Dušan Duško Radović – KAPETAN DŽON PIPLFOKS / Radio-igra za decu, Video, Tekst, Audio knjiga, Citati, Zanimljivosti, Drama za decu
KAPETAN DŽON PIPLFOKS
radio-igra
Lica:
Kapetan Džon Piplfoks
Arčibald
Sekira
Kornjača
Konoval
Čudovište
Gusari
Brzogovoreći
Spiker
(Vetar i talasi)
GUSARI (pevaju):
Lepojke iz Havane
sve stoje sa strane,
pitaju: kapetane,
kako se zove vaš brod?
A kapetan im rukom mane,
tim lepojkama iz Havane,
što stoje tako sa strane, sa strane:
– Osveta, to je moj brod!
(Muzika)
SPIKER: Posle jedne tuče u liverpulskoj luci, gusarski kapetan Džon Piplfoks, zvani Zvono, bio je penzionisan. Određena mu je bedna penzija i nešto invalidskog dodatka, za 72 rane dobijene u gusarskim bitkama.
Zastave i oružja odneti su u muzej, a hrabra posada iskrcana na kopno i poslata da se usavršava u različitim zanatima.
Međunarodni gusarski savez, u znak protesta protiv ove podmukle igre, prestao je da napada engleske trgovačke brodove, koji su se posle toga toliko namnožili da su bili sve češći sudari i to na otvorenom moru. . .
Kada se, međutim, u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo čudovište, i počelo kao od šale da potapa engleske, i ne samo engleske lađe, i kada niko od tadašnjih vladinih mezimaca nije imao hrabrosti da pođe i da čudovište likvidira, – dakle, kada je sve bilo tako kao što sam vam rekao, – javi se naš gusarski kapetan, divna jedna figura, zvani Zvono, i reče: „Vratite mi jedrenjak, vratite mi mojih sedamdeset gusara, vratite mi zastave i oružje – i neka me pojede morski pas ako se ne vratim sa svih sedam glava toga čudovišta!“
Vlada je, razume se, odmah pristala i jedino se uprava muzeja dugo protivila, tvrdeći da su gusari odvratni i da će upropastiti i zastave i oružje. Stvar je ipak uređena i kapetan je dobio sve što je tražio, uz obećanje da će paziti na zastave i da će gusari redovno čistiti svoje sekire, naročito posle borbi prsa u prsa, po kojima je naš junak bio poznat i omiljen!
(Muzika)
SPIKER: Tu tek, u stvari, počinje naša priča. . .
GUSARI (pevaju).
Lepojke iz Havane
sve stoje sa strane, sa strane,
pitaju: kapetane,
kako se zove vaš brod?
SPIKER: Pesma koju slušate ori se na tom divnom gusarskom brodu. . . Pevaju je najslavniji gusari sveta, a sluša Džon Piplfoks, gusar sa 72 rane, koga su sramno hteli da penzionišu i smire bednom penzijom! Pravac je Kinesko more!
GUSARI (nastavljaju pesmu): . . . A kapetan im rukom mane. . .
KEPETAN: Dosta! (Nagli tajac, samo harmonika ispadne, pa opet tajac.) Sinovi! – sami smo, samo nebo i more! Pitam vas tako vam zastave ovog broda, da li ste ikad u svom psećem životu sreli čudovište sa sedam glava?
GUSARI: Nikad, kapetane!
KAPETAN: A, pitam vas, tako vam mora, da li biste hteli da ga vidite?
GUSARI: Svakako, kapetane!
(Vetar, galebovi, more)
KAPETAN (zamišljeno): Dobro, pevajte dalje. . .
GUSARI (počinju opet prvu strofu pesme).
KAPETAN (naglo prekida pesmu): Dosta! (Tajac) Sinovi, tako vam istoka i zapada, znate li kako se treba boriti protiv sedmoglavog čudovišta?
GUSARI: Snagom, kapetane!
KAPETAN: A pitam ja vas, ubojice i probisveti, imamo li mi snage?
GUSARI: Imamo, kapetane!
KAPETAN: I šta nam još treba?
GUSARI: Vetar!
KAPETAN: Vetar imamo, sto mu gromova!
KORNJAČA: Puške!
KAPETAN: I puške imamo, strašljivče!. . .
(Pauza, more, galebovi)
Hajde momci, šta nam još treba?
ARČIBALD (bojažljivo): Pameti!
(Tajac)
KAPETAN: Šta reče?
ARČIBALD (nesigurno): Kažem. . . Možda nam treba nešto malo pameti. . .
(Tajac)
KAPETAN (zamišljeno): Tačno. . . (izmenjenim glasom.) Dobro, a pitam ja vas, slušajte me dobro – imamo li mi, gusari, pameti?
(Samo krik galebova)
KAPETAN: No, Arčibalde?
ARČIBALD (oklevajući): Ne znam, kapetane!
KAPETAN (povišeno): Konovale?
KONOVAL: Nisam primetio, oče naš!
KAPETAN: Kornjačo, odgovaraj – imamo li mi pameti ili ne?
KORNJAČA (bojažljivo): Ja sam bednik. . . ali šta ja znam. . . Nekada, kad sam bio u osnovnoj školi, mislim da sam imao nešto tako. . . Ali sada, tako mi neba. . . ne verujem. . .
(Pauza)
KAPETAN: Prema tome, ako mi gusari nemamo pameti – a verovatno da je i nemamo – kako ćemo savladati to čudovište sa sedam glava?
(Pauza)
KAPETAN: Pitam vas – kako!?
GUSARI (tihi žagor).
SEKIRA: Kapetane, vi ste naš otac. . . Pustite me protiv pedeset Turaka. . . samog – samo sablja. . . Ali što se tiče ovoga što tražite, od nas, bednih gusara. . . ipak. . .
KAPETAN (počinje da mrmlja i zuji).
SEKIRA: . . . možda. . .
KAPETAN (značajno): Ćuti, ćuti kad razmišljam. . . (pojačava i ubrzava zujanje.)
SPIKER: Kapetan je stvarno razmišljao, a more je udaralo o bokove jedrenjaka, dok se vetar nosio sa crnim oblacima. . .
(Vetar, more, muzika)
Prošla su dva dana kapetanovih razmišljanja, dva dana puna jezive tišine i sumnji. Trećega dana kapetan je izišao iz svoje kabine u plavoj košulji, koja je uvek obećavala da će se stvari dobro završiti.
(Oštar bat koraka)
KAPETAN (radosno i svečano): Sinovi!
(Bat gusarskih koraka)
Sinovi!. . . Ako nemamo pameti, kao što je po svoj prilici i nemamo, to ne znači, tako mi sunca, da je nećemo steći!
GUSARI (bez razumevanja): Tako je, kapetane!
KAPETAN: Predlažem. . . slušajte – ne predlažem nego naređujem da cela posada od danas pa za još dvadeset i jedan dan – rešava ukrštene reči!
(Udarac bubnja i tasa)
SPIKER: To je zaista bila sjajna ideja. Gusari su se naglo počeli usavršavati u svim naukama, tako da je kapetan pun vere gonio jedrenjak prema Kineskom moru. Opet se čula harmonika i opet se orila pesma, među ovim, tako reći, prostim ljudima.
GUSARI (pevuše, harmonika ih prati).
SPIKER: Ali zla kob ovog jedrenjaka nije mirovala. Dvadeset i sedmog dana plovidbe dežurni stražar sa pramca zatraži prijem kod kapetana. Ovaj mu to ne uskrati.
GUSAR (pijano): Kapetane, ova flaša izvučena je noćas iz mora. . .
KAPETAN (sanjivo): Puna ili prazna?
GUSAR: Kapetane, u njoj je neka poruka. . . Hik!. . . Uh, opet sam se napio ribljeg zejtina. . .
KAPETAN: Dobro, otvori flašu i pročitaj. . .
(Pucanj zapušača i šuštanje hartije)
GUSAR: Evo šta piše. . . Evo: „Proklet neka je. . . onaj čas. . . kada sam napustio svoj. . . mirni gusarski poziv. . . i pošao. . . i pošao protiv sedmoglavog čudovišta. . .“
(Pauza)
KAPETAN (nervozno): Šta je? Čitaj dalje!
GUSAR: Dobro, evo šta kaže dalje: . . . Zašto moram da umrem u najlepšim godinama. . .“ (polako se trezni i hvata ga strah). . . ovaj . . .
KAPETAN: Stani! Idi i pogledaj da neko ne prisluškuje pred vratima!
(Bat koraka. Otvaranje vrata. Žagor gusara.)
KAPETAN: Šta je, prisluškujete, a?
GUSARI (nesigurno): A, ne. . . Ne. . . Ništa. . . Onako. . . Prolazili. . .
KAPETAN: Galebići – da se slučajno niste – uplašili?
GUSARI: Ne, ne!. . . Baš!. . . Zašto da se plašimo!. . . Vrlo važno!. . .
KAPETAN: Možda biste ipak hteli da čujete. . .
KORNJAČA: Pa kad smo već tu. . .
KAPETAN: Dobro. . . Hajde, čitaj dalje!
GUSAR (sa sve većim užasavanjem): Evo šta piše dalje: „Čudovište je progutalo do sada dve stotine mornara. . .
GUSARI (žagor užasa).
KAPETAN: Dosta!
KORNJAČA: Da čujemo, kapetane, do kraja!
KAPETAN: Rekao sam — dosta!. . . Daj mi pismo!. . . Nećemo se valjda, zabavljati glupostima koje pišu pijani gusari!. . . Popio čovek sve iz flaše pa onda seo da piše pismo!. . .
SEKIRA: Ako dozvoljavate, kapetane, još dve-tri reči. . . Sad je najzanimljivije!. . .
KAPETAN (uvređeno): O, molim!. . . Izvolite, pročitaćemo – pa šta? Evo – ja ću pročitati – pa šta? Šta tu može da bude zanimljivo? Šta je tu strašno? Evo, slušajte: „Potopilo nam je brod. . . Svi moji drugovi su već na onom svetu. . . Sada sam ja na redu. . . Zbogom, mila moja majčice. . .“ (Izmenjenim, lažno sigurnim glasom.) Eto, šta tu ima: „zbogom, mila moja majko“ – baš je zgodan!. . .
GUSARI (žagor sve većeg straha).
SEKIRA: Kapetane. . . može li još malo?
KAPETAN (zbunjeno): Još malo?. . . Evo još malo: „. . . To čudovište je najstrašnije na svetu“. . . (izmenjenim glasom.) Pa šta onda?. . . „Evo, ono već dolazi po mene. . .“
GUSARI (žagor užasa).
KAPETAN (sasvim pometen): Ovaj. . . baš je smešan: „Došao je moj poslednji čas.“
SEKIRA: Užasno, kapetane!
GUSARI: Užasno!
KAPETAN (tiho): Šta je užasno. . . (Jače.) Dobro. . . šta je tu užasno?. . . A?. . .(Drekne, i sam izbezumljen od straha i pometen.) Napolje! Napolje, strašljivci!. . . Napolje!. . . Napolje!. . .
GUSARI (sa žagorom odlaze).
(Udarac vrata. Pauza u potpunoj tišini.)
KAPETAN (umorno i tiho): Stvarno nije zgodno. . . Nije zgodno. . .
SPIKER: Kapetan se, razume se, nije uplašio jezive sudbine ovog nesrećnika, jer se on – tako nam svega na svetu – ničega u životu nije plašio. . . On je u ovom trenutku morao da misli samo na to – kako će posada podneti ovo zaista teško iskušenje. . .
(Pauza)
Njegovo strahovanje pokazalo se kao sasvim opravdano, jer je na jedrenjaku došlo do pometnje. . . Gusari su bili savladani strahotama iz pisma. . .
(Muzika – jeze i straha)
GUSAR I (jezivim šapatom): Čudovište ga je pojelo!. . . Znam. . . Pojelo ga je!. . .
GUSAR II: Nije, valjda, pisao iz utrobe!. . .
GUSAR III: Poznajem ja njega. . . To je Džek iz Zedelanda!. . .
GUSAR II: Po čemu ga poznaješ?. . . Da nije po rukopisu?. . .
GUSAR III: Nije po rukopisu. . . Ja sam nepismen. . . Poznajem ga po flaši. . . Samo je on pio takva pića. . .
(Muzička zavesa)
GUSAR IV: Ko kaže da ono neće i nas pojesti. . .
GUSAR V: Smazaće nas kao biftek. . .
GUSAR IV: Ja sam čuo. . . da ono ima. . . više od sedam glava. . . samo niko nije stigao da ih prebroji, jer bi odmah bio pojeden.
GUSAR V: Oh, mila moja majčice. . . što me više nisi tukla da ne odem na more. . .
GUSAR IV: Ja se bojim. . .
GUSAR V: Ja se užasno bojim!. . .
SPIKER: Iste noći pokušao je da pobegne krmarev pomoćnik, a jedna grupa gusara predlagala je da se pramac broda okrene prema Engleskoj i da se okanu ove pustolovine. . . (Sa olakšanjem.) No, Džon Piplfoks, zvani Zvono, ne bi bio Džon Piplfoks kada ne bi umeo u svakoj prilici da nađe najbolje rešenje!. . .
(Bat koraka zamišljenog čoveka)
KAPETAN: Sinovi! Vi ste mi se uplašili?!. . .
(Samo krik galeba)
Kukavice, je li vas mnogo strah?
(Krik galeba)
Bednici, imate li jezike?
GUSARI (mumlaju).
KAPETAN (ogorčen): Sto mu gromova, ja izgleda nisam znao sa kim polazim na ovaj put! Tako je – nisam znao!. . . Ali će biti dobro, tako mi oluje, da vidite ko je – Džon Piplfoks. . . (Ubrzani bat koraka.) (Udaljen.) Gledajte!
GUSARI (sa užasom): Ooooo!. . . Ne, kapetane!. . . Ne, ne!. . . Užas!. . .
(Pljusak vode)
SPIKER: U tom trenutku ovaj divni čovek preskoči ogradu jedrenjaka i voda pljusnu. . . Posada polete, ali kapetana više nije bilo na vodi. . . Bedni strašljivci zanemeli su od stida i straha. . . I to je tako trajalo dva. . . tri. . . šest. . . o!. . . devet. . . deset. . . dvanaest minuta. . . Kapetan se nije pojavljivao iz vode. . . I kad su svi mislili da je kraj, i kad je verni Sekira poleteo ka slagalištima baruta da digne ovo smrdljivo korito u vazduh – (dirljivo) kad mu već nema najlepšeg i najsmelijeg! – u tom teškom, dugom, jezivom trenutku – ispliva hrabri kapetan iz vode, noseći u zubima ženku ajkule tešku 40 funti, i u svakoj ruci još po sedam malih ajkula!. . .
GUSARI (žagor divljenja).
SPIKER: To je bio podvig dovoljan da potpuno povrati veru pokolebane posade. To je bio podvig koji je izazvao potoke suza kod ovih hrabrih, surovih ljudi. . . Oni padoše na kolena i zakleše se najhrabrijem od hrabrih da će ga slediti do smrti. . . Vetar dunu još snažnije i vitki jedrenjak još hitrije polete prema Kineskom moru. . .
(Vetar, more, muzika)
. . . Pedeset i četvrtog dana puta, pred samim Kineskim morem, koje se žutelo u daljini (ili je samo tako izgledalo) – dočeka ih u Rudolfovom moreuzu neobičan mali čamac, sa još čudnijom posadom. . . Hteli su na brod. Kapetan naredi da ih prime. Bilo ih je sedmorica. . . Brzo se uspuzaše uz konopce koji su im bili bačeni. . .
GUSARI (žagor).
KAPETAN (raspoloženo): Šta je, junaci?
BRZOGOVOREĆI (govori vrlo brzo i nerazumljivo).
KAPETAN: Šta govore ovi ljudi?
SEKIRA: Kapetane, ako dozvoljavate, to je jedno malo pleme brzogovorećih ljudi. . . Znate, oni brzo govore. . . Još jednom sam ih sreo na ovom istom mestu. . .
KAPETAN: Dobro, pa šta hoće?
SEKIRA: Evo, sad ću da ih pitam!. . . (Nastavlja da govori brzo i nerazumljivo.)
BRZOGOVOREĆI (odgovara kao gore).
SEKIRA: Kaže da se raduje što smo došli, ali ne veruje da ćemo moći da savladamo čudovište.
KAPETAN: Čega se plaše, sto im brzih jezika!. . .
SEKIRA (govori brzo i nerazumljivo).
BRZOGOVOREĆI (odgovara isto tako).
SEKIRA: Kažu – opasno je. . .
BRZOGOVOREĆI (kao gore).
SEKIRA: Kažu – čudovište je do sada potopilo šesnaest brodova. . . Mi smo, tako reći, sedamnaesti. . .
KAPETAN: Do sto đavola, to smo i mi znali!. . . Pitaj ti njih imaju li šta pametnije da nam kažu!
SEKIRA (brzo govori).
BRZOGOVOREĆI (odgovara).
SEKIRA: Kapetane, evo šta kažu: kažu da odemo u Pećinu čarobnog eha. . . Ona, kažu, nije neka obična pećina, već vi postavite jedno pitanje, a ona vam odgovara. . . Kažu, mogli bismo da je pitamo za čudovište. . .
KAPETAN: Vrlo dobro!. . . Zahvali im se i reci da spreme veliku gozbu, jer ćemo se uskoro vratiti. . . I zamoli ih – da tom prilikom malo sporije govore. . .
GUSARI (smeju se).
BRZOGOVOREĆI (isto tako).
(Pauza – muzika)
SPIKER: To je bio još jedan korak bliže opasnosti. Međutim, kod posade nije više bilo nikakvog kolebanja. Jedrenjak se ukotvi kod Crvene stene, i kapetan sa nekoliko najhrabrijih momaka pronađe pećinu brzo i lako, kako je samo on to umeo. . .
ARČIBALD (šapatom): Jesmo li tu?
KONOVAL: Tu smo valjda. . .
(Koraci kroz eho)
KAPETAN (snažno): Ehej!
ODJEK: Ehej! Ehej! Ehej!
KAPETAN: Čuješ li me, Pećino?
PEĆINA: Čujem, šta se dereš?
ODJEK: Čujem šta se dereš?
KAPETAN: Došao ti je kapetan Džon Piplfoks, zvani Zvono, čula si valjda za njega. . .
PEĆINA: Čula sam – ti si brica, je l’ da?
KAPETAN: Veštice, ne izazivaj, sasuću ti ovu kuburu u ždrelo!
KONOVAL : Ne, kapetane!
ARČIBALD: Ne, kapetane, moramo se savladati!. . . Ona zna. . . Zar hoćete da nas opet vrate u penziju?!. . .
KAPETAN (ljut ali uzdržan): Došao sam da mi kažeš kako da savladamo sedmoglavo čudovište.
PEĆINA: Zar te nije strah?
KAPETAN: Šta se to tebe tiče?!. . . Odgovaraj na pitanje!. . .
PEĆINA: Slušaj, glupi gusare!. . . Kladi se sa tim čudovištem — da si ti pametniji, i dobićeš opkladu. Ono je još gluplje od tebe!
KAPETAN: Kako da se kladim?
PEĆINA: Evo ovako, slušaj: postavi mu nekoliko pitanja i kladi se sa njim da neće umeti da odgovori. . .
KAPETAN: A u šta da se kladim?
PEĆINA: Pa u tu tvoju gusarsku glavu. . . Ako ono pogodi, ti mu za opkladu daješ glavu. . . Ako ne pogodi – ti njemu iseci za svaku pogrešku po jednu glavu. . .
KAPETAN: Dobro, a sad kaži – kakva pitanja da mu postavim?
PEĆINA (ironično): Pa neka zgodna pitanja. . .
KAPETAN (nervozno): Kakva su to zgodna pitanja?
PEĆINA: Pa da budu više teška nego laka!. . .
KAPETAN (ogorčeno preteći): Slušaj, glupačo, ne izazivaj!. . . Jer ako te ja sada. . .
ARČIBALD: Ne, kapetane!
KONOVAL: Kapetane, mislite na budućnost svoje dece!
KAPETAN: Kakve dece, kengure! Otkud meni deca!
KONOVAL (izvinjavajući se): Izvinite, hteo sam samo malo da je umilostivim. . .
KAPETAN (nežno, mirnije): Veštice, imala si sreću!. . . Reci sad – kakva pitanja, kakva pitanja da mu postavim?
PEĆINA: Više teška nego laka!. . .
ODJEK: Više teška nego laka!. . .
KAPETAN: I šta još?
PEĆINA: I ništa više!
ODJEK: I ništa više. I ništa više!
SPIKER: Možda bi već bio kraj ove naše priče, da ova podla pećina nije napravila grubu šalu sa našim junacima. Ostaviti ljude sa pola objašnjenja – to zaista mogu samo pećine kamena srca. . . Momci su se vratili na jedrenjak, ali bez pesme i sa mnogo novih briga.
KAPETAN: „Pitanja, pitanja!“ – al’ kakva pitanja da mu postavimo.
GUSAR: Pa da – kad ono ima sedam glava.
KORNJAČA: Kapstane!. . . Vi možete reći da sam ja jedan prost gusar. . . Ali kada bi mene neko pitao, sto mu flaša: „Reci, Kornjačo, zašto galeb može da pojede ribu, a riba galeba ne može?“ – ja, tako mi vesla, ne bih umeo da odgovorim!. . .
ARČIBALD: To je glupo pitanje! Nisi ti čudovište!
SEKIRA: Da ga pitamo, da ga pitamo. . . gde je Kornjača izgubio tur svojih pantalona!. . .
(Nametljivo se smeje.)
KORNJAČA: Ne! Mogli bismo da ga pitamo, recimo – koliko piva može da stane u tu tvoju mešinu?
(Smeje se nametljivo.)
GUSARI (smeju se).
KAPETAN: Prestanite sa glupostima! Šta će to čudovište da misli o nama?!
SPIKER: Dva dana su protekla u nagađanju bez uspeha. Niko nije umeo da kaže kako treba prevariti čudovište koje nema samo jednu glupu gusarsku glavu, već sedam – ko zna kakvih glava! Trebalo je izmisliti pitanje!. . .
GUSARI (žagor).
SEKIRA: Kapetane!. . . Ja mislim. .. mogli bismo da vežbamo. . .
KAPETAN (nervozno): Kako da vežbamo?. . .
SEKIRA: Pa ovako, na primer: da neko od nas bude kao čudovište, Kornjača ili neko drugi, je l’ te. . .
KAPETAN: I šta onda?
SEKIRA: Onda, recimo, da mu postavljamo neka pitanja a on da odgovara. . .
KAPETAN (zamišljeno): Može. . . može, tako mi gusarske slave! (Pauza.) Dobro si se to setio. (Pauza.) Kornjačo!
GUSARI (žagor).
KAPETAN: Kornjačo!
KORNJAČA: Izvol’te, kapetane!
KAPETAN: Slušaj, gusare!. . . Postavljam te za čudovište!. . . Tako. . . Imaš da zamisliš da imaš sedam glava i da si glup kao čudovište!. . . To tebi neće biti teško. . . Ja imam u tebe poverenja. . .
KORNJAČA: Kapetane, ja vama ne mogu ništa da odreknem. . . Vi ste naš otac. . . Ali zar ne bi mogao Sekira, recimo, – on je gluplji i od mene i od čudovišta. . .
KAPETAN: Dosta! Ti si nezahvalan!. . . Stani ovde i odgovaraj na pitanja!. . . I dobro pomisli šta ćeš da kažeš. . .
GUSARI (žagor radoznalosti i uzbuđenja).
KAPETAN: Sekiro, postavi prvo pitanje!
SEKIRA (lažno ponizno): Kad vi kažete kapetane!. . . (izmenjenim glasom) Slušaj ti, đubre sedmoglavo, je l’ čuješ, ti, gušteru jedan!. . .
GUSARI (smeju se, prvo bojažljivo a zatim gromko).
KAPETAN: Dosta!
GUSARI (naglo prekinu smeh. Ostane samo jedan tanak glas i smeje se i dalje).
KAPETAN (udara šamar, čuje se tresak, zatim tajac).
SPIKER: Tu je kapetan, za koga bi se stvarno moglo reći da je uzdržljiv i plemenit, tu je on neozbiljnom prostaku dunuo takav šamar svojom levicom da se ovaj začas našao u rukama okupljenih gusara.
KAPETAN: Nemoj biti nepristojan, gusare!. . . Hajde počinji!
SEKIRA: Je l’ iz početka?
KAPETAN: Ne! Od šamara! (Počinje diskretno da se smeje vicu koji je napravio.)
GUSARI (snishodljivo se smeju sa kapetanom, smeju se sve jače, nastaje prava provala gusarskog smeha).
KAPETAN (nakašlje se, i smeh prestane odjednom).
SEKIRA: Je l’ može?
KAPETAN: Može.
SEKIRA: Ovako. . . Kaži ti meni, je l’ koliko je to. . . na jednom mestu tri smokve i na drugom mestu tri smokve?
KORNJAČA: E, neću. . . To je račun. . . To nije. . .
KAPETAN: Ako je račun!. . . Imaš da odgovoriš. Ti si sad čudovište.
KORNJAČA: Pa šta ja znam. . .
KAPETAN: Hajde, polako. Zamisli – ovde tri smokve i tamo tri smokve. . . To je. . . To je. . .
KORNJAČA: Sedam!
KAPETAN: Pa sedam, sigurno! Šta se misliš. . .
GUSARI (žagor i smeh).
KAPETAN: Dosta! Idemo dalje!
SEKIRA: Kaži ti meni. . . Kaži. . . gde je galebu desno krilo?
GUSAR: Zgodno pitanje!. . .
KORNJAČA: Galebu je desno krilo. . . desno krilo. . . s desne strane!
SEKIRA: Tačno je, tako mi sekire! (Uzdržano i nervozno.). . . A kaži ti meni – ko je najlepši gusar na svetu?
KORNJAČA (odmah patetično): Kapetan Džon Piplfoks, zvani Zvono!
GUSARI (odobravanje – pljesak).
KAPETAN: Ah, ti. . . ovo ti je stvarno bilo zgodno!. . . (Izmenjenim glasom.). . . Čekaj ja, čekaj ja jedno pitanje.
GUSARI (umiruju jedni druge).
KAPETAN: Zamislimo ovako, momci. . . Zamislite sada ovako. . .
GUSARI: Da čujemo, kapetane!
KAPETAN: Da čujete, je l’?. . . (Važno.) Znate šta, momci, da se dogovorimo. Bolje da to pitanje odmah čuje sedmoglavi!. . . To je takvo pitanje, tako sam se setio. . . Eh, gde si sada!. . .
GUSARI (ohrabreni): Pa, sigurno – gde je sad? Gde si, a?
ČUDOVIŠTE (udaljeno): Polako, polako. . . evo mene!
(Hujanje vetra. Tresak. Muzika.)
SPIKER: Neočekivano, kad se baš ne bi moglo reći za naše gusare da su bili spremni, izroni iz mora pred pramac broda ogromno sedmoglavo čudovište!. . . Ne, takvo čudo još niko ne vide na svetu!. . . Sedam glava ljuto je siktalo sa sedam vratova, plazeći se halapljivo. . . (S uzdahom, bez nade.) Gusari, neka vam je sada vaš veliki kapetan u pomoći!!!
ČUDOVIŠTE: Šta tražiš ovde, pacove?
KAPETAN: Došao sam da vidim šta ima u tih tvojih sedam glava, gušteru pijani!
ČUDOVIŠTE: Ima u svakoj sedam puta više nego u tvojoj!
KAPETAN: Kladim se da nema!
ČUDOVIŠTE: Kladim se da ima!
KAPETAN: Kladim se u svoju gusarsku glavu da nema!
ČUDOVIŠTE: Kladim se u svojih sedam glava da ima!
KAPETAN: Dobro, sedmoglavi, ako pristaješ – da ti izmerim pamet. . . Postaviću ti pitanja. . . Ako ne odgovoriš tačno – ode ti svih sedam glava. . .
ČUDOVIŠTE: A ako odgovorim?!
KAPETAN: Evo ti ove moje gusarske glave!
ČUDOVIŠTE: Hajde, pitaj!
KAPETAN (posle kraće pauze): Reci ti meni ovako: reci mi – šta je najlepše na svetu?
ČUDOVIŠTE: Najlepše na svetu. . . Najlepše na svetu. . . Najlepše na svetu. . .
GUSARI: Ne zna, ne zna, kapetane! Secite mu glavu – šta čekate?!
KAPETAN: Znaš ili ne znaš?
ČUDOVIŠTE: Znam! Najlepše na svetu je. . .
KAPETAN: No, znaš ili ne znaš?
ČUDOVIŠTE: Ne znam!
KAPETAN: Daj onda jednu glavu!
(Fijuk sablje)
ČUDOVIŠTE (reaguje).
KAPETAN: Najlepša na svetu je gusarska zastava!
ČUDOVIŠTE: Imam još šest glava, a ti samo jednu. . . Postavi drugo pitanje!
KAPETAN: A sad mi reci šta je – najjače na svetu?
ČUDOVIŠTE: Najjači na svetu je slon!
KAPETAN (zbunjeno): Šta reče?
ČUDOVIŠTE: Slon je najjači na svetu!
KAPETAN: To ti je neko rekao!
ČUDOVIŠTE: Niko nije rekao. Daj glavu! Daj glavu, gusare!
KAPETAN: Čekaj malo. . .
ČUDOVIŠTE: Daj glavu!
KAPETAN: Greška, gušteru! Pogrešio si! Od jednog slona jača su dva slona!
GUSARI (oduševljenje).
KAPETAN: Daj još jednu glavu!
(Fijuk sablje)
ČUDOVIŠTE (reaguje).
GUSARI (oduševljenje).
ČUDOVIŠTE: Pitaj još nešto. . . Ja imam još pet glava, a ti samo jednu!
KAPETAN: Evo još nešto, gušteru!. . . Reci mi – šta je najslađe na svetu?
ČUDOVIŠTE: Najslađe na svetu. . . Najslađe na svetu je bundevino seme!
GUSARI (grohotan smeh).
SPIKER: Kapetana je ovolika glupost čudovišta već nervirala. Iako se nešto nije osećao dobro, zamahnu sabljom i poseče još onih pet-šest glava, koje su nemoćno siktale sa tankih vratova!. . .
(Nekoliko fijuka sabljom. Muzika.)
SPIKER (odahne): Tako se, eto, završio poslednji podvig hrabrog gusara Džona Piplfoksa, zvanog Zvono. Kad se vratio u domovinu, načelnik Admiraliteta ponudio mu je svoju ćerku za ženu, veliku jahtu od japanskog drveta i orden Zlatnog mača, koji je do tada nosio samo jedan puk jurišne konjice. Kapetan, dirnut ovom pažnjom, zahvali se na velikoj svečanosti u Londonu. Primi odlikovanje, a mladoj dami se izvini zbog svog niskog porekla i nedovoljnog obrazovanja. Ne oženi se, dakle, već ukrca hrabru posadu na jahtu od japanskog drveta, i krete na put. . . Sunčali su se i pecali ribe, a kada bi pljusnula kiša, povlačili bi se u salone i rešavali ukrštene reči!. . .
GUSARI (pevaju pesmu „Lepojke iz Havane“).
~ ~ KRAJ ~ ~
Dušan Duško Radović
CITATI, ZANIMLJIVOSTI:
„Kad danas pogledam – ŠTA SAM TO RADIO – čini mi se da sam više eksperimentisao, tražio kako se sve može pisati za decu, nego što sam pisao i ostvarivao neke svoje mogućnosti.
Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.
Možda se i to može objasniti.
Ja nisam pisac od neke velike strasti i energije. Mene literatura više zanima nego što joj ja kao čovek pripadam. Ne umem raditi ništa drugo, ali ni pisati ne mogu lako i često. Međutim, morao sam. Bar polovina ovih sabranih ili izabranih dela za decu mi je iznuđena, na razne načine. Najpre bih prihvatio nekakvu obavezu, potpisao neki ugovor, i tek onda pisao.
Radio–igra Kapetan Džon Piplfoks nastala je tako što se od mene, u redakciji programa za decu Radio Beograda, tražilo da nešto napišem za prvi april 1953. godine.“
Dušan Duško Radović
Iz knjige: Dušan Radović – BAŠ SVAŠTA / Sabrani spisi, Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2008. godine
Pročitajte više:
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
BASNE – Antologija najlepših basni
CRTANI FILMOVI – Stari, dobri crtaći / Sinhronizovani
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
KNJIGE – Audio i video knjige, Tekstovi, Zanimljivosti, Odlomci iz knjiga. . .
MUZIKA ZA DECU – Najlepše otpevane pesme za decu
MUZIKA – Antologija najlepših muzičkih kompozicija i pesama
DEČJA RIZNICA – Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂