Душан Душко Радовић – КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС / Радио-игра за децу, Видео, Текст, Аудио књига, Цитати, Занимљивости, Драма за децу
КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС
радио-игра
Лица:
Капетан Џон Пиплфокс
Арчибалд
Секира
Корњача
Коновал
Чудовиште
Гусари
Брзоговорећи
Спикер
(Ветар и таласи)
ГУСАРИ (певају):
Лепојке из Хаване
све стоје са стране,
питају: капетане,
како се зове ваш брод?
А капетан им руком мане,
тим лепојкама из Хаване,
што стоје тако са стране, са стране:
– Освета, то је мој брод!
(Музика)
СПИКЕР: После једне туче у ливерпулској луци, гусарски капетан Џон Пиплфокс, звани Звоно, био је пензионисан. Одређена му је бедна пензија и нешто инвалидског додатка, за 72 ране добијене у гусарским биткама.
Заставе и оружја однети су у музеј, а храбра посада искрцана на копно и послата да се усавршава у различитим занатима.
Међународни гусарски савез, у знак протеста против ове подмукле игре, престао је да напада енглеске трговачке бродове, који су се после тога толико намножили да су били све чешћи судари и то на отвореном мору. . .
Када се, међутим, у Кинеском мору појавило седмоглаво чудовиште, и почело као од шале да потапа енглеске, и не само енглеске лађе, и када нико од тадашњих владиних мезимаца није имао храбрости да пође и да чудовиште ликвидира, – дакле, када је све било тако као што сам вам рекао, – јави се наш гусарски капетан, дивна једна фигура, звани Звоно, и рече: „Вратите ми једрењак, вратите ми мојих седамдесет гусара, вратите ми заставе и оружје – и нека ме поједе морски пас ако се не вратим са свих седам глава тога чудовишта!“
Влада је, разуме се, одмах пристала и једино се управа музеја дуго противила, тврдећи да су гусари одвратни и да ће упропастити и заставе и оружје. Ствар је ипак уређена и капетан је добио све што је тражио, уз обећање да ће пазити на заставе и да ће гусари редовно чистити своје секире, нарочито после борби прса у прса, по којима је наш јунак био познат и омиљен!
(Музика)
СПИКЕР: Ту тек, у ствари, почиње наша прича. . .
ГУСАРИ (певају).
Лепојке из Хаване
све стоје са стране, са стране,
питају: капетане,
како се зове ваш брод?
СПИКЕР: Песма коју слушате ори се на том дивном гусарском броду. . . Певају је најславнији гусари света, а слуша Џон Пиплфокс, гусар са 72 ране, кога су срамно хтели да пензионишу и смире бедном пензијом! Правац је Кинеско море!
ГУСАРИ (настављају песму): . . . А капетан им руком мане. . .
КЕПЕТАН: Доста! (Нагли тајац, само хармоника испадне, па опет тајац.) Синови! – сами смо, само небо и море! Питам вас тако вам заставе овог брода, да ли сте икад у свом псећем животу срели чудовиште са седам глава?
ГУСАРИ: Никад, капетане!
КАПЕТАН: А, питам вас, тако вам мора, да ли бисте хтели да га видите?
ГУСАРИ: Свакако, капетане!
(Ветар, галебови, море)
КАПЕТАН (замишљено): Добро, певајте даље. . .
ГУСАРИ (почињу опет прву строфу песме).
КАПЕТАН (нагло прекида песму): Доста! (Тајац) Синови, тако вам истока и запада, знате ли како се треба борити против седмоглавог чудовишта?
ГУСАРИ: Снагом, капетане!
КАПЕТАН: А питам ја вас, убојице и пробисвети, имамо ли ми снаге?
ГУСАРИ: Имамо, капетане!
КАПЕТАН: И шта нам још треба?
ГУСАРИ: Ветар!
КАПЕТАН: Ветар имамо, сто му громова!
КОРЊАЧА: Пушке!
КАПЕТАН: И пушке имамо, страшљивче!. . .
(Пауза, море, галебови)
Хајде момци, шта нам још треба?
АРЧИБАЛД (бојажљиво): Памети!
(Тајац)
КАПЕТАН: Шта рече?
АРЧИБАЛД (несигурно): Кажем. . . Можда нам треба нешто мало памети. . .
(Тајац)
КАПЕТАН (замишљено): Тачно. . . (измењеним гласом.) Добро, а питам ја вас, слушајте ме добро – имамо ли ми, гусари, памети?
(Само крик галебова)
КАПЕТАН: Но, Арчибалде?
АРЧИБАЛД (оклевајући): Не знам, капетане!
КАПЕТАН (повишено): Коновале?
КОНОВАЛ: Нисам приметио, оче наш!
КАПЕТАН: Корњачо, одговарај – имамо ли ми памети или не?
КОРЊАЧА (бојажљиво): Ја сам бедник. . . али шта ја знам. . . Некада, кад сам био у основној школи, мислим да сам имао нешто тако. . . Али сада, тако ми неба. . . не верујем. . .
(Пауза)
КАПЕТАН: Према томе, ако ми гусари немамо памети – а вероватно да је и немамо – како ћемо савладати то чудовиште са седам глава?
(Пауза)
КАПЕТАН: Питам вас – како!?
ГУСАРИ (тихи жагор).
СЕКИРА: Капетане, ви сте наш отац. . . Пустите ме против педесет Турака. . . самог – само сабља. . . Али што се тиче овога што тражите, од нас, бедних гусара. . . ипак. . .
КАПЕТАН (почиње да мрмља и зуји).
СЕКИРА: . . . можда. . .
КАПЕТАН (значајно): Ћути, ћути кад размишљам. . . (појачава и убрзава зујање.)
СПИКЕР: Капетан је стварно размишљао, а море је ударало о бокове једрењака, док се ветар носио са црним облацима. . .
(Ветар, море, музика)
Прошла су два дана капетанових размишљања, два дана пуна језиве тишине и сумњи. Трећега дана капетан је изишао из своје кабине у плавој кошуљи, која је увек обећавала да ће се ствари добро завршити.
(Оштар бат корака)
КАПЕТАН (радосно и свечано): Синови!
(Бат гусарских корака)
Синови!. . . Ако немамо памети, као што је по свој прилици и немамо, то не значи, тако ми сунца, да је нећемо стећи!
ГУСАРИ (без разумевања): Тако је, капетане!
КАПЕТАН: Предлажем. . . слушајте – не предлажем него наређујем да цела посада од данас па за још двадесет и један дан – решава укрштене речи!
(Ударац бубња и таса)
СПИКЕР: То је заиста била сјајна идеја. Гусари су се нагло почели усавршавати у свим наукама, тако да је капетан пун вере гонио једрењак према Кинеском мору. Опет се чула хармоника и опет се орила песма, међу овим, тако рећи, простим људима.
ГУСАРИ (певуше, хармоника их прати).
СПИКЕР: Али зла коб овог једрењака није мировала. Двадесет и седмог дана пловидбе дежурни стражар са прамца затражи пријем код капетана. Овај му то не ускрати.
ГУСАР (пијано): Капетане, ова флаша извучена је ноћас из мора. . .
КАПЕТАН (сањиво): Пуна или празна?
ГУСАР: Капетане, у њој је нека порука. . . Хик!. . . Ух, опет сам се напио рибљег зејтина. . .
КАПЕТАН: Добро, отвори флашу и прочитај. . .
(Пуцањ запушача и шуштање хартије)
ГУСАР: Ево шта пише. . . Ево: „Проклет нека је. . . онај час. . . када сам напустио свој. . . мирни гусарски позив. . . и пошао. . . и пошао против седмоглавог чудовишта. . .“
(Пауза)
КАПЕТАН (нервозно): Шта је? Читај даље!
ГУСАР: Добро, ево шта каже даље: . . . Зашто морам да умрем у најлепшим годинама. . .“ (полако се трезни и хвата га страх). . . овај . . .
КАПЕТАН: Стани! Иди и погледај да неко не прислушкује пред вратима!
(Бат корака. Отварање врата. Жагор гусара.)
КАПЕТАН: Шта је, прислушкујете, а?
ГУСАРИ (несигурно): А, не. . . Не. . . Ништа. . . Онако. . . Пролазили. . .
КАПЕТАН: Галебићи – да се случајно нисте – уплашили?
ГУСАРИ: Не, не!. . . Баш!. . . Зашто да се плашимо!. . . Врло важно!. . .
КАПЕТАН: Можда бисте ипак хтели да чујете. . .
КОРЊАЧА: Па кад смо већ ту. . .
КАПЕТАН: Добро. . . Хајде, читај даље!
ГУСАР (са све већим ужасавањем): Ево шта пише даље: „Чудовиште је прогутало до сада две стотине морнара. . .
ГУСАРИ (жагор ужаса).
КАПЕТАН: Доста!
КОРЊАЧА: Да чујемо, капетане, до краја!
КАПЕТАН: Рекао сам — доста!. . . Дај ми писмо!. . . Нећемо се ваљда, забављати глупостима које пишу пијани гусари!. . . Попио човек све из флаше па онда сео да пише писмо!. . .
СЕКИРА: Ако дозвољавате, капетане, још две-три речи. . . Сад је најзанимљивије!. . .
КАПЕТАН (увређено): О, молим!. . . Изволите, прочитаћемо – па шта? Ево – ја ћу прочитати – па шта? Шта ту може да буде занимљиво? Шта је ту страшно? Ево, слушајте: „Потопило нам је брод. . . Сви моји другови су већ на оном свету. . . Сада сам ја на реду. . . Збогом, мила моја мајчице. . .“ (Измењеним, лажно сигурним гласом.) Ето, шта ту има: „збогом, мила моја мајко“ – баш је згодан!. . .
ГУСАРИ (жагор све већег страха).
СЕКИРА: Капетане. . . може ли још мало?
КАПЕТАН (збуњено): Још мало?. . . Ево још мало: „. . . То чудовиште је најстрашније на свету“. . . (измењеним гласом.) Па шта онда?. . . „Ево, оно већ долази по мене. . .“
ГУСАРИ (жагор ужаса).
КАПЕТАН (сасвим пометен): Овај. . . баш је смешан: „Дошао је мој последњи час.“
СЕКИРА: Ужасно, капетане!
ГУСАРИ: Ужасно!
КАПЕТАН (тихо): Шта је ужасно. . . (Јаче.) Добро. . . шта је ту ужасно?. . . А?. . .(Дрекне, и сам избезумљен од страха и пометен.) Напоље! Напоље, страшљивци!. . . Напоље!. . . Напоље!. . .
ГУСАРИ (са жагором одлазе).
(Ударац врата. Пауза у потпуној тишини.)
КАПЕТАН (уморно и тихо): Стварно није згодно. . . Није згодно. . .
СПИКЕР: Капетан се, разуме се, није уплашио језиве судбине овог несрећника, јер се он – тако нам свега на свету – ничега у животу није плашио. . . Он је у овом тренутку морао да мисли само на то – како ће посада поднети ово заиста тешко искушење. . .
(Пауза)
Његово страховање показало се као сасвим оправдано, јер је на једрењаку дошло до пометње. . . Гусари су били савладани страхотама из писма. . .
(Музика – језе и страха)
ГУСАР I (језивим шапатом): Чудовиште га је појело!. . . Знам. . . Појело га је!. . .
ГУСАР II: Није, ваљда, писао из утробе!. . .
ГУСАР III: Познајем ја њега. . . То је Џек из Зеделанда!. . .
ГУСАР II: По чему га познајеш?. . . Да није по рукопису?. . .
ГУСАР III: Није по рукопису. . . Ја сам неписмен. . . Познајем га по флаши. . . Само је он пио таква пића. . .
(Музичка завеса)
ГУСАР IV: Ко каже да оно неће и нас појести. . .
ГУСАР V: Смазаће нас као бифтек. . .
ГУСАР IV: Ја сам чуо. . . да оно има. . . више од седам глава. . . само нико није стигао да их преброји, јер би одмах био поједен.
ГУСАР V: Ох, мила моја мајчице. . . што ме више ниси тукла да не одем на море. . .
ГУСАР IV: Ја се бојим. . .
ГУСАР V: Ја се ужасно бојим!. . .
СПИКЕР: Исте ноћи покушао је да побегне крмарев помоћник, а једна група гусара предлагала је да се прамац брода окрене према Енглеској и да се окану ове пустоловине. . . (Са олакшањем.) Но, Џон Пиплфокс, звани Звоно, не би био Џон Пиплфокс када не би умео у свакој прилици да нађе најбоље решење!. . .
(Бат корака замишљеног човека)
КАПЕТАН: Синови! Ви сте ми се уплашили?!. . .
(Само крик галеба)
Кукавице, је ли вас много страх?
(Крик галеба)
Бедници, имате ли језике?
ГУСАРИ (мумлају).
КАПЕТАН (огорчен): Сто му громова, ја изгледа нисам знао са ким полазим на овај пут! Тако је – нисам знао!. . . Али ће бити добро, тако ми олује, да видите ко је – Џон Пиплфокс. . . (Убрзани бат корака.) (Удаљен.) Гледајте!
ГУСАРИ (са ужасом): Оооoо!. . . Не, капетане!. . . Не, не!. . . Ужас!. . .
(Пљусак воде)
СПИКЕР: У том тренутку овај дивни човек прескочи ограду једрењака и вода пљусну. . . Посада полете, али капетана више није било на води. . . Бедни страшљивци занемели су од стида и страха. . . И то је тако трајало два. . . три. . . шест. . . o!. . . девет. . . десет. . . дванаест минута. . . Капетан се није појављивао из воде. . . И кад су сви мислили да је крај, и кад је верни Секира полетео ка слагалиштима барута да дигне ово смрдљиво корито у ваздух – (дирљиво) кад му већ нема најлепшег и најсмелијег! – у том тешком, дугом, језивом тренутку – исплива храбри капетан из воде, носећи у зубима женку ајкуле тешку 40 фунти, и у свакој руци још по седам малих ајкула!. . .
ГУСАРИ (жагор дивљења).
СПИКЕР: То је био подвиг довољан да потпуно поврати веру поколебане посаде. То је био подвиг који је изазвао потоке суза код ових храбрих, сурових људи. . . Они падоше на колена и заклеше се најхрабријем од храбрих да ће га следити до смрти. . . Ветар дуну још снажније и витки једрењак још хитрије полете према Кинеском мору. . .
(Ветар, море, музика)
. . . Педесет и четвртог дана пута, пред самим Кинеским морем, које се жутело у даљини (или је само тако изгледало) – дочека их у Рудолфовом мореузу необичан мали чамац, са још чуднијом посадом. . . Хтели су на брод. Капетан нареди да их приме. Било их је седморица. . . Брзо се успузаше уз конопце који су им били бачени. . .
ГУСАРИ (жагор).
КАПЕТАН (расположено): Шта је, јунаци?
БРЗОГОВОРЕЋИ (говори врло брзо и неразумљиво).
КАПЕТАН: Шта говоре ови људи?
СЕКИРА: Капетане, ако дозвољавате, то је једно мало племе брзоговорећих људи. . . Знате, они брзо говоре. . . Још једном сам их срео на овом истом месту. . .
КАПЕТАН: Добро, па шта хоће?
СЕКИРА: Ево, сад ћу да их питам!. . . (Наставља да говори брзо и неразумљиво.)
БРЗОГОВОРЕЋИ (одговара као горе).
СЕКИРА: Каже да се радује што смо дошли, али не верује да ћемо моћи да савладамо чудовиште.
КАПЕТАН: Чега се плаше, сто им брзих језика!. . .
СЕКИРА (говори брзо и неразумљиво).
БРЗОГОВОРЕЋИ (одговара исто тако).
СЕКИРА: Кажу – опасно је. . .
БРЗОГОВОРЕЋИ (као горе).
СЕКИРА: Кажу – чудовиште је до сада потопило шеснаест бродова. . . Ми смо, тако рећи, седамнаести. . .
КАПЕТАН: До сто ђавола, то смо и ми знали!. . . Питај ти њих имају ли шта паметније да нам кажу!
СЕКИРА (брзо говори).
БРЗОГОВОРЕЋИ (одговара).
СЕКИРА: Капетане, ево шта кажу: кажу да одемо у Пећину чаробног еха. . . Она, кажу, није нека обична пећина, већ ви поставите једно питање, а она вам одговара. . . Кажу, могли бисмо да је питамо за чудовиште. . .
КАПЕТАН: Врло добро!. . . Захвали им се и реци да спреме велику гозбу, јер ћемо се ускоро вратити. . . И замоли их – да том приликом мало спорије говоре. . .
ГУСАРИ (смеју се).
БРЗОГОВОРЕЋИ (исто тако).
(Пауза – музика)
СПИКЕР: То је био још један корак ближе опасности. Међутим, код посаде није више било никаквог колебања. Једрењак се укотви код Црвене стене, и капетан са неколико најхрабријих момака пронађе пећину брзо и лако, како је само он то умео. . .
АРЧИБАЛД (шапатом): Јесмо ли ту?
КОНОВАЛ: Ту смо ваљда. . .
(Кораци кроз ехо)
КАПЕТАН (снажно): Ехеј!
ОДЈЕК: Ехеј! Ехеј! Ехеј!
КАПЕТАН: Чујеш ли ме, Пећино?
ПЕЋИНА: Чујем, шта се дереш?
ОДЈЕК: Чујем шта се дереш?
КАПЕТАН: Дошао ти је капетан Џон Пиплфокс, звани Звоно, чула си ваљда за њега. . .
ПЕЋИНА: Чула сам – ти си брица, је л’ да?
КАПЕТАН: Вештице, не изазивај, сасућу ти ову кубуру у ждрело!
КОНОВАЛ : Не, капетане!
АРЧИБАЛД: Не, капетане, морамо се савладати!. . . Она зна. . . Зар хоћете да нас опет врате у пензију?!. . .
КАПЕТАН (љут али уздржан): Дошао сам да ми кажеш како да савладамо седмоглаво чудовиште.
ПЕЋИНА: Зар те није страх?
КАПЕТАН: Шта се то тебе тиче?!. . . Одговарај на питање!. . .
ПЕЋИНА: Слушај, глупи гусаре!. . . Клади се са тим чудовиштем — да си ти паметнији, и добићеш опкладу. Оно је још глупље од тебе!
КАПЕТАН: Како да се кладим?
ПЕЋИНА: Ево овако, слушај: постави му неколико питања и клади се са њим да неће умети да одговори. . .
КАПЕТАН: А у шта да се кладим?
ПЕЋИНА: Па у ту твоју гусарску главу. . . Ако оно погоди, ти му за опкладу дајеш главу. . . Ако не погоди – ти њему исеци за сваку погрешку по једну главу. . .
КАПЕТАН: Добро, а сад кажи – каква питања да му поставим?
ПЕЋИНА (иронично): Па нека згодна питања. . .
КАПЕТАН (нервозно): Каква су то згодна питања?
ПЕЋИНА: Па да буду више тешка него лака!. . .
КАПЕТАН (огорчено претећи): Слушај, глупачо, не изазивај!. . . Јер ако те ја сада. . .
АРЧИБАЛД: Не, капетане!
КОНОВАЛ: Капетане, мислите на будућност своје деце!
КАПЕТАН: Какве деце, кенгуре! Откуд мени деца!
КОНОВАЛ (извињавајући се): Извините, хтео сам само мало да је умилостивим. . .
КАПЕТАН (нежно, мирније): Вештице, имала си срећу!. . . Реци сад – каква питања, каква питања да му поставим?
ПЕЋИНА: Више тешка него лака!. . .
ОДЈЕК: Више тешка него лака!. . .
КАПЕТАН: И шта још?
ПЕЋИНА: И ништа више!
ОДЈЕК: И ништа више. И ништа више!
СПИКЕР: Можда би већ био крај ове наше приче, да ова подла пећина није направила грубу шалу са нашим јунацима. Оставити људе са пола објашњења – то заиста могу само пећине камена срца. . . Момци су се вратили на једрењак, али без песме и са много нових брига.
КАПЕТАН: „Питања, питања!“ – ал’ каква питања да му поставимо.
ГУСАР: Па да – кад оно има седам глава.
КОРЊАЧА: Капстане!. . . Ви можете рећи да сам ја један прост гусар. . . Али када би мене неко питао, сто му флаша: „Реци, Корњачо, зашто галеб може да поједе рибу, а риба галеба не може?“ – ја, тако ми весла, не бих умео да одговорим!. . .
АРЧИБАЛД: То је глупо питање! Ниси ти чудовиште!
СЕКИРА: Да га питамо, да га питамо. . . где је Корњача изгубио тур својих панталона!. . .
(Наметљиво се смеје.)
КОРЊАЧА: Не! Могли бисмо да га питамо, рецимо – колико пива може да стане у ту твоју мешину?
(Смеје се наметљиво.)
ГУСАРИ (смеју се).
КАПЕТАН: Престаните са глупостима! Шта ће то чудовиште да мисли о нама?!
СПИКЕР: Два дана су протекла у нагађању без успеха. Нико није умео да каже како треба преварити чудовиште које нема само једну глупу гусарску главу, већ седам – ко зна каквих глава! Требало је измислити питање!. . .
ГУСАРИ (жагор).
СЕКИРА: Капетане!. . . Ја мислим. .. могли бисмо да вежбамо. . .
КАПЕТАН (нервозно): Како да вежбамо?. . .
СЕКИРА: Па овако, на пример: да неко од нас буде као чудовиште, Корњача или неко други, је л’ те. . .
КАПЕТАН: И шта онда?
СЕКИРА: Онда, рецимо, да му постављамо нека питања а он да одговара. . .
КАПЕТАН (замишљено): Може. . . може, тако ми гусарске славе! (Пауза.) Добро си се то сетио. (Пауза.) Корњачо!
ГУСАРИ (жагор).
КАПЕТАН: Корњачо!
КОРЊАЧА: Извол’те, капетане!
КАПЕТАН: Слушај, гусаре!. . . Постављам те за чудовиште!. . . Тако. . . Имаш да замислиш да имаш седам глава и да си глуп као чудовиште!. . . То теби неће бити тешко. . . Ја имам у тебе поверења. . .
КОРЊАЧА: Капетане, ја вама не могу ништа да одрекнем. . . Ви сте наш отац. . . Али зар не би могао Секира, рецимо, – он је глупљи и од мене и од чудовишта. . .
КАПЕТАН: Доста! Ти си незахвалан!. . . Стани овде и одговарај на питања!. . . И добро помисли шта ћеш да кажеш. . .
ГУСАРИ (жагор радозналости и узбуђења).
КАПЕТАН: Секиро, постави прво питање!
СЕКИРА (лажно понизно): Кад ви кажете капетане!. . . (измењеним гласом) Слушај ти, ђубре седмоглаво, је л’ чујеш, ти, гуштеру један!. . .
ГУСАРИ (смеју се, прво бојажљиво а затим громко).
КАПЕТАН: Доста!
ГУСАРИ (нагло прекину смех. Остане само један танак глас и смеје се и даље).
КАПЕТАН (удара шамар, чује се тресак, затим тајац).
СПИКЕР: Ту је капетан, за кога би се стварно могло рећи да је уздржљив и племенит, ту је он неозбиљном простаку дунуо такав шамар својом левицом да се овај зачас нашао у рукама окупљених гусара.
КАПЕТАН: Немој бити непристојан, гусаре!. . . Хајде почињи!
СЕКИРА: Је л’ из почетка?
КАПЕТАН: Не! Од шамара! (Почиње дискретно да се смеје вицу који је направио.)
ГУСАРИ (снисходљиво се смеју са капетаном, смеју се све јаче, настаје права провала гусарског смеха).
КАПЕТАН (накашље се, и смех престане одједном).
СЕКИРА: Је л’ може?
КАПЕТАН: Може.
СЕКИРА: Овако. . . Кажи ти мени, је л’ колико је то. . . на једном месту три смокве и на другом месту три смокве?
КОРЊАЧА: Е, нећу. . . То је рачун. . . То није. . .
КАПЕТАН: Ако је рачун!. . . Имаш да одговориш. Ти си сад чудовиште.
КОРЊАЧА: Па шта ја знам. . .
КАПЕТАН: Хајде, полако. Замисли – овде три смокве и тамо три смокве. . . То је. . . То је. . .
КОРЊАЧА: Седам!
КАПЕТАН: Па седам, сигурно! Шта се мислиш. . .
ГУСАРИ (жагор и смех).
КАПЕТАН: Доста! Идемо даље!
СЕКИРА: Кажи ти мени. . . Кажи. . . где је галебу десно крило?
ГУСАР: Згодно питање!. . .
КОРЊАЧА: Галебу је десно крило. . . десно крило. . . с десне стране!
СЕКИРА: Тачно је, тако ми секире! (Уздржано и нервозно.). . . А кажи ти мени – ко је најлепши гусар на свету?
КОРЊАЧА (одмах патетично): Капетан Џон Пиплфокс, звани Звоно!
ГУСАРИ (одобравање – пљесак).
КАПЕТАН: Ах, ти. . . ово ти је стварно било згодно!. . . (Измењеним гласом.). . . Чекај ја, чекај ја једно питање.
ГУСАРИ (умирују једни друге).
КАПЕТАН: Замислимо овако, момци. . . Замислите сада овако. . .
ГУСАРИ: Да чујемо, капетане!
КАПЕТАН: Да чујете, је л’?. . . (Важно.) Знате шта, момци, да се договоримо. Боље да то питање одмах чује седмоглави!. . . То је такво питање, тако сам се сетио. . . Ех, где си сада!. . .
ГУСАРИ (охрабрени): Па, сигурно – где је сад? Где си, а?
ЧУДОВИШТЕ (удаљено): Полако, полако. . . ево мене!
(Хујање ветра. Тресак. Музика.)
СПИКЕР: Неочекивано, кад се баш не би могло рећи за наше гусаре да су били спремни, изрони из мора пред прамац брода огромно седмоглаво чудовиште!. . . Не, такво чудо још нико не виде на свету!. . . Седам глава љуто је сиктало са седам вратова, плазећи се халапљиво. . . (С уздахом, без наде.) Гусари, нека вам је сада ваш велики капетан у помоћи!!!
ЧУДОВИШТЕ: Шта тражиш овде, пацове?
КАПЕТАН: Дошао сам да видим шта има у тих твојих седам глава, гуштеру пијани!
ЧУДОВИШТЕ: Има у свакој седам пута више него у твојој!
КАПЕТАН: Кладим се да нема!
ЧУДОВИШТЕ: Кладим се да има!
КАПЕТАН: Кладим се у своју гусарску главу да нема!
ЧУДОВИШТЕ: Кладим се у својих седам глава да има!
КАПЕТАН: Добро, седмоглави, ако пристајеш – да ти измерим памет. . . Поставићу ти питања. . . Ако не одговориш тачно – оде ти свих седам глава. . .
ЧУДОВИШТЕ: А ако одговорим?!
КАПЕТАН: Ево ти ове моје гусарске главе!
ЧУДОВИШТЕ: Хајде, питај!
КАПЕТАН (после краће паузе): Реци ти мени овако: реци ми – шта је најлепше на свету?
ЧУДОВИШТЕ: Најлепше на свету. . . Најлепше на свету. . . Најлепше на свету. . .
ГУСАРИ: Не зна, не зна, капетане! Сеците му главу – шта чекате?!
КАПЕТАН: Знаш или не знаш?
ЧУДОВИШТЕ: Знам! Најлепше на свету је. . .
КАПЕТАН: Но, знаш или не знаш?
ЧУДОВИШТЕ: Не знам!
КАПЕТАН: Дај онда једну главу!
(Фијук сабље)
ЧУДОВИШТЕ (реагује).
КАПЕТАН: Најлепша на свету је гусарска застава!
ЧУДОВИШТЕ: Имам још шест глава, а ти само једну. . . Постави друго питање!
КАПЕТАН: А сад ми реци шта је – најјаче на свету?
ЧУДОВИШТЕ: Најјачи на свету је слон!
КАПЕТАН (збуњено): Шта рече?
ЧУДОВИШТЕ: Слон је најјачи на свету!
КАПЕТАН: То ти је неко рекао!
ЧУДОВИШТЕ: Нико није рекао. Дај главу! Дај главу, гусаре!
КАПЕТАН: Чекај мало. . .
ЧУДОВИШТЕ: Дај главу!
КАПЕТАН: Грешка, гуштеру! Погрешио си! Од једног слона јача су два слона!
ГУСАРИ (одушевљење).
КАПЕТАН: Дај још једну главу!
(Фијук сабље)
ЧУДОВИШТЕ (реагује).
ГУСАРИ (одушевљење).
ЧУДОВИШТЕ: Питај још нешто. . . Ја имам још пет глава, а ти само једну!
КАПЕТАН: Ево још нешто, гуштеру!. . . Реци ми – шта је најслађе на свету?
ЧУДОВИШТЕ: Најслађе на свету. . . Најслађе на свету је бундевино семе!
ГУСАРИ (грохотан смех).
СПИКЕР: Капетана је оволика глупост чудовишта већ нервирала. Иако се нешто није осећао добро, замахну сабљом и посече још оних пет-шест глава, које су немоћно сиктале са танких вратова!. . .
(Неколико фијука сабљом. Музика.)
СПИКЕР (одахне): Тако се, ето, завршио последњи подвиг храброг гусара Џона Пиплфокса, званог Звоно. Кад се вратио у домовину, начелник Адмиралитета понудио му је своју ћерку за жену, велику јахту од јапанског дрвета и орден Златног мача, који је до тада носио само један пук јуришне коњице. Капетан, дирнут овом пажњом, захвали се на великој свечаности у Лондону. Прими одликовање, а младој дами се извини због свог ниског порекла и недовољног образовања. Не ожени се, дакле, већ укрца храбру посаду на јахту од јапанског дрвета, и крете на пут. . . Сунчали су се и пецали рибе, а када би пљуснула киша, повлачили би се у салоне и решавали укрштене речи!. . .
ГУСАРИ (певају песму „Лепојке из Хаване“).
~ ~ КРАЈ ~ ~
Душан Душко Радовић
ЦИТАТИ, ЗАНИМЉИВОСТИ:
„Кад данас погледам – ШТА САМ ТО РАДИО – чини ми се да сам више експериментисао, тражио како се све може писати за децу, него што сам писао и остваривао неке своје могућности.
Сви други пишу своје песме и приче, сеју и негују свако свој цвет, а ја себи личим на геометра који тражи, мери и утврђује шта све припада деци и литератури за децу.
Можда се и то може објаснити.
Ја нисам писац од неке велике страсти и енергије. Мене литература више занима него што јој ја као човек припадам. Не умем радити ништа друго, али ни писати не могу лако и често. Међутим, морао сам. Бар половина ових сабраних или изабраних дела за децу ми је изнуђена, на разне начине. Најпре бих прихватио некакву обавезу, потписао неки уговор, и тек онда писао.
Радио–игра Капетан Џон Пиплфокс настала је тако што се од мене, у редакцији програма за децу Радио Београда, тражило да нешто напишем за први април 1953. године.“
Душан Душко Радовић
Из књиге: Душан Радовић – БАШ СВАШТА / Сабрани списи, Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008. године
Прочитајте више:
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
МУЗИКА – Антологија најлепших музичких композиција и песама
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂