao neophodni se čuvaju u vašem pretraživaču jer su neophodni za rad osnovnih funkcionalnosti sajta. Takođe koristimo kolačiće treće strane koji nam pomažu da analiziramo i razumemo kako koristite ovu veb lokaciju. Ovi kolačići će biti sačuvani u vašem pretraživaču samo uz vašu saglasnost. Imate opciju da isključite ove kolačiće. Ali odustajanje od nekih od ovih kolačića može uticati na vaše iskustvo pregledanja.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
