PINOKIO – Karlo Kolodi / Bajka, Odlomci, Tekst
Pinokio je izmišljeni lik i glavni lik dečjeg romana Karla Kolodija Pinokiove avanture (1883). Majstor Đepeto ga je isklesao iz drveta, on je stvoren kao drvena lutka, ali ceo život je sanjao da postane pravi dečak. On je lik koji je sklon laganju i prepravljanju priča iz raznih razloga. Priča se pojavila u brojnim adaptacijama, a Pinokio je jedan od najvažnijih likova dečje književnosti.
ĐEPETO PRAVI PINOKIJU NOVA STOPALA I PRODAJE SVOJ KAPUT DA BI MU KUPIO BUKVAR
Čim je utolio glad, Pinokio stade da gunđa i da plače, jer je hteo par novih stopala.
Da bi ga kaznio zbog nestašluka, Đepeto ga pusti da plače i da očajava pola dana; zatim mu reče:
– A zašto da ti ponovo pravim noge? Valjda zato da opet gledam kako bežiš od kuće?
– Obećavam – reče Pinokio jecajući – da ću od danas biti dobar…
– Sva deca tako govore – dodade Đepeto – kad hoće nešto da postignu.
– Obećavam da ću ići u školu, da ću učiti i biti primeran đak.
– Sva deca ponavljaju istu priču kad hoće nešto da postignu.
– Ali ja nisam kao ostala deca! Ja sam bolji od svih i uvek govorim istinu. Obećavam, oče, da ću naučiti neki zanat i da ću vam biti uteha i oslonac u starosti.
Iako je pravio namrgođeno lice, Đepeto je imao pune oči suza i bio je ganut što vidi svog Pinokija u tako jadnom stanju. Ne reče više ni reči, već uze alat i dva komadića suvog drveta i stade da radi, unoseći se sav u posao.
Za nepun čas noge su bile gotove; dva mala stopala, hitra, tanka i živahna, izgledala su kao da ih je oblikovao daroviti umetnik.
Tada Đepeto reče lutku:
– Sklopi oči i spavaj!
I Pinokio sklopi oči i napravi se kao da spava. Dok se tako pretvarao, Đepeto mu, sa malo tutkala istopljenog u ljusci od jajeta, zalepi stopala tamo gde je bilo njihovo mesto, a zalepio ih je tako dobro da se nije ni opažalo da su lepljena.
Čim je Pinokio osetio da ima noge, siđe sa stola na kome je bio ispružen i poče da skače i da se prevrće preko glave, kao da je poludeo od velike radosti.
– Da bih vam se odužio za sve ono što ste učinili za mene – reče Pinokio ocu – hoću odmah da idem u školu.
– Dobro moje dete!
– Ali, da bih išao u školu, potrebno mi je neko odelo.
Đepeto, koji je bio siromašan i nije imao ni pare u džepu, napravi mu odelce od šarene hartije, par cipela od kore drveta i kapicu od sredine hleba.
Pinokio odmah potrča da se ogleda u lavoru punom vode i bio je tako zadovoljan sobom da je rekao šepureći se:
– Izgledam kao pravi gospodin!
– Tako je – odgovori Đepeto – ali zapamti: čoveka ne čini gospodinom lepo već čisto odelo.
– Ali – dodade lutak – još mi nešto nedostaje za odlazak u školu; i to ono najvažnije.
– Šta to?
– Nemam bukvar.
– Imaš pravo. Ali kako da ga nabavimo?
– Vrlo lako: ode se u knjižaru i kupi se.
– A novac?
– Ja ga nemam.
– Ni ja – dodade dobri starac, rastužen.
I mada je Pinokio bio vrlo veselo dete, rastuži se i on jer bedu, pravu bedu, shvataju svi, čak i deca.
– Nema druge – odjednom uzviknu Đepeto, skočivši na noge. I navukavši stari pamučni kaputić, koji je bio sav u zakrpama, istrča iz kuće.
Kad se uskoro vratio, nosio je u ruci bukvar za sina, ali kaputića više nije imao. Jadni čovek je ostao u košulji, a napolju je padao sneg.
– A kaputić, oče?
– Prodao sam ga.
– Zašto ste ga prodali?
– Jer mi je bilo vrućina.
Pinokio odmah shvati ovaj odgovor i, u neobuzdanom naletu ljubavi, obisnu se Đepetu oko vrata i stade da ga ljubi po licu.
Karlo Kolodi
O KNJIZI
Knjiga je prvobitno namenjena odraslima i imala samo prvih 15 glava današnje knjige. Kako se izdavaču nije svideo kraj, koji je po njegovom mišljenju bio surov, uspeva da nagovori Kolodija da ga promeni. Kolodi je, umesto da promeni kraj, nastavio da piše nove glave (od 16 do 36). zahvaljujući kojima od prvobitne zamisli da bude knjiga za odrasle, postaje knjiga za decu.
Crkva je iznela svoje neslaganje sa tekstom, tvrdeći da može da izazove pobunu. Prva skicirana verzija knjige pojavljuje se 1883. godine. Crteže je radio Enriko Macanti. Po ovoj knjizi Volt Dizni je snimio 1940. čuveni crtani film „Pinokio“.
Pročitajte više:
Najlepše bajke i priče za decu / Dečja riznica
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂
